Narodno blagostanje
22, јули 1933,
обавља и да би се исплатама директног осигуравача поставила граница, која одговара његовом капацитету и обиму | послова.
У платежном билансу државе не могу никакву. улогу играти плаћања иностранству, која произилазе из уговора са реосигуравачима, јер она претстављају само један незнатан проценат свих плаћања иностранству. Ми ћемо то и доказати. У 1931. години, на пр. реосигуравачи југословенских друштава у пословима пожара (што претстав-. ља најзнатнији посао за југословенске осигураваче) имали су на уступљене премије да плате отприлике 14% штете. Ако се узме у обзир само минимална провизија реосигурања ,“ од 25%, онда је остало да се реосигуравачима извезе из земље за сав југословенски посао пожара 1%. Код цело-| купне примљене премије од сса 170.000.000 у питању је да- | кле износ од 1.700.000 динара, а овај свакако да није у мо-. гућности да поремети платежни биланс Југославије. У оси-, гурању против градобитине, како за годину 1932. тако и за: годину 1931. реосигуравач је морао увести новац у нашу: земљу, јер су штете јако прекорачиле убране премије, а осим.
НАРОДНО БЛАГ 'ОСТАЊЕ
"да би 'вачима у иностранству (ретроцесија) ако не би хтело да |
Страна 47 -
„штета директни осигуравачи добијају и провизију од реосигуравача. Даље долази још у обзир што југословенска "друштва и сама примају у реосигурање послове из ино|странства и у случају повољног пословања резултира увоз
|капитала из иностранства.
Ако би у земљи постојало нарочито домаће предузеће за реосигурање, код кога би сва југословенска друштва била принуђена да пласирају извесан % својих послова, то би се код тога предузећа појавиле такве кумулације ризика, | оно било приморано да се поново обрати реосигура-
иде пропасти у сусрет и да својом пропашћу и своје прво-
| осигураваче доведе у што већу опасност, у колико је већи
"његов део у њиховим пословима.
Реосигурање је дакле једно неоспорно потребно сред|ство у осигурању и само услед тога-што је његова техника "на Беликој висини, омогућено је осигурању да одговара постављеним му обавезама, које са развојем привреде постају све веће. Дакле и ово схватање T. Брашића није у стању да издржи критику.
С
па =
Aleksandar G. Pantelić, viši činovnik Narodne banke, Beograd
POŠUMLJAVANJE
Heč je o pošumljavanju krša i goleti, +ZV. apsolutno Šuniskih terena neupo{rebljivih za ratarstvo, gde je dugotrajno bešumsko sfanje jako degenerisalo dobre O-0bOo tla, tako da se, naročito s obzirom na sušu koja u fim кгајемта мада, те5ко može uspostaviti ravnoteža između vegetacije i zemljišta. Тада ве pribegava veštačkom pošumljavanju, dugotrajnoj i veoma skupoj operacili. . |
Onde gde je stanovništvo jako naraslo, šuma se uništava. radi dobijanja novih ziratn:h površina. U Nemačkoj se smatralo ' doskora da je rentabilnije kupovati drvenu građu od Finske | nego li podizati sopstvene šume. Sve veća pak potreba za dr-) venom masom vodi uništavanju šuma. Ona se uništava naročito u Mediteranskim državama: Grčkoj, Italiji, Francuskoj i Španiji, u kojoj takođe postoji problem pošumljavanja. Otud danas postoji i Mediteranska liga za pošumljavanje.
Šumski tereni se pretvaraju u ziratne površine na taj naČin što se šuma krči ili pali. Posle paljenja pepelom pokrivena površina postane vrlo laka za obradu i bogata u mineralnim sastojcima; ali to ne {raje dugo: rezerve brzo nestane te zemlja brzo osiromaši, tako da posle izvesnog vremena ona postaje Teupotrebljiva za ratarstvo. Tako postaju napuštene utrine kakvih kod nas ima naročito u Južnoj Srbiji i Dalmaciji. Tako se umanjuje ziratno {le, što ima istu posledicu koju i suša: stanovništvo jako os:romaši, napušta selo i emigrira. Zbog toga pri krčšenju šume poljoprivrednik mora: da bude veoma obazriv: on mora #аспо да zna, da ii će dobivena DO А 'biti i dobro z'ratno tie.
Smatra se da celokupna površina krša i goleti u našoj državi obuhvala oko 4 miliona hektara (dr. Đura Nenadić: članak o pošumljavanju u Narodnoj enciklopediji). Međutim, izgleda da to nije tačno. Ta netačnost dolazi usled toga što se smatra da površina goleti u Južnoj Srbiji iznosi 1,700.000 ha, dok je:jedna komisija ra ay njima utvrdila da ona iznosi svega” oko 430.000 Пе
1) Videti o pošumljavanju odlično delo g. dr. Ivana Ваје- | na: Naš goli krš, |
KRŠA I GOLETI'
Radi boljeg isticanja stanja obešumjlenosti u državi Upo-: redićemo iznose povišina krša i goleti sa iznosima površina pod. šumom (prema podacima Min. šuma i fudnika).
u ћекба с па
Вапбу та krš i golet šuma : Vardarska 596.001 1,148.985 . Vrpbaska 132.047 984.625 Dravska 32.655 688.385 Drinska 124.161 1,088.187 Dunavska — 156.415 Zetska 154.650 1,107.721 Moravska 136.108 643.322 Primorska 924.873 620.659 Savska 671.476 1,281.716 Ukupno 2,111.911 7,120.015
Џраа уо је da najviše goleti i krša ima baš u pokrajinama koje pate od suše, ali u kojima ima i močvari. To stanje i jeste stvorilo pojam „pasivni krajevi”; ono je danas od presudnog ulicaja na ekonomski i socialni razvoj tih pokrajina. Najljućih krševa ima u Crnoj Gori, Dalmaciji i Hercegovini. Najteže je, međutim, pošumiti u toplom delu krša, jer preko јефа ne padne kiša dva do iri meseca. Sa fehničkog gledišta manjeg je značaja krš u Severnoj i Južnoj Srbiji i Bosni. Sa svojinskog. gledišta vrlo je karakteristično i sa svim pojamno da su goleti u Dalmaciji, Hrvatskom primorju, Bosni i Hercegovini Crnoj Gori kolektivna svojina — sela i plemena u C. Gori, zemljišnih zajednica u Lici i Hrvatskom primorju od Kastava do Sušaka — dok kompleksi koji pokazuju bolju obradu i očuvanost pripadaju pojedincima, kao što to navodi g. dr. Ivan Balen u delu. „Naš goli krš”.
Sa gledišta nacionalne privrede sve ove goline тега „Паја ogroman gubitak u nacionalnom prinosu. Ako uzmemo da | golina ima u državi na 3 miliona hektara i pretpostavimo da bi čist prinos po hektaru iznosio samo 100 dinara onda bi to pretstavljalo godišnji gubitak od 300 miliona dinara koji trpi privreda. Danas, međutim, na te površine izgoni se na pašu 2—3