Narodno blagostanje

i у

Пра 11988:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 409

који је доспео у мају месецу. О осталим заостацима по

служби спољних зајмова закљунчиће се посебни споразум. Ау-:мет, 120 милиона на трошарину

стрији ће остати врло мало девиза из овог зајма, али то ће исто имати повољан утицај на курс шилинга, који је већ дуже времена чврст. -

Истим лозанским споразумом, којим је Аустрији био одобрен овај спољни зајам од 300 милиона шилинга утврБена је и емисија једног унутрашњег зајма у износу од 200 милиона шилинга. Тај би зајам имао служити за отплату државног дуга Народној банци, али ни он није емитован до данас. За његову емисију врше се такође припреме, а уједно је одређено, да ће се 60 милиона знилинга од тог зајма употребити за инвестиције. Наравно под данашњим приликама успех унутрашњег зајма врло је проблематичан, и то је један разлог више да се отеже његова емисија.

стезвагнитешвие вс емтштЕати TI IT ar En

Комисија стручњака Друштва Народа, која је испитивала финансиску и ековомску ситуацију у Грчкој објавила је у Лондону свој извештај. На основу тог извештаја ових бе дана отпочети преговори између Грчке и претставника њених страних поверилаца. Будући да у погледу извештаја између стручњака Друштва Народа и грчке владе постоји потпуна сагласност, то ће страни повериоци бити стављени пред свршен чин.

Главна идеја извештаја у погледу поновног преузимања трансфера службе зајмова састоји се у томе, да приданашњој ситуацији биланса плаћања, Грчка није у стању, да врши трансфер. Трансферирање ће у будућности зависити од повећања грчког извоза,-повећања прилива емигрантских дознака, повећања прихода трговачке морнарице ит. Д., а то све опет од развоја привредне депресије. Смањење извоза, пад цена и нагло смањење прихода од т. зв. невидљивих позиција биланса плаћања, били су главни узроци због којих је Грчка морала да обустави трансферирање.

Ми смо у задње време неколико пута пишући O проблему грчких дугова дали и потребне цифре (Народно Благостање бр. 23/1933). Данас ћемо се у главном задржати на констатанијама стручњака и директивама, које они препоручују грчкој влади за уређење финансија.

Задњих година Грчка је буџетске дефиците покривала страним зајмовима, чак некад и краткорочним, као што је на пр; био случај са зајмом од 7,5 милиона долара код банке Шпајер у Њујорку у априлу 1932. Тај би систем морао да престане, а равнотежа буџета имала би се у будуће постићи редовним приходима. Препоручују се нове уштеде у првом реду код инвестиција. Оне би се у целости имале обуставити за идуће три године. Препоручује се и извесно олакшање код службе домаћих зајмова, али у том погледу нису дате никакве потанкости, Грчка влада мораће се обвезати да ће уврстити у буџет потребне кредите за службу страних 3а!мова према новом споразуму и да их редовно плаћа Међународној финансијској комисији у Атини. Буџет за 1933—34 имао би предвиђати 7.100 милиона драхми прихода и 7.054 милиона расхода не урачунавши овде и потребне кредите за службу иностраних дугова.

Стручњаци препоручују Грчкој и увођење нових пореза за уравнотежење буџета у износу од око 465 милиона

Извештај Комисије стручњака о финансиском стању Грчке |

драхми. Од тога требало би да отпадне.50 милиона на пове- |

ћање кућарине, 10 милиона на друштвени порез, 30 милиона на обртни порез, 20 милиона на службенички порез, 30 ми-

на порез на пословни прона дуван, 20 милиона на '" монополе и 20 милиона на царине, Како се види повећање би имало уследити на читавој линији. Исто се такође препоручује да се проведе боља организација финансиске админи"страције. |лиона на доходарину, 165 милиона

Говорећи о економском положају извештај наглашава нарочиту ситуацију Грчке, која и као аграрна земља производи специјалитете, чија је прођа и извоз услед кризе нарочито назадовала, а мора да увози пшеницу, кукуруз, стоку и т. д. да би осигурала исхрану становништва. Осим тога истиче се и тешки проблем колонизације избеглица.

