Narodno blagostanje
22. јули 1933.
У. Ва че
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
а ар ла
Страна 467
PAD DOLARA DONOSI VELIKE KORISTI
| _ МАЗОЈ РЕХАМ!
Naš narod kaže да nema ništa tvrđeg od čoveka pri čemu misli na čovečiji organizam. Ali to važi još, u
većoj meri za Čovečiji duševni život — ne toliko po Ot-,
pornoj snazi, koliko po onoj prilagođavanja. Posleratna
|
inflacija smatrana je kao najvčće ekonomsko zlo, veće od pustoši rata, jer ove ni iz daleka nisu zadavale toliku brigu vladama, koliko poremećaji od inilacije. 'Narodi su polako reparirali ratne tiv inilacije borba je
rata bile st posvećene pitanju stabilizacije valuta najprešnijeg ekonomskog problema (Briselska 1920 i Đenovska 1923 g.).
Danas depresijacija novca me pravi nikakav uiзак. Čovečanstvo |e postalo imuno prema пјој. јег роз1еratne depresije valuta, po уојштепи novčanih odnosa ugroženih njome i po dejstvu njezinom ma novčano .tržište i tržište kapitala, izostalo je daleko iza dejstva današnje depresijacije raznih valuta. Engleska, najveći poverilac svetski pre rata, za vreme depresijacije iunte za 25%, a naročito posle njene revalorizacije 1925 8., trudila se svom silom i sa prilično uspeha — na svoju veliku nesreću — da očuva funkciji međunarodnog poverioca. Nikad pre rata nije aktivnost na međunarodnom iržištu kapitala bila tako velika, kao posle rata — u sred raznih inflacija. Razlog je vrlo prost. Nemačka je bila uvek pasivna u odnosu prema međunarodnom tržištu kapitala, a na mesto Francuske, koja je pre rata bila aktivna, nastupila je Amerika sa mnogo većom voljom i mnogo većom finansijskom moći da daje kredite ce· јот svetu. Zahvaliujući dakle Engleskoj i Americi inflacioni poremećaji u svefu nisu omeli ekonomski polet posle rata. Novčanične banke, poslovni svet i imao.ci novčanih kapitala u zemljama sa poremećenim мајитаma imali su pred sobom dolar, koji je smatran za stabilan kao zemlja.
Sletstveno: skorašnji pad funte i dolara morao |e doneti mnogo veću Šfefu svetskoj mprivredi,no što |e bila 'korist od stabilizacije dotle pokolebanih valuta. Kao naj|bolji dokaz za to služi činjemica, da је svet izgubio vetu i u
stabilnost zlata na suprot trudu nekoliko država, da DO-
svaku cenu sačuvaju zlatno važenje neokrnjeno. Dok se |e posle rata inflacija smatrala, kao: što rekosmo, za najveće ekonosko zlo i od država koje su je praktikovale, dotle danas izvesne države lakoga srca depresiraju odnosno devalviraju svoje valute. Dok su odmah posle rata duboko ožaliene žrtve inflacije, naročito pOoverioci, zbog čega se čak u izvesnim zemljama ipristupilo revalorizaciji dugova, dotle se danas mi jedna reč nije čula u zemljama koje depresiraju valute, u ikorist poverilaca. Dok je posle rata vladalo, nepodelieno mišljenie da ie poverilac nepravedna žrtva jednoga neiz· bežnoca zla koje se ne može da leči, jer bi to шпе!о
ioš veći nered, dotle se danas položai dužnika upotrebliava kao elavni argumenat u korist depresijacije valuta. Kao: školski primer toga antikreditorskog gledišta
kod većine najmerodavnijih država može se navesti sud-
У : · ћ štete iz sopstvene snage, ali probila izvesno vreme beznadežna. Prve dve međunarodne ekonomske konferencije posle , као:
bina zlatne klauzule i dolarskim ugovorima. Мата klauzula ima isključivi razlog: u odbrani od: depresijacije odnosne valute. Ona je u svima zemljama pravno pripuštena; pravni poredak ne zabranjuje upotrebu takve klauzule, niti uskraćuje njezinom titularu pravo UpOtrebe pravnih sretstava. Drugim rečima, zlatna klauzula u postojećim ugovorima pretstavlja jedno stečeno pravo u najbukvalnijem smislu reči. Na suprot tome Amerika je ozakonila uništenje zlatne 'klauzule u svima UgOVOtima bez razlike, Mi smo u jednom od ranijih brojeva citirali originalan Ruzveltov komehtar te odluke, po kome nema dovoljno zlata u svetu, da bi se mogli realizirafi svi na zlato glaseći ugovofi.
Zlatan dolar је пајсебса ата klauzula и пајraznovrsnijim ugovorima, a naročito tražDene рптоde. Pre svega možda nema države na svetu, koja ne duguje u dol arima, je ie Amerika između 1922 1 1929 5. davala zajmove celom svetu. Pored toga ima ugovora, u која 52 пе pojavljuju Amerikanci kao saugovorači, ан и конта је valuta ugovorena u zlatnom dolaru. Tako na pr. svi zajmovi, Које ie Holandija dala svojim kolonijama i inostranstvu, glase na zlatne dolare. Prema tome majveći broj dolarskih ugovora imao bi ostati vati domašaja depresijacije dolara. Ali čim je Amerika proglasila zlatnu klauzulu za nevažeću, i ako је опа пајveći svetski poverilac u dolarima, Sasvim |č prirodno, da su druge države, koje su dužnice u istoj valuti, vrlo rado prihvatile to gledište. Istina ovde-onde sa mnogo ustezanja. Jer kod dolarske zlatne Rklauzule nije važan
dolar, već zlato. Negiranjem te klauzule negira se oba-
veza u zlatu. A države, koje se kunu u zlatno važenje,
nisu mogle tako lako da oglase zlatnu klauzulu u dolarima za nevažeću. Ali ie interes prevagnuo nad pravnim i moralnim skrupulama. Danas je već najveći broj država pfistupio amerikanskom gledištu i plaća svoje obaveze u dolarima po kursu njujorške devize, bez obzira na zlatnu klauzulu, Jedino Su Francuska i Holandija ostale verne zlatnoj dolarskoj iklauzuli. Ali ne iz skrupula zlatnog važenja, već takođe iz interesa. Kao što rekosmo, Holandija je povetilac u dolarima. Za Francusku ma prvi pogled izgleda да је дижик, јег ona зе kao povetilac nije služila dolarskom valutom; dok i ona, kao država, a i Veći broj privatnih poduтеба i autonomnih korporacija duguju sa klauzulom zlatnog dolara. Ali teško da ie 1% svih francuskih ODligacija a dolatima U amtetikanskim rukama. Veliki deo jei dalje vam Francuske —- iz čisto poreski razloga — јег је ш Francuskoj vrlo veliki porez ma mobilijarne vrednosti. Najveći broj dolarskih papira апcuskih dužnika odavno je prešao u ruke francuskog Каpitaliste. Prema tome, možemo reči, da je ceo svet rado dočekao depresijaciju dolara i proglašavanje zlatne iklau-– zule van snage.
I mi imamo dugova spadaju: ratni dug Sev. Americi, dolara, obe tranše Blerovog zajma
u дојатта i to vrlo velikih. Tu u iznosu od 61 mil. 44,6:mil, dolara, Kri-. “
| % %