Narodno blagostanje

oo 1. EE 6

цене улазницама, које и данас нису ниске, број посетилаца ће опадати, и из редова са нижом купов-

27. мај 1933,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 343

страна филмске политике, јер она може да има успеха или као бесплатна претстава или као заперак

ном снатом, а тиме највише- губи културно-етичка Фуа забавни филм.

· ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Francuski budžet za 1933 је Влапе francuske državrnie blagajne "džetiranje dvanaestinama trajalo je protiv svim očekivanjima 5 meseci. U novom budžetu ostaje nepUkiiven delicit od oko 3,5. milijarde, ali će on u istini prema objekivnim procenama iznositi oko 5 mili{ardi franaka. = U toku debate u Senatu podneo je izvestilac senatskog finansiskog odbora vrlo interesantne podatke o razvoju i stanju državne blagajne, državnog duga, a i izvesna predviđanja u pogledu budžeta za 1934. Aktiva državne blagajne iznosila je 31 marta 1933 9212 miliona franaka prema 11898 miliona 31 marta 1932.

S je OE

Ali ne samo što je aktiva manja, ona je i mnogo nelikvidnija. Raspoloživa sredstva pala su od 1584 miliona 31 marta 1032 na 384 miliona franaka 3t marta ove god. Kratkoročna potraživanja su smanjena od 3929 na 2027 miliona, a potraživanja s dužim rokom povećana su od 6385 na 6840 miliona. Ova zadnja

pozicija je potpuno melikvidna. Sastoji se iz pozajmica stranim · državama u iznosu od 1125 miliona (Poljska 245, Jugoslavija”

517, Mađarska 354 i Grčka 9 miliona); pozajmica ugroženim bankama u iznosu od 2985 miliona (Banque d'Alsace et de Lo-

raime 910 i Banque Nationale de Credit 2075 mliona) ; pozajmice : opštem fondu železničkih društava 1622 miliona, pozajmice ;

Transa{lantique 383 miliona i zalihe srebra od 725 mil. franaka.

Pasiva državne blagajne porasla je naprotiv od 22311 na 29727 miliona franaka, dakle za 7416 miliona. I mjen je sastav promenjen. 31 marta pr. god. zaduženje po blagajničkini zapisima nije uopšte postojalo, a krajem marta ove god. iznosi 10439 miliona franaka. Depoziti kod državne blagajne iznose 31 marta 1933 14905 miliona franaka.

Obaveze državne blagajne iznosile su 31.333 miliona iranaka. U svrhu finansiranja budžeta, što je naročito važno u toku prvog polugodišta, zbog slabog priliva poreza, državna blagajna je krajem marta raspolagala zakonskim ovlašćenjima da može emitovati oko 15,5 milijardi franaka. Poznato je međutim, daje situacija i na francuskom tržištu novca i kapitala mepovoljna i da je plasman blag. zapisa odnosno državnih obligacija vrlo otežan. Krajem aprila je Francuska, kako smo opširno pisali uzela jedan kratkoročni zajam od 30 miliona funti u Lon= donu.

Kod državnog duga nastale su u zadnjim godinama velike promene. Prilikom stabilizacije iranka i konsolidacije državnih finansija u 1926 iznosio je 305,2 milijardi franaka. Krajem 1928 iznosi 282,2 milijardi. U toku 1929 i 1930 usled odlične konjunkture provedene su velike vanredne amortizacije kao i kupnje na

berzama. Kupovani su naročito 7%-tni i 7 i po %-tni dolarski |

zajmovi. Do Ктаја 1930 državni dug je smanjen na 269,3 miliiarde. U 1931, a naročito u 1932 i Francusku je pritisla kriza. Državni prihodi opadaju, kriza prouzrokuje nove rashode, a buđući da se tržište novca i kapitala gušilo u obilnosti ı pozajmljivanje bilo silno olakšano, državni dug za te dve godine povećao se za 21,5 milijardi franaka i iznosio je krajem. 1932 290,8 milijardi. Čitamo redovno smanjenje duga od, 1926. (dakle ne uzevši u obzir revalorizaciju zlata i deviza kod Banque de France prilikom stabilizacije u 1926 u iznosu od 15 milijardi) do 1930

