Narodno blagostanje
29. јули 1933...
vodom se nameće pitanje šta će da radi ona industrija, čiji posao još ide dobro, pošto će, prema iskustvu koje smo imali sa zaštitom zemljoradnika, odmah posle ove miere da presuši kredit za nju. Odgovor na to je vrlo prost: usled bankarske krize kod nas ne postoji odavno mogućnost dobijanja kredita, pa sletstveno nema ni rizika da isti bude izgubljen.
E: GO
„Политика“ од 26 јуна 06јавила је посланицу епископа охридског Николаја из последње књиге „Мисионарских писама“, која је посвеБена „једном родитељу“, а наслов јој је „О злокобном миразу _-
Тешка несрећа једног ојађеног оца потакла је охрид-
Посланица епископа Николаја и наука Христова
ен CJ a ===)
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 489
г. Николај могао да уради то је да накупи што више помоћи, да оде лично у дом ових трију бедника и да им препоручи да се моле Богу, јер је велика његова „мада (награда) на небесих"-
Рок su wsamoub:stva među srednjoškolskom omladinom bila retka, preko njih se je moglo preći. Danas su i suviše česta bežanja od roditelja i samoubi| stva učenika, koji nisu ili misle da nisu položili ispite. Povećani | broj samoubistava među učenicima postao je društveni problem | бео теда.
| Ta pojava ukazuje na mezdrave prilike u odnosu škole sa jedne strane i teškog života učenika i ozbiljnih prilika u ko|jima se oni razvijaju u ljude s druge.
Đačka samoubistva
OR ariSROS вриеннненаненЕсеЕета
||
ског епископа да напише своју посланицу. Он у њој на не-, NOO 5 СУ м. | ЈУ 7 У | U manastirskim školama ranijih vremena učenici su bili
хришћански начин прекорева оца јединице ћерке, чије је OI у ЊЕ 5 |) Pp DOE О Али ПН ' oslobođeni svih briga o materijalnoj strani života. Kao kompen-
настојање кроз цео живот било да своје дете материјално. за =. 5 a ] O a o a O | ЈЕ | zaciju za opskrbu trpili su za čoveka malo neobićno postupaобезбеди у браку, давши јој све што је имао у мираз. Не-| . МА ПН OE PRO laid
| nje, snosili milom ili silom disciplinu. Svršivši školu izišli su u
0 O i O U a II СВАКА PPT život, a materjalni moment opet prepustili drugima. у родитељску кућу, како у посланици стоји „рашчупана, искрвављена, осрамоћена и најурена. Пијан муж испребијао је, избацио из куће бремениту, па сутрадан напустио кућу и одбегао у свет твојим парама“. Отац, материјално упропашћен, прима дете да се о њему брине и ако је мислио да га је збринуо за цео живот. У место лепе речи утехе, која му је у очајању била најпотребнија, у посланици се на један, рекло би се садистички, начин описује случај. Епископ Николај вели: „Сада ти љуљаш унуче покрај постеље своје кћери за коју су лекари рекли, да има грудну болест и да треба да иде на Алпе. А ти немаш више пара ни за Златибор, а камо ли за Алпе".
