Narodno blagostanje
15. јули 1933,
задруга кредитирана је заложена роба. Ми смо
ту очекивали великих злоупотреба с обвиром на.
импровизацију тога посла, нестручног чиновништва,
и тешкоће контроле. Тота је и било, али пер сладо.
систем је добро функционирао. После тога искуства посао се може мото боље да организује. Дају се изабрати стоваришта, исто тако чиновници И, са техничке тачке гледишта, обезбедити максимум сигурности. По нашем мишљењу једини начин финансирања жетве остају реални кредити. Осуство _ специјалних – трговачких _ институција. може да се надомести у великом сбиму ломбардирањем робе. Рекосмо да би као дужници на прво место дошли у обзир Призад и Земљорадничке задруге, али исто тако свако друго лице, свакако с извесним трговачким условима и уз услове, који омогућавају контролу а спречавају влоупотребе, треба, да буде потпомогнуто на тај начин. Само код пољопривредника то не иде, јер се не могу ломбардирати хамбари и кошеви. Потребна, је извесна централизација. Она се изводи, као што искуство показуге, врло добро преко Земљорадничких задруга.
У Улога Народне банке
Да код нас није приватно банкарство у кризи, онда би задатак био много лакши. Пре света, један део би примиле банке, а друго, Народна банка, која једино овде долази у комбинацију као финансијер, имала би пред собом дужнике, који по свима својим својствима одговарају њезином погму кредита. Народна банка свакако мора да има своју руку на тим матацинима. Код малих матацина, то би било скупо. Нити би се могло тражити од ње, да организује чување робе, Али је то могућно преко Призада и задруге и то чак и за тртовце и за млинаре итд. Призаду је у ствари то задатак. Али је питање ломбарда ишло ипак добро као и код задруге. Народна банка би имала пред собом Призада као дужника (наравно поред земљорадничких задруга). Од ње се не тражи да ручну залогу остави ван своје контроле, на дискрецију Приваду. Чак је у интересу општем да се она у неколико умеша и у управу тим матацинима, које би кредитирала преко Џризада. Она има и довољно персонала,
Џримитивно, екстензивно, са нешто ризика, ипак би се дало извести ломбардирање пшенице.
Народна банка која још никад до данас није могла у својој кредитној политици да се дигне на висину економске политике, ни да се прилагођава променљивим условима променљиве коњунктуре, поставиће питање, колико је потребно капитала. Један одговор на то налази се у једном чланку д-р Палића у „Политици“. Он вели да ће овота пута увоз после жетве бити много мањи због тога што је сељак заштићен мораторијумом од повериоца и друго што је остао у овој кампањи без робе. Ми сматрамо да ге и ту свако предвиђање немогућно. Пре свега сељачки дугови су минимални. Више од половине сељака не дугује ништа. Или дугује по дуговима по којима није заштићен. Друто један велики број сељака плаћа своје дувове у пркос мораторијуму. И то је ноторна ствар. Треће, сељак продаје у јесен не само под притиском потребе за новцем већ и због тога што он има своју пословну политику. И он је заражен песимизмом. И он сматра да један део робе треба у сва-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
: Страна 450.
ком случају бацити на тржиште у јесен. То је правило у целоме свету. 1929 год. сељак је био у несразмерно бољем финансиском положају но данас, па је за три месеца избацио 80% жетве из руке, искључиво .ив разлога што је у својој сељачкој глави пронашао (а што се показало тачно) да Бо цене и даље да падају. Накратко не може се предвидети колика је сума потребна. Нашта, изговарати цифре, које су у ствари производ фантазије •
Али ми сматрамо да је сасвим свеједно колика је сума потребна. Ма колика да, је сума, Народна банка има могућности да удовољи овој потреби. Њезин оптицај је данас на најнижем нивоу за последњих 12 година. Потенцијал њезинога, оптицага је милијарду и по динара, а толико јој неће требати. Значи да валутно-политички не постоји никаква опасност од обилног кредитирања шшпенице. Ту опште не би било инфлације. Ноторна је ствар да је жетва нов производ, за који се морају створити нова платежна сретства. Потрошњом и извозом лањске жетве ослобађају се капитали, који су били ангажовани у финансирању жетве и враћени Народној банци (већ и због тога што је она строго бдила да јој се ти капитали врате, чак и онде где је то изгледало немогућно). Катастрофа би била, ако бисмо ми ушли у нову жетву са данашњим новчаничним оптицајем. Ако се тај оптинај назива дефлаторним пре жетве, колико он то тек мора бити после жетве“ Јер пшеница на њиви не тражи пара, а кад се скине с њиве и постане трговачким обектом, онда је она предмет кредита, претставља, потенцијал обрта и то допунског, за који су потребна нова платежна, сретства. Другим речима, улазак у нову жетву са данашњим новчаничним оптицајем значио би један страховит дефлаторски потрес, који би отерао цене на ниво, који је тешко и да замислимо.
Ca гледишта теорије кредита Народне банке ломбардни пшенични кредит је најидеалнији. Он задовољава, пре свега оба приватно-привредна постулата;: сигурност и ликвидитет. Код нас се још није догодило, да нам жетва пређе у другу кампању. Дакле сигурно је да ће роба бити уновчена. То је ликвидитет. А што се тиче сигурности, реални кредит у томе погледу је ван конкуренције —- наравно све зависи од тога како се њиме манипулише, Како је Народна банка напунила, свој портфељ финансиским меницама, (то је у ствари њена историја од њенога постанка), могло би се мирно рећи, да би она ломбардом пшенице први пут по'мела да практикује кредитну политику, како 66 она замишља у теорији. Национално-економски |ломбард више одговара постулату да кредит одто"вара, пословној трансакцији, но меница. Код меница |је претпоставка, на основу спољњих знакова, да је |шостала из робног промета, а код ломбарда, тај је |услов потпуно испуњен.
Ми не видимо другу могућност, сем ломбарудирања шшенице, за финансирање жетве, као срет|ства економске политике, којим се спречава и су| више велики пад цена одмах после жетве. Личним 'кредитом се не може ништа да уради. Народна банка, је ту везана, приватно-привредним правилима, о давању кредита, Не може она дати инсолвентном „или човеку дубиозне кредитне способности своје "новчанице на зајам, због тога што се он жерира у "јавности као спасилац сељака. Онда је сигурније, "да Народна банка буле сама купац.
|