ovih dana izglasan u senatu. Bu- |

| za | 1,78

kompenzirano je. U sastavu državnog duga nastale su u toku 1932 velike promene. Većita renta smanjena je konverzijom i kupovinama na berzi od 95,7 na 52,3 milijarde, a amortizacioni dngovi su se povećali od 106,3 na 160,7 milijardi franaka. Leteći . dug povećan je, naročito zbog emisije blagajničkin zapisa, a i povećanja depozita kod drž. blagajne, od 37,5 na 52,4 milijardi franaka.

Како se iz gornjeg vidi stanje francuskih državnih linansija znatno se pogoršalo u zadnje dve godine. To je delimično sasvim razumljivi uticaj privredne depresije,

! · 'Uravnoteženje budžeta za 1934 biće mnogo teže, nego ovo sadašnje. Već i zbog toga, što je u ovom budžetu ostao deficit od 3—4 milijarđe. Poznato je, da je vlada „rigorozne Нnansiske mere” ostavila za novi budžet. U budžetu za 1934 moraće se ipredvideti 1434 miliona iranaka novih kredita zbog povećane službe dugova i ostalih automatskih povećanja. Osim toga ir ovom budžetu imamo 1450 miliona franaka vanrednih prihoda, tako da treba da se hađe oko 3 milijarde novih kredita.

[ ако је budžetsko pitanje u Francuskoj već godinu dana na dnevnom redu, ono neće još za dugo biti rešeno. Samo, što · se bude duže otezalo biće rešenje sve teže. Ne sme se zaboraviti da 4 r po %-tna konvertovana renta iz 1932 notira 84 tj. za. 13 i po poena ispod konverzionog kursa. -

Prihodi od monopola u mesecu martu 1933 iznosili su 136,22 miliona dinara prema 152,71 miliona dinara u martu pr. god. tj. za 16,49 miliona dinara odnosno za 10,8% manje. Prema prethodnom mesecu viši su za 11,50 miliona dinara, odnosno 9,2%. U budžetskoj godini 1932/33 prihodi su iznosili 1804,27 miliona dinara prema 2133,52 miliona dinara u budžetskoj godini 1931/32 tj. za 239,24 miliona dinara odnosno za 11,2% manje.

Monopolski prihodi u martu i u budžetskoj содии 1932/33

ZA m ra RE E

Prema pojedinim artiklima prihodi su bili sledeći:

9 - S

А = 58. | 5-. „55 145

Artikal = а ЊЕ 5 a 43 o за Е

( = 5 55 не 8875

5 =. |-- = Ега а ||

u milionima dinara Duvan 106,68 103,02 — 3,66 1591,41 1346,11 — 245,29 So 1221 13,04 „| O,77 215,40 21723 -} 2,04 | Рејтојеј 8,31 763 — 068. 12092. 120,85. | 6,03 Žižice 6,17 7,40 -| 1,23 114,24. 100,77. — 13,41 Hartije za

стратеке 605 421 —— 118 | 72,51 5855 — 250 Кати рмћоф 13,23 0,86 — 12.37, 19:22. 28,18) <= 34,56

Svega 152,71 136,22 — 16,49 2133,52 1894,27 — 239,24

U martu 1933 prema martu 1932 podbacili su prihodi kod duvana za 3,66 miliona dinara odnosno za 3,4%, kod petroleja 680 hiljada dinara odnosno 8,2%, kod hartija za cigatete za miliona dinara odnosno 29,5%. Kod raznih prihoda Ostva– ! reno je 860 hiljada dinara prema 13,23 miliona u martu prošle godine. Prihodi kod soli bili su veći za 770 hiljada odnosno

-5,3%, a kod žižica za 1,23 miliona dinara odnosno 20%,