Narodno blagostanje

Страна 490 O |

da je autobus najsavršenije saobraćajno srefstvo, koje svladava promet jeftinije i brže i radi pokretnosti je bolje od železnice. U interesu razvoja privrede i sniženja produkcionih troškova mora se favorizirati razvoj autobusa. Tako je država pošla srednjim putem ograničujući autobus tamo, gde železnica svladava saobraćaj isto tako jeftino kao i autobus, a ostavila slobodan razvoj tamo, gde je autobus, bez svake surnnje rentabilniji i to specijalno u prometu na kratka otstojanja i sa skupljim dobrima. Tako je Nemačka pokušala rešiti problem u jesen 1931. Za promet autobusa na velike udaljenosti i za glomaznu robu odredila je dežava minimalne tarife fako da u ovom slučaju nije mogao da izdrži konkurenciju železnica. Slično је rešila i Austrija taj problem. ] ona je uvela minimalne tarife.

Sem transporta, koji obavlja sopstvenik industriskog ili

poljoprivrednog preduzeća sa vlastitim automobilima odredila je

maksimalnu udaljenost od sto kilometara. Alis obzirom nan iskustva stečena sa ovim rešenjem osuđen je austrijski zakon una pred na propast. |

Radi velikog broja samostalnih autobusnih preduzeća ne-

moguća je kontrola, da li se oni drže propisane minimalne ta-

rife. Naročito je besmisleno verovati da će se preduzeća, koja svoju fobu transportuju u vlastitim automobilima, preko sto kilometara, moći prisiliti da ovu transporiuju železnicom ili posle prevaljenih sto kilometara istu pretovare na železnici.

Ta iskustva potakla su Nemačku na novo гебепје ргобета, паште да зе željeznice zainteresuju na тагуоји аштоbuskog saobtaćaja. (Sličnim putem pošla je Čehoslovačka od pre nekog vremena).

Ovo rešenje u Nemačkoj u vezi је sa izgradnjom drumova koja je predviđena ı programu za dizanje Rkonjunkture. Predviđeno je da se izgrade šest velikih cesta, koje će državu prolaziti u raznim pravcima. Izgradnja i upravljanje ovim cestama povereno je nemačkom društvu železnica koje u tu svrhu dobija od države potrebna novčana sretstva. Železničko društvo treba da razvije na ovim cestama svoj vlastiti autobusni promet. Železnica je na tome zainteresovana pošlo su ceste vrlo роvoljne i saobraćaj na njima biće је ти од železničkog. Tome treba dodati da će železnice dobivati otštetu za gubitke koji nastaju prometom na šinama, faksama koje će plačati privatni automob:li za upotrebu novih cesta. Na taj se način misli da su postignuta dva cilja. Prvo da je Železnica zainteresovana na razvoju automobilskog saobraćaja, drugo da će dobiti ofštehi Za gubitke koje prefrpi usled autobuskog prometa.

Uprkos toga problem konkurencije nije defin:tivno rešen. Ostaje Копкитепсја na postojećoj saobraćajnoj mreži. Železnica je zainteresovana na razvoju autobuskog saobraćaja samo ı specijalnim pravcima. Kao dalji korak, bilo bi logično, prenzimanje celokupnog automobilskog prometa železnicom, dakle uspostavljanje saobraćajnog monopola za železnice. Ražvoj u tom Dravcu diskutuje se u Nemačkoj od pre godine dana. To bi značilo potpunu efatizaciju jedne privredne grane. Pošto je saobraćaj bio već više puta objekt državne intervencije još u doba kada je privredni liberalizam gotovo neograničeno vladao, takav korak danas ne bi značio nikakvi revoluciju, jer je danas provedena elatizacija u čitavom nizu privrednih grana.

> а аи а (О пабети СЈапки о logokratiji u

Americi upozorili smo na veliku energiju kojom se Amerikanci bore protiv krize. Fatalizam Evropejaca im je nepoznat. U borbi protiv krize ne boje se eksperimenata i uvek su spremni da odbace stare dogme. Ovu elastičnost Amerikanaca potvrđuju nam razne metode koje je do sada vlada Ruzvelta primenjivala da oživi privredu. Tu razlikujemo niz etapa.

