Narodno blagostanje
МИ НА
Страна 468
ПЛР ЉОНА НОУ Бе |
bp. 30
gerov zajam 22 mil .dolara, obveznice Drž. hipotek. banke 12 mil. dolara. Ukupno 140 mil. dolara ili 7.280 miliona dinara. I u našim dolarskim ugovorima mnalazi sc zlatna klauzula.
Nismo imali prilike da vidimo naše službeno gle-
dište iz prostog razloga, što je depresijacija dolara nastupila tek posle obustave transfera. Na onom delu dolarskih papira, koji su registrirani u zemlji i po Којma se za sve vreme vrši neometana služba, ne može da se ceni službeno gledište na zlatnu klauzulu. Za sada se služba po tim papirima vrši po zakonskom zlatnom paritetu dinara. Znači da se ignoriše s jedne strane depresijacija dolara, a s druge deprcsijacija dinara. Prvo je
u korist imalaca dolarskih papira a drugo ma njihovu .
štetu. Što se tiče ignorisanja depresijacije dinara, to je
gledište, koje je kod nas do: skora zastupano u svim. odnosima države kao poverioca ili kao dužnika. Država.
nije unosila u svoja potraživanja (na pr. kod carinskih prihoda) službeno priznatu kvotu dcpresijacije dinara. То је držanje države saglasno sa držanjem većine dr~
žava — preteže interes nad pravnim skrupulama. Ali što”
se tiče depresijacije dolara, tu je baš državni interes da se ignoriše zlatna klauzula i da se u obračun dolara u dinare unese kvota njegove depresijacije. Danas ie dolar depresiran za 25%. Znači da on ne važi više 56.70 dinara već 42. Pitanje je, da li će država да se koristi, kao dužnik, depresijacijom dolara. Nije ovde pitanje
У
зе
odnosa dolara prema dinaru, jer je to manji deo. državnih dolarskih obaveza. Mnogo je važnije, da li će naša država priznavati zlatnu klauzulu u obavezama prema inostranstvu, gde se plaća ne u dinarima, nego u dolarima. Mi smatramo da naša država treba da pođe putem Đelgije, Nemačke, Italije, Švajcarske i sviju drugih zemalja, koje plaćaju dolarske obaveze, onako kako ih plaća Severo-amerikanska država t. |. u etektivnom dolaru, a ne u zlatu, jer bi se tako naš teret dugova smanjio za onoliko, za koliko se depresira dolar. A ako se tako postupi, onda se nameće pitanje, šta će biti s onim dolarskim obligacijama, koje se plaćaju u dinarima. Po sebi se razume da bi država morala ипен и какшасци. “depresijaciju dolara i prema domaćim imaocima. Nama se čini, da je nemogućno, da se domaći imaoci tretiraju. povoljnije no: strani. A ako bi se to ipak htelo postići, onda bi za to postojao drugi način, naime, da se pri pre·tvaraniu dolara u dinare unese kvota depresijacije dinara. Ona je danas veća od vote depresijacije dolara. Mad ne bi finansiski momenat bio rešavajući, onda bi, kao što vidimo, bilo dovoljno argumenata za povoljnije tretiranje imalaca naših dolarskih papira u zemlji putem . prima. Ali mi smatramo da će imaoci naših hartija od vrednosti biti zadovoljni ,ako im se vrši i dalje neometano služba zajmova, pa ma u depresiranom dolaru i ne vodeći računa o depresijaciji dinara.
NU S
Ђура Паунковић, претседник Савеза осигуравајућих друшгава у Југославији, Београд
ОСИГУРАЊЕ КОД НАС
— Полемичка
[ Осилурање у нашој лишератшури, 11 Принципи је пошребна кооперација осиљгуравајућих д
разматрања —
јефшиноће јавносши и куланшносши. 11 Зашто 'ушшава, ЈУ Побркани појмови „премија"
и роба. У Реосилурсње и извоз капишала,
1 Осигурање у нашој литератури Осигурање је пасторче наше економске литературе не само по недовољности пажње која му се поклања,
Y
| „Под осигурањем подразумева се: на узајамности засноване привредне мере у циљу покрића случајних проце_њивих потреба",
већ и по томе што је и оно мало што се о њему напише | Кад писац даље придаје осигурању једну социјалну мање више погрешно. То важи и за чланак г. Ранка Бра- задаћу, онда је и сам мало ниже потврдио да осигурање шића објављен у бр. 5 „Економског финансиског живота". овој задаћи потпуно одговара, јер тамо наводи да помоћ У томе чланку има толико нетачности сваке врсте, као што |осигурања у случају привредно штетног догађаја „онемогуг ће се даље видети, да се може мирно да почне излагање са ћава да погођени осиромаши; да он дакле више није упућен том констатацијом. Осигурање је предмет опширног на- |на јавно милосрђе и да не пада на терет друштва као што учног проучавања, оно има своју теорију која чини један део је то био случај пре столећа. Ако ли пак писац појам „сополитичке економије. Колико је г. Брашић упознат са том |цијални" тумачи на тај начин да се осигурање уопште мора теоријом, показаћемо на следећим примерима. О екон. функ- | тако организовати, као на пр. осигурање радника на Луна цији осигур вели он: „да осигураник од животног осигура- |незгода или болести, као у појединим државама постојећа ња не добија оно што би другом врстом штедње и одговара-, осигурања против незапослености радника и томе сл, онда јућим укамаћењем иначе био добио ". Другим речима гран- би требало да му је већ јасно из разних покушаја, који су диозан полет осигурања у целом свету од средине ХТХ века чињени и напуштани у разним државама, да су за социдо. данас претставља само једну рђаву калкулацију оси- јална осигурања подобне само извесне врсте осигурања. Ако гураника, а међ овима се налазе пословни људи, математи- се једном негде оствари социјална држава, онда осигурању чари, економисти и све струке у опште. Тако може да се У ЊОЈ нема места, изузев ако потражи и нађе покриће (репише само у безваздушном простору! Како је горња дефи- осигурање) код осигуравајућих предузећа оних држава, ниција осигурања једна у науци о осигурању одавно заста- које још базирају на приватној привреди.
рела теорија, то се из тога види његова слаба теориска до- | кументација. У ствари данас важи теорија потребе, коју најзнаменитији научењак на 'пољу осигурања г. професор Манес овако формулише:
| П Принципи јефтиноће јавности и кулантности | ; | У другом делу писац набраја оне особине које оси"гурање мора да има да би могло одговорити своме задатку