Narodno blagostanje

1, јули 1933,

В. Бајкић __ ПА

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

трана 419

ЧЕМУ СЕ МОЖЕМО НАДАТИ ОД ЛОНДОНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ 2

— Анализа њезиног програма са гледишта светске привредне депресије —

ПРОБЛЕМ ЦЕНА

(Први чланак)

| Прешходна напомена, 11 Шлша мисли послован човек о подизању цена, [11 Штша каже о цени

јеванђеље Лондонске конференције.

1, Претходна напомена

При проучавању питања, да ли и колико Лондонска конференција може да се заврши позитивним резултатом, потребно је имати стално пред очима битну карактеристику међународних споразума, у опште, Код двостранот међународног уговора, размењују се уступци. Услов за такав уговор је да свака уговорна, страна сматра, да добивени уступци одговарају данима. Без непосредне и јасне користи за сауговораче не може постати двострани уговор. Код њета је написнални интерес једини критеријум; од њега се не сме да отступи. Двострани међународни уговор је у служби националног интереса.

Сасвим је друга основа код вишегодишњих уговора. Код њих је технички немотућно применити начело „даћу у колико добигем“. Код њих се мора да напусти терен неограничене националности и да се стане на гледиште, на коме стоје и приватници код колективне акпије. И ту је полазна, тачка, општа, корист; уклања се зло које већина, осећа. Али нема, зла, које сви појединци једнако осећају. Недостатак дечије болнице не смета ни у колико људима који немају деце, али се за то у општем интересу и они

приморавају на доприносе подизању дечије болнице. ,

Тако је и међу народима. И ту је полазна жеља уклањање извесног зла које се национално осећа. Али и ако то зло осећају све државе, не осећају га све подједнако. Заједничко зло не може да се уклони инокосном, већ колективном акцијом. Даље, не може се једно зло да уклони сваким сретством, већ само ефикасним. Ако је могућно, онда се жртва, коју изискује та, колективна акција, дели међу поједине или према, очекиваној користи, или по ком другом критеријуму. Али је често код колективне акције немогућно пропенити ни величину зла за поједине државе, ни величину користи коју отуда свако има очекивати, У томе случају жртве се не моту да деле. Општа, привредна, депресија сматра се за. међународно зло, које се може само међународно да лечи. ЛДосадашње искуство показује, да су сви покушаји напионалног лечења имали само једно сигурно дејство, а то је, да су је погоршали. То важи на пример за одбранбене царине, пулашије итд.

Као што рекосмо, за лечење једног колективног зла потребна, је сагласност воља у избору сретстава. Међутим у колико је већи број учесника у толико је компликованији проблем, у толико је већа

за валутне мани-.

већи број људи састане ради решавања по једном заједничком злу. Велика, је опасност, да се Лондонска конференција не разиђе због тота, што се учесници не могу да сложе у погледу начина и сретстава лечења. светске привредне депресије. за сада новинари есконтују ту могућност. Већ се говори о повлачењу Америке. Међутим ништа нису сложнији Европљани у погледу других сретстава, која су стављена, на дневни ред. Ни код цена, ни код уклањања препрека међународној трговини, ни код других проблема не постоји сагласност. Ма колико да по постојећи ред ствари у свету то разилажење може да. буде фатално, ипак се с њим мора да рачуна, Ништа мања није опасност да се. Лондонска конференција заврши (без позитивних резултата, због тога, што учесницима, недостаје осећај међународности. Ван сваке је сумње да је притисак привредне депресије врло различан од државе до држаљве: Једне трпе незапосленост, друге ниске цене својих производа, док велики број живи још у релативном благостању. Мере, које се могу препоручивати према томе неће донети овима државама, исту корист, већ некима већу другима мању. А што је најглавније, оне траже и разноврсну жртву од државе до државе, од неких већу од других мању. Ако се буду препоручене мере посматрале национално, онда је више но сигурно, да се Лондонска, конференција неће завршити позитивним радом: или у ошште неће доћи до споразума, или ако би до њега дошло због тога што поједине државе неће јавно да истакну да чисто национално посматрају ствар, онда, њене одлуке неће никад бити извршене.

Као што видимо, Лондонска конференција, тражи сагласност воља огромног броја држава у једном проблему, који је компликован и врло тежак п у једном склопу врло разноврсних интереса.

· Прилазећи проучавању питања „чему CO MOжемо надати од Лондонске конференције, ми не мислимо ни на, једно од ова два поменута проблема. То нису економски проблеми, већ практични. Предмет наших чланака, је опасност да Лондонска конференција не успе да уклони светску привредну денресију све и ако дође до сатласности воља и ако се њезине одлуке привреду у дело. Та је опасност неизбежна, у случају, да се конференција превари о узроцима светске привредне депресије и да, пре-

ма томе, препоручи сретства, која нису ефикасна. „“

вероватноћа да се не сложе сви учесници у избору |Та опасност је велика због тога, што и код теорети»

"сретстава. "По је појава коју посматрамо кад тод се чара влада велико разилажење. Економист свеф-

НЕ а ен