Prvo je bilo oživljavanje svefske privrede na dnevnom redu. Ruzvelt je dao inicijativu za opšte smanjenje carina. Na

Novi obrt u borbi Amerike protiv krize |

не а Еуре РАДАРИ БЕТИ ВЕн ЛЕНЕ ПЕРЕ АИ 7

Бр, 31

londonskoj konferenciji uverio se da je taj plan bio neostvariv. ! Sad se propigira dizanje cena, kao sretstvo oživljavanja privatne | inicijative i razduženja dužnika. Prvi pokušaj išao je zatim da |

puta, kao i za Huverovog perioda, da nije dovoljno samo pružanje jeltinih kredita, nego i privrednici mora da su spremni kredite da uzmu. Zatim je došao pokušaj sa depresijacijom dolara. Željno očekivano dizanje cena nastupilo je odmah. Depresijacija je uništila tezauriranje, pošto je vladao strah da će dolar biti duže devalviran. Za jedan deo tezauraranih· svota može da se smatra da je odbegao u inostranstvo. Ali veliki deo ovih svola vrafio se je na firžište. Odavde izlazi dizanje cena u skokovima na robnim i efektnim berzama i oživljavanje produkcije.

dizanju cena sudelovala i spekulacija u velikoj meri. Zbog toga je nastala bojazan da će spekulacija razoriti ravnotežu теди pojedinim produkcijskim granama, tako da će se cene kasnije opet srozati. Ruzvelt i njegov štab uočili su tu opasnost još pre reakcije od prošle nedelje. Ponova su promenili svoju politiku u borbi protiv krize. U mesto mera za suzbijanje tezauriranja i nedovoljnog kapitaliziranja, došle su sada mere za podizanje kupovne moći. To se najbolje može da vidi iz načina na koji je primenjen Industrie recovary Act. Glavni cilj OVOga Za kona je bio davanje mogućnosti industriji da se organizuje i da na taj način spreči snižavanje nadnica i cena koje nastaje utakmicom između pojedinih preduzeća i hiperprodukcijom. Ali prva primena zakona u pamučnoj industriji ne pokazuje nikakve odredbe kartelnog karaktera o produkciji i prodaji. Producenti se samo obavezuju da obaveste centralni zavod o stanju njihove produkcije, poruđbinama i rezervama. O dizanju cena nema ni govora. Na protiv, obrnuto. Novi administrator američke industrije Džonson izjavio je u svom poslednjem govoru, da će cene američke industrije za neko vreme ostati. nepromeniene, a državni tužilac rekao je da će sudovi strogo kažnjavati sve neopravdane pokušaje dizanja cena.

Ali sasvim drukčije je rešeno pitanje nadnica u pamučnoj industriji. Prvi put se u Americi utvrđuju minimalne nadnice, i to 12 dolara za južne i 13 za severne države. To odgovara dizanju nadnica za okruglo 30%, i poklapa se sa poslanicom Ruzveltovom od 16 juna: „Znam da dizanje nadnica povisuje cene, ali ja molim preduzetnike da iskoriste kapacitet produkcionog aparata, pošto možemo da računamo sa povećanim prometom, dizanjem kupovne moći potrošača. Ovo rezonovanje poklapa se sa učenjem nacionalne ekonomije i trgovačkim duhom. Naš cilj je popravljanje unutrašnjeg fržišta snažnim dizanjem kupovne moći. Ako mi cene isto tako brzo dignemo. kao i nadnice, onda je ceo. pokušaj bezpredmetan. Uspeh nam je zagatantovan samo u slučaju da prvih meseci ne dižemo cene, i ako to smanjuje industrijske dobitke”.

Ako se setimo kako su simpatično Amerikanci još u maju smatrali dizanje cena kao jedino sretstvo ı borbi protiv krize, biva jasno kako Amerikanci brzo i temeljito menjaju sretstva za njeno suzbijanje. Prirodno je da je poslednja reakcija na efektnim i robnim berzama pojačala tvrđenje da sada sve zavisi o dovoljnom povećanju kupovne moći nadnica.

ПЕНЕТА НИТИ ЕРЕ

U prvim mesecima posle preuzimanja vlasti пастопа!-зосвјаlisti zaplivali su punom parom k autarkiji. Svi interesi izvoza bili su podređeni ovom cilju. Otkazani su svi trgovinski ugovori u kojima su bile vezane agrarne carine. Carine su se podigle do visine koja je značila prohibiciju uvoza. U ovoj politici napravila je Nemačka slično isku- · stvo kao i Amerika. Uvidela je da suviše brz tempo izaziva ve

Perspektive našeg izvoza u Nemačku

like poremećaje. U Americi su spekulativne pojave upozorile

“86

na. opasnost i suviše brze depresijacije dolara. U Nemačkoj su ~

\

· зе ромбепјет kredita podignu cene. Konstatovalo se i оуог.

Porast cena premašio je devailvaciju doiara. To je znak da je pri .

ара насоасна