Narodno blagostanje
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 473
22, јули 1933.
U Dalmaciji je na uređenju bujica najviše urađeno; u Srbiji i Južnoj Srbiji gotovo n šta. Radovi su veoma skupi i staju 1—3 miliona dinara, što zavisi od samog objekta.
Uređenje bujica može zahtevati javni ili privatni interes.
Zasad naša država uređuje bujice od opšteg interesa, a na uređenju bujica privatnog interesa čeka na inicijativu sam h pojedinaca — interesanata kojima izgrađuje planove i daje savete
preko stručnog osoblja. Nedavno je uređena jedna takva 'buica kod Zrmanje, koja je stalno nanosila štetu usevima na DOvršini od 35 hektara.
I posledica pojave bujice je da su takvi krajevi Ssiromašni i slabo naseljeni. Stanovništvo, kome se plodna zemlja stalno umanjuje, traži zarade van naselja: emigrira, pečalbari -·i. pada na teret zajednice.
ввав
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
=== EEEE 5].
Тешкоће остварења међу-
народног житног споразума Од 1930 године на овамо непрестано се држе међународне конференције о пшеници. Две су биле најважније: римска и лондонска. Обе су пропале на питању ограничења производње. Сада, приликом заседања међународне светске привредне конференције у Лондону, као што смо већ забележили, држи се, трећа по реду, конференција. Како светска штампа пише, већ је постигнут и један део споразума. Потпун споразум
I= ==
7 површина у прекоморским земљама, у контингентирању Из-
воза држава које располажу вишковима и у тражењу мо-
шају услове за увоз стране пшенице.
Прво су разговори вођени између "прекоморских земаља односно ограничења засејаних површина. Ове земље
— Северна Америка, Канада, Аргентина и Аустралија — |
произвеле су тиенице пре рата (1913.) 3.248.100 вагона, а у 1932. год. 4,295.700 вагона. Код њих постјои супротност између Аргентине и Аустралије с једне и Канаде и Северне Америке с друге стране. Наиме код прве две земље продукциони трошкови пшенице знатно су нижи од оних у Америци и Канади. С друге стране Аустралија је у. прошлој години прошла одлично са извозом у Кину и Јапан. Од целокупног свога извоза пшенице у Јапан је извезла 17.6%, а У Кину 23.5%. И ако у оудуће, када се прилике нормализирају Аустралија неће моћи рачунати са оволиким извозом на источно азијска тржишта, верује се да ће га, благодарећи нижим продукционим трошковима, моћи ипак у приличној мери да одржи. Интерес Аргентине и Аустралије није био за ограничење површине. У толико пре што је њихова пшеница у могућности да конкурише америчкој и канадској роби, Ипак, према писању светске штампе, између ове четири земље постигнут је споразум о ограничењу површине за. 10 до 15%.
Другу етапу у преговорима чинило је споразумевање са источно-европским аграрним земљама и Русијом односно контингентирања извоза. Споразум је постигнут за средње-европске аграрне земље на бази извозног контингента од 135.000 вагона у 1934 год. односно 145.800 вагона у 1935 год. За Русију предложен је контингент од 67.500 вагона. За сада се јавља да Русија не пристаје на овај контингент из разлога, јер не одговара односима њене нормалне производње и извоза. Она захтева контингент од 243.000 вагона.
Односно треће етапе споразумевања које има да обу-.
хвати земље увознице, не јавља се још ништа. Овде сигурно неће доћи до никаквог споразума. Старе индустријске земље западне Европе све мање увозе пшеницу. Што се тиче снабдевања Енглеске она се Отавским споразумом и уговором са Аргентином излучила са светског тржишта резервишући своју пијацу за империјалне производе. Немачка је повр-
имао би се састојати у следећем: у ограничењу засејаних ;
шину под пшеницом са 1.63 у 1929. г. повећала у 1932. г. на 2.2 мил. ха. И француска је ступила у јачу везу са североафричким колонијама у циљу самоснабдевања. Житна мроизводња у Мароку знатно је подигнута, а Француска се обавезала за преузимање вишкова. Потребе Белгије и Швајдарске су незнатне према расположивом извозном вишку. Увоз пшенице у Италију у прошлој години, према 1931., преполовљен је. Из овога се види да прекоморске земље не могу имати бог зна какав интерес у погледу незнатног увоза у европске континенталне земље.
У овом споразумевању две су битне ствари. Прва је, да између европских дефицитарних и суфицитарних др-
"жава у погледу пшенице постоји велика супротност. Пољогућности да земље увознице снизе увозне царине и побољ- .
привреда за индустријске земље данас нема само важност у односу на самоснабдевање сировинама и животним намирницама, већ, и то много више, у односу на упослење неза-
ОД радништва. Отуда колонизациона политика и про-
ширење пољопривредних површина у овим земљама добија све већу важност у њиховој економској политици. Преузимањем политичке власти од стране националистичких покрета у неким земљама расно-биолошки значај села истакнут је међу првим проблемима. Село је у. данашњој Немачкој, и то највише са популационог гледишта, заузело прво место у економској и социјалној политици. Благодарећи томе ове се земље у данашњој ситуацији ни у ком случају не могу и неће одрећи аграрне заштите.
Друго се односи на контролу ограничавања засејаних
површина. Нама изгледа да је то просто немогуће спровести у пољопривреди, која се састоји из огромног броја газдинстава, најразноврснијих величина. Колико је овде важна национална репартиција појединих држава натоварених ограничењем међ поједина газдинства толико исто и питање контролисања спровођења.
Најзад, читав споразум између прекоокеанских и подунавских земаља у погледу редукције засејаних површина 'и одређивања извозног контингента, изгледа нам беспредметан. Много је важније питање обезбеђења пласирања сувишака, а то ће зависити од споразума са дефицитарним земљама до кога, као што смо горе истакли, тешко може да дође. Барем не у оном смислу у коме би га земље извознице могле да пожеле.
KK ir Ir
Удружење извозника јаја и живе перади у споразуму са Заводом за унапређивање спаљне трговине израдило је правила о куповини јаја. Примена ових правила ограничена је на Штајерско-загорско
Правила о куповини јаја
нелинеарне]
произвођачко подручје.
Овим правилима уводе се две реформе у трговину јајима. По првој се укида досадањи начин куповања на комад и уводи куповање по тежини, уз цену по килограму. Као