Narodno blagostanje

15. јули 1933.

V. Bajkić II FI ~

| HAPOJIHO BJIAPOOTAIĐE

Страна 451

ФИНАНСИРАЊЕ ЖЕТВЕ

1 Непоправими, 11 Како стоји са жешвом. 11 Не може се кредишом шрговаца и млинара да обезбеди финансирање жешве. [У Ломбард као једини начин финансирања жешве. У Улога Народне банке,

1 Непоправими

У септембру 1980 г. један од последњих „привредних конгреса прокламовао је, надахнут светим духом, да ће вишак пшенице за извоз изнети у текућој кампањи 50.000 вагона. Новоосновано ЈТривилетовано извозно друштво прионуло је, следствено, свом снагом да што пре избаци што већи део тота вишка у иностранство. Кад је извезено 12.500 ватона показало се да нема у опште више робе за извоз. Пророчанско надахнуће привреднет контреса пребалшило је за 37,500 вагона, односно за 75%. Исто су тако у кампањи 1982-38 прорицали исти људи вишак за извоз. Опет је Призад упес свом снатом да, што пре избаци што већу количину. како нам се не би догодило оно, од чега редовно пате Северна Америка, Канада и Артентина, наиме да један део жетве буде пренесен у нову кампању. И ово се пророчанство изјаловило и то много више.

Прогнозе објављене у дневним листовима биле су: 20—80.000, и 40.000 ватона. Нешто допН „Шривредни преглед je дао прогнозу од 2 вагона рачунајући у истој остатак од 10.000 ватона из претходне кампање. По саошштењу Министарства пољопривреде, међутим извозни вишак, због рђе, имао је бити 10—15.000 вагона. Речено је да ће пшенице за извоз бити у толико у колико је преостало из претходне кампање.

Извоз шшенипе у 1982—83 по месецима кретао се овако: 1932 јули 5.085, август 5.724, септембар 3.861, октобар 1.771, новембар 3.262, депембар 5.880. 1983 јануар 3.226, фебруар ——, март 60, април 73, укупно за 10 месеци 2794 вагона. Пророчанство је пребацило за 90% !

„Кетва је била равна унутрашњој потрошњи. То показује следеће кретање пена. Цена, новој роби “ јулу почела, је са 135—140, за Србију 70—120 дин. У септембру цене су пале на 105—130. Од тога, почињу понова да расту; октобар 140—160 дин., децембар 120—175. јануар 1988 190—210, фебруар 200 до 285 динара. Па како смо ми одмах после жетве форсирали извоз, то смо рескирали да дођемо у положај, страховит за једну аграрну земљу са натетнутим (билансом плаћања, — да увозимо штенипу. Да су за то бил сви услови доказ је што се последњих месеца пена држала на увозном паритету. Што није било увоза има се захвалити једино околности, да би увезено жито било све до пре краткога времена 250% скупље од кукурува, услед чега је народ извршио треоријентапију исхране од питенице ка кукурузу. Та је чињеница дебело подвучена на скорашњем конгресу млинара, а исто тако у резолупији војвођанских привредника од пре неколико дана. .

Овакако да је трговцу слободно то лежи у осталом у природи свакога посла, чије се две супротне транзакције изводе у извесном размаку

bee 1 А

времена — да процењује факторе, који ће у будућности утицати на пене. Али је потребно да се држава, која води житну политику већ неколико година, чува тог невероватно лакомисленот и неурачунљивог прорицања, који се супституише статистици. Потребно је обавестити сељака, да се не зна каква ће бити наша жетва.

У пркос досадањем искуству поново су почела да се чине пророчанства. На конференцији, приређеној од једне полу-службене привредне ортанизације, пала је, са апсолутном категоричноћу, реч да ће вишак за извоз у овој кампањи бити 35.000 вагона. После тога се све чешће лансирају округле цифре вишка за извоз. Код једних је 10.000 вагона, код других 20.000, код трећих 40.000. Већ само то мноштво процена довољно бин било за пророке да се умере. Јер на крају требало би пре света да расправе они међу собом то велико неслагање. И Како стоји са жетвом

У ствари наша жетва штенице је врло проблематична. Метеоролошки утицаји били су све до

пре две недеље сјајни. Могло се говорити о изгледима за, више но рекордну жетву. Али је један део усева оштећен осуством сунца, (јер се из ботанике зна, да су за вегетацију потребне влага, TOплота и светлост, За зрење је потребно сунце). Где је сунце било и сувише оскудно, зрење не само да је 'одоцнило, већ је сам процес зрења ометан. Један велики део је полегао. Полегло жито може да цвета, али спорије сазрева и изложено је паразитима. Даље, обилна киша је фаворизирала травуљину у тој мери, да је, нарочито последње две недеље, она у многим крајевима савладала клас. Ту не само да ће бити много уродице (може бити no 50%), већ и само развиће плода је угрожено. Али, како, је вегетација до цветања била и сувише бујна, а како у целој земљи није био подједнак падеж и подједнак недостатак сунца, то је један велики део пшенице успео да уђе у стадијум сазревања. Није сва пшеница сазрела, кад пишемо ове ретке. Свакако сазревање се довршава. Али цео тај велики принос може за 80% да се компромитује до вршидбе. Ако би продужиле кише за време жетве (а по пророчанствима наших метеоролога, до 20 јула, треба да пада киша), онда је са жетром пшенице свошено. Баће број зрна, али квалитативно то је роба последње врсте, која није за извоз, Накратко развиће све до данас је ишло тако, да ни сам сељак још не зна шта ће добити са своје њире. И код таквог стања ствари наши трговци мистичари проглашавају аподиктички износ жетве и извозни потенцијал (који не зависи само од жетве пшенице, већ и оне кукуруза — с обзиром на већ поменуту велику итру у потрошњи између шше-, нице и кукуруза). “ }

Социјална психологија одавно зна за две врч