Narodno blagostanje

"24 јуни 1933.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 415

дефинитиван споразум с имаонима наших хартија на НА или бар да су утврђене главне основице. Ван сваке је сумње, _ даље, да имаоци сматрају ту нову базу за побољшање према · постојећем стању. Ако то не би бито тачно, онда има једно друго објашњење за скок наших папира, а то је велика хоса на'ефектном тржишту у Њујорку и Паризу и то прво Њујовку а затим у Паризу. Обична је појава да при великим вроменама курсева и они папири, који су иначе занемарени иду' паралелно,

Оно што је најкарактеристичније за наша ефектна тржишта то је да је наш свет необично чврст и издржљив у поседу хартија од вредности, Какве све перипетије нисмо прошли за годину и по дана — валутне и курсевне — па! ипак За све то време ни једанпут није било паничне понуде хартија, као што је то било у Њујорку после октобра 1929 год. и у Паризу 1930 год. Људи су се отресали од папира, који су падали, без обзира ва курс. Код нас тога није било ни једанпут. Ми смо већ две и по године без икакве интервенције —- овде се изузима потпуно интервенција пред крај

протиле године, јер она спада у другу категорију — па ипак | 2]

наш свет није видео панике.

Исто тако је интересантно да је чак и тражња за државним папирима врло слаба. Може се рећи да је нешто мало од акција Аграрне банке и Беглука прогутала наша карактеристична публика. Али с обзиром на огромне суме тезаурираног новца то је врло мало. Значи да наш свет не даје оно што има, али се још не може да реши да купи.

" Берзанска историја показује да обичан капиталиста купује само онда, кад скаче, а продаје кад пада. То је вечита трагедија обичног капиталисте — од како се појавило ефектно тржиште, То и јесте разлог што све државе раде обично "на стабилизанији курсева хартија од вредности. Ми смо сасвим обрнуто радили. Последњих година ми смо форси-; рали курсеве и чак толерирали продају на рате и на тај начин по врло скупим курсевима спровели напире у народ. Срећа је што народ не води рачуна о курсу већ само о купону. Њему је главно да се купон плаћа,

У последње време развио се један дух на ефектним берзама, који није ни најмање симпатичан, и који веома штетно утиче на ефектно тржиште. Почели су берзијанци да стално очекују интеревенције у виду препада, нека изненађења, која ће изазвати велике промене у курсевима очекујући при томе нарвно велику зараду. Наши берзијанци не прате више економске и финансиске прилике, већ један другога питају, шта има ново, мислећи ту наравно на разне могуће одлуке, које би могле имати дејство на курсеве. То је нездрава појава на нашој ефектној берзи.

На девизној берзи укупан обрт је износио 4.33 милиона динара према 4.16 у претходној недељи. Главни обрт је био у девизи Беч (3.64 милиона динара) са курсом од 8.75 no 8.82, 878 и 8.87. У Женеви је обрт био 268.000, Лондон 207.000, Париз 103.000, Њујорк 101.000, Амстердам 12.000 и Брисел 5.000.

У грчким боновима обрт је био 42.000, а курс 45.50 до 44.—. Робе је било много, а слабе тражње. Остале су прилике на берзанском тржишту остале непромењене, сем што је долар ослабео међународно, па и код нас, на 65,

ZAGREBAČKA BERZA

Devizno tržište. Kod dolara situacija se je ponovno izтела, кор је dosta slab. 1 i u privatnom prometu dolari su znatno popustili, te se već nude i po 65.— Engleska funta ovaj, puta nije pošla za dolatom i njen ikuts ostao je skoro na prošlonedelinoj notici. Kako je lira i internacijonalno ojačala porast. kursa zebeležen je i kod nas, te je već prekoračila 300.din. za 100 lira.

|

нашим__

' Promet u šilinzima bio je dosta živ. Srednji kurs u sre-

du iznosio je 8.75 naprama 8.80 prethodnoga sastanka. Eiektno tržište. Nešto jača tražnja za dolarskim papirima uticala je na razvoj njihovih ikurseva, Кој 5зи bili u skoku. To je delovalo da je prestalo mrtvilo koje je vladalo u njima unazad par nedelja, te je zapravo sav interes bio posvećen dolarskim papirima. 8% Blair je od svog početnog kursa u ponedeljak, koji je bjo 33.50 novac, 36 roba, poskočio na 36 do 37 kako je rađen u sredu, dok |e roba ostala na 38.—, a čvrst novac 36.50. 7% Blair stedinom nedelje ostao je tražnja 35.—, ponuda 36.50, a Selipman obveznice novac 5l.—- гођа 53.—. | Kod štete sve do srede nije pao ni jedan zaključak.

Zadnji njen kurs ostao je tražnja 197.— ponuda 199.—. Za ultimo juli plaćano je 196.— dok je roba bila 197.—. Nešto življe poslovanje ovaj puta je bilo kod Investicijonog zajma uz nešto niži kues od 41.— do 43.—. Pravljeno je oko 20.000,nominale. Agrarne obveznice kao i Beglučke ostale su bez posla. |

Agrarna banka pravljena je par zaključaka po kursu od 8. do 221.—. Zadnji novac ostao je na 218.—, a ponuđa 220.—. Narodna banka fražena je po 3.750, pomuda 3.900, ali niije došlo do zakliučka. . |

РОБНО ТРЖИШТЕ

Пшеница,

У Северној Америци су цене пшенице чврсте. Средином ове недеље нотирао је Чикаго 76 и једну четвртину цента за бушел.

Стање усева у Сједињеним државама и у Канади повољно. У Будимпешти нотирала је пшеница средином ове недеље 10,85 пенга за 100 килограма. Изгледи за жетву су добри.

У Новом Саду нотирала је пшеница 21 јуна бачка, околина Новог Сада 210—215; бачка околина Сомбора 210—215.

Кукуруз.

Кукуруз је у Чикагу нотирао 21 јуна 46 и седам осмина цента по бушелу. Тенденција је неодређена. Већих послова нема.

У Будимпешти нотирао је кукуруз средином недеље 7,41 пенга за 100 кгр, цене чвршће. У Новом Саду нотирао је кукуруз 21 јуна 66 динара 100 кгр. Цене су чвршће јер су румунски извозници почели тражити јаче цене.

Јаја.

На тржишту јаја влада стагнација. Цене су пале за 1 до 2 динара за 100 комада. Прва класа 42—44 дин.

Извоз у Швајцарску није рентабилан.

Немачка је снизила царину на јаја увезена из Холандије и Белгије, док царина за југословенска јаја износи 70 марака за сто килограма, што умањује способност конкуренције југословенским јајима. Шпанија подмирује потребу бугарским јајима. У Италији се не увози.

Стока.

Извоз свиња у Аустрију је у овој недељи нешто олабавио, јер су и цене у Бечу нешто пале. Тако се плаћа за србијанске свиње 1,30, а за бачке 1,40—1,42 шилинга по килограму према 1,40, односно 1,50—1,52 шилинга у прошлој

„недељи. То се одразило и на домаћим ценама, па се за

србијанске свиње плаћа око 7 а за бачке око 7,50 динара по „килограму. Извоз у Чехословачку још мирује, јер још није постигнут споразум о укидању синдикалне таксе. У Аустрију се редовно извози контингент говеда од. 100 комада недељно. То нема никаквог утицаја на цене У земљи, Извоз у Италији врло је слаб.