Narodno blagostanje

1, јули 1933.

банкарство, који посредно постоји и данас, није дошао из оних мотива, из којих су дошла ограничења за трговину и индустрију и занате. Овде се циља директно на монопол постојећих радњи, док је код банкарства концесиони систем диктиран интересима економске политике, а не социјалне. _ Али све и кад би чл. 62 био гарантовао монополе постојећим банкама, ипак, држимо, да је секретаријат Удружења Војво_ђанских банака имао преча посла од тога, да тражи да се активира тај монопол. Не само због тог што то личи на човека, који болује од неизлечиве болести, а не да вереници да се уда за другога, већ због тога што је то знак осуства осећаја за смешно, а то је највећи недостатак који модеран човек може да има.

Ми стојимо на гледишту, да за данашњу банкарску кризу није криво наше банкарство; али то не значи да су све наше банке биле на висини свога задатка. Тиме се у (осталом не може да похвали ни једно банкарство на свету. Кад је реч о „неуким рукама“ за банкарски посао, онда би добро било да банкарство о томе не говори. Функционери банкарских организација треба да отворе очи, кад бирају тему, којом ће да оправдају своје положаје.

Furnkcioneri radničkih sindikata, priredili su prošle nedelje zbor u Radničkoj komori pro{iiv gaženja zakona o zaštiti radnika i za dopunu istoga. U referatu su istaknute iri činjenice, koje pokazuju odista bedan položaj našega radništva. U tekstilnim fabrikama u Beogradu i Zemunu nadnice iznose 8, a najviše 25 dinara i to za najkvalifikovanije radnike. Dalje, poslodavci namoravaju radnike na radne dane, koji daleko premašuju 8 časova, na koliko smo se mi ођауе-, zali poznatom međunarodnom konvencijom. I najzad i ta bedna nadnica postala je nesigurna, jer je bez efikasne zakonske та štite. Koristeći se neukošću i зтота уот i indolencijom гад-_ nika i ofsutnosti efikasnih mera, poslodavci sve češće ne isplaćuju radnike ili isplaćuju koliko za shodno nađu. :

Sva tri fakta su notorna i poražavajuća. Nadnice su pale tako nisko, da je strašno i izgovoriti ih. U današnjoj „obaveštajnoj službi” našega lista zabeležili smo, da stanovnici pasivnih krajeva dolaze u masi u Vojvodinu na poljoprivtedne radove uz nadnicu od 2 do 5 dinara i problematičnu hranu. Isto je tako notorno da ima preduzeća, u kojima radnici rade do 12 sati '

Problem našeg radništva

KG pis Er OE ЛЕНИ ИЕ

HAPOJIHO BJIAPOOTATDH

Crpana 427

i to sve uz istu nadnicu, a ne uz specijalnu naknadu prekovremenop rada. A što se tiče tvrđenja, da poslodavci zakraćuju radnicima i onu bednu zarađenu nadnicu, o tome smo mi nekoliko puta pisali upozoravajući na to, da u drugim zemljama postoje specijalni zakonski propisi i naročito efikasan kratak postupak i prioritet radničkih potraživanja po osnovu nadnice.

Priređivanju zbora radi manifestacije protiv ovih činjenica ne samo Što nema šta da se zameri, Već, šta više, pre bi se moglo prebaciti organizatorima da to rade i suviše refko.

Ali su organizatori zbora tako rđavo vodili stvat, da Su sami paralisali onaj utisak, koji bi na svakog socijalno-politički naprednog čoveka i svaku humanu dušu učinilo saopštenje gOTnjih triju činjenica. Tako je na pr. referent ipočeo sa komstatacijom, da je velika praznina našeg zakonodavstva što mije 'zakonski osigurana minimalna nadnica. U kojoj zemlji još postoji minimalna nadnica, pa да ве traži njeno ostvarenje u Skroz agrarnoj zemlji, na početku industriskog razvića, kao što je naša? Prvi ozbiljmni pokušaj učinjen je u Americi i to za sada samo na hartiji, u ovlašćenjima datim Ruzveltu (kao što se 10 vidi iz četvrtog članka našeg današnjeg broja). Referent iprebacuje zakonodavcu, što nije garantoVao minimalnu madnicu, konstatujući istovremno da naše radničko zakonodavstvo nema još najbitnijih oblika, naime: osiguranja u iznemoglosti, starosti i nezaposlenosti. Kakva je logička linija kod referenta, kad potrže staru socijalno-demokratsku lozinku o minimalnoj nadnici koja je odavno napuštena u zemlji, u kojoj nedostaju oni oblici radničkog osiguranja, koji su u praksi u svima zemljama? Sam referent veli, da je veliki greh, što je propušteno svojedobno, kad je za to bilo mogućnosti, da se se uvedu i ove vrste radničkog osiguranja. Šta znači to „kad je bilo mogućnosti”? Sigurno da smo socijalno politički otišli nazad.

Izgleda da se briga funkcionera radničkih organizacija okreće tamo, kuda ne treba. Umesto da vode računa o tome, da se ne upravlja imovinom orgahizacija za obezebeđenje radnika tako, da one idu u bankrotstvo, oni se brinu o zakonskoj minimalnoj nadnici i o falećim vrstama osiguranja. Prema današnjem stanju stvari mnogo je bolje što naše radničko osiguranje nije obuhvatilo i ома 11 pomenuta oblika, jer bi ona koštala teških mil:ona naše radništvo u vidu doprinosa, a kapitali, koji služe za obezbeđenje osiguranih suma, otišli bi tamo, kuda su otišli kapitali postojećih vrsta osiguranja.

A ako se za poboljšanje nadnica nema drugog sretstva, sem minimalne nadnice, onda je za održani zbor čista šteta.

— На предлог Народне банке министар финансија је решио да се тачке 1 до 5 члана 20 а) Правилника о регулисању промета девизама и валутама од 7. октобра 1931. Г. измене и гласе:

1. Овлашћене банке за рад девизама и валутама плаћаће годишње |! про мил од уплаћеног капитала. Најмања сума уплате не може бити испод 2000 дин., а највећа преко 50.000 дин. годишње. :

2. Овлашћене банке за рад валутама и за издавање уверења о осигурању валуте плаћаће годишње пола про мил. од уплаћеног капитала с тим, да највећа сума уплате не може прећи 10 хиљада динара годишње.

3. Градске штедионице и слични заводи, а нису акционарска друштва плаћају у првом случају један про мил. а у другом случају пола про мил годишње од уплаћеног капитала, а ако тога нема, од износа фондова по последњој биланси, | |

ТАЈНА СЛУЖБА

4. Овлашћене банке за промет девизама и валутама, које имају филијале са специјалним овлашћењима за ма који од тих послова, плаћаће од филијале 2.500 дин. годишње.

5. Мењачи овлашћени за рад валутама плаћају:

а) у Београду, Загребу и Љубљани по 5.000 динара годишње; |

6) у Новом Саду, Сарајеву, Скопљу и Сплиту по 3.000 дин, годишње;

в) у осталим местима по 1.500. динара годишње, Решење ступа на снагу 1. јула текуће године.

— Једним декрет-законом аустријске владе максимирана је од 1. јула тек. год. камата на штедионичке зајмове на 7%. Банкама влада препоручује да камате на зајмове саобразе камати на улоге, која је од 1. јуна за Беч и веће градове максимирана на 3,25 до 4,50%.

— Bilans francuske „Caisse de Dćepots et Consignation” iznosio je 31 decembra 1932 god. 47 milijardi 856 miliona ira-

naka prema 42 milijarde 903 miliona franaka 31 decembra