У самом извештају не праве се никакви предлози у погледу решења проблема иностраних зајмова. Једноставно се констатује стање и немогућност Грчке да удовољи својим обвезама. Преговори са повериоцима имаће објективну базу. Како је познато Грци из тактичних разлога нису. још тачно прецизирали своје захтеве, али изгледа да ће они тражити мораторијум трансфера и плаћања и к томе још редукцију камате. Будући да преговори почињу ових дана, ускоро ћемо знати шта је у ствари.

Svaka privredna kriza je idealan teren za reformaforske planove. Naročito su bujno uspevali mnogobrojni planovi za reformu novčarstva poslednjih godina.

Kao što će se naši čitatelji sećati, i mi smo se sa njima u svoje doba bavili, kada nam je plan inženjera Šajblera bio | predložen za ocenu. Naša je analiza konstatovala da se tu radi o istom, čuvenom tuberkuloznom novcu, koji je Silvio Gezel izumio još pre rata, pod imenom „Freigeld”. Ta se utvara javlja id „poslednje doba ponovo, od kako se za nju založio čuveni američki ekonomista Irvin Fisher. Nije čudo da je došlo do pokušaja da se ideja realizuje. Naročito uzbuđenje izazvao je DOkušaj austriske varoši Worgi, koja je izdavala takav novac pod imenom radni bon. Austriska i straha štampa donose fantastične vesti o uspesima ove mere, među ostalim da je varoš uspela da tim novcem obavi javne radove u visini od 100 mil. šilinga i da je wterala sav zaostali porez iz poslednje četiri godine.

U stvari je opština Worgl isplatila radnicima i nameštenicima, zaposlenim kod javnih radova, bonove u visini od 12 hiijada šilinga.

ı Taberkulozni novac tu praksi

пи ауавера ван ље a giri ar Eramınrı

Opština je odlučila, potpuno u duhu Silvija Gezela, da ti bonovi gube 1% vrednosti, ako se u određeno doba ne vrate u opštinske kase. |I dalje, da svaki stanovnik mora bonove da upotrebi kao platežno sretstvo. Prirodno je da su se trgovci, imaoci ovih bonova, požurili da sa njima plate dužnu porezu. Mi ne možemo da vidimo odkuda je na taj način varoš dobila više poreza, nego da su ovi plaćani običnim novcem. Ona je dobila poreza za 12 hiljada šilinga u bonovima, koje je pre toga iz ništa stvorila.

U ostalom, famozno doba novog novca bilo je kratko. Austriska je vlada, kako se ni danas ne bi moglo drugo očekivati, zabranila izdavanje takvih bonova sa motivacijom, da pravo izdavanja novčanica pripada državi. Ali ipak je opština Worgl imala svoj prolit. Štampa javlja da je eksperiment уаroši Worgel privukla bezbroj radoznalaca i pristalica slobodnog novca, da na licu mesta prostudiraju kako funkcioniše ovaj i novac, tako da je Worgel postao centar međunarodnog iuris· Tičkog prometa.

ив = ва “

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А, Д.

R. (s. OUN & CO.

LJ па “az па н u

semHHHGHBHMEPM BB

ozogzGauuguGpGANHHHGRHNH RM HW MG GH H ia sim n|m|w|u WH M GH HMM H M H W MM M u G u a WR Him n mm HW nw m W.MH m u BH a n HU u HB HB M =

кнез Маижеђлове 9.

“ra инипиипнипипинининишкиницинииивипинв—апинонихнхиланинрнервинвинвивнивинлинининишианоаенних

пакзнинпававзанацоомнавианвивкаши

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА. БЕОГРАД, ZALE PRSES

Њерислевињењиа 7. :

пакиккнилхланнвницининвзиашннпни

аппинвштпнов