Материјално упропашћен, крај болесне ћерке, пред неизвесном сутрашњицом, човек у очајању пита има ли
Đaci danas žive u teškim prilikama. Učenici, u koliko se sami пе izdržavaju, svedoci su napora i žrtava koje njihovi ro| ditelji snose, da bi im omogućili školovanje. Žrtve staratelja i | roditeija nameću im obaveze, koje Oni svojim uspehom u školi | otkupljuju. Živeći u savremenim, teškim ekonomskim prilikama | povećao se je osećaj odgovornosti kod srednjo-školske omladine | до te mere, da za neuspeh u školi ne vide drugog izlaza nego | samoubistvo. | Dok se je materijalna strana života sasvim izmenila, način rada u srednjim školama nosi još uvek karakter manastirskih ocena i svedočanstava, ukora i kazni i za sve vreme školovanja | ут зе duševna tortura nad učenicima. Način rada u sred. školama je mehanizovan. Kao što zanatlija obdelava sirovinu, tako se - _ u školama obdelavaju đaci, ne vodeći računa o njihovim duU | je на овоме свету“ Биљепи у недаћама овог 40- | бата. Чјајап рпшег ха 10 је зјисај озеског maturanta, koji se Па БИ а И ı Žio ispit iz srpsko-hrvatskog jezika. Slučaj je tim irag.čniji,
одговара патетичним тоном библијских пророка: „Правда се Божја објавила; и твоје роптање против
ње показује само твоју помраченост неправдом. И ето би-;
ћеш дадиља свом унучету, стално испуњен бригом, шта ћеш из куће продати, да би набавио њему хране и кћери лека. Продаваћеш све пошто зашто, да би с дана на дан одржао живот вас троје у кући. И са страхом ћеш очекивати сваки нов дан као гладну вечност. И слушаћеш плач детета и кашаљ мајке као фијук бича судбе, који тражи твоја леђа".
Према нашем мишљењу, посланица је у опреци са хришћанским моралом, а у складу са осветничким Богом старог завета По хришћанској науци Бог не дели правду на земљи. Патње кроз које пролази појединац на земљи нису казна Божија, него искушење ради учвршћивања у вери. Правда Божија делиће се на страшном суду. Тога дана сакупиће се стадо Божије на знак јерихонске трубе, а Бог ће га разделити на здраве овце и шугаве. Прве ће добити као награду вечно блаженство или рај, а последње вечите муке у паклу. Исус је оличена благост. Он је делио
доброту највећим грешницима. Његова највећа догма је ме-
бусобно праштање греха на земљи. Бог је још милостивији. Исус је казао „велика је милост Твоја, Боже“, Прва је
„дужност хришћанина помагање ближњег у беди, а све- | штена лица, која су слуге Божије на земљи, имају да се по- |
свете беди људској, жртвујући све до црне ризе, њихово једино одело и штапа, њиховог јединог саобраћајног сретства у промицању међу људима.
Несрећни отац, а још несрећнија ћерка и мало дете, имају право на утеху и помоћ. Све што је у овом случају
%
| što se posle ispostavilo da nije uopšte istina da je pao na ispitu. | Između savremene škole i života postoji dubok jaz. Način rada u školama ne zadovoljava i ne odgovara savremenim екоnomskim i socijalnim prilikama. Radom u školi treba da se učenici osposobe za kruti savremeni život. Školi ne “ostaje .veza sa životom.
TEO DOE Ia Ip r Or
Već duže vreme je konkurencija između autobusa i železnice najvažniji problem saobraćajne politike. U stavu države prema ovom problemu možemo da гаzlikujemo više etapa.
Prvo je država sledila liberalni princip da se železnica i autobus mogu razvijati u slobodnoj konkurenciji. Taj je princip država napustila u doba kad su deficiti u železničkim budžetima postali konstantna pojava, usled transportnih gubitaka koji su na„ан krizom i ojačanim autobusnim prometom. Država nije mogla da spreči smanjenje: transporta usled krize, zbog toga je pokušala, u novoj etapi svoje saobraćajne politike, da spreči ргејаženje prometa na autobuse. Oporezivanje autobusa, uvođenje koncesija, zabrana novih linija bila su najpoznatija sretstva, kojim je država suzbijala razvoj autobusa. Država je takve mere pravdala time da bi se veliki kapitali, koji su uloženi u železnice, kod slobodnog razvoja autobusa, izgubili.
Sem toga je rasipanje narodnog kapitala ulaganje novca u autobusni saobraćaj, dok železnice zadovoljavaju saobraćajne potrebe. Treća etapa saobraćajne politike bila je reakcija protiv |) jednostrane politike u korist železnica. Interesenti automobilske | industrije i drugih industrija koje su bile pogođene, primetili su
Novi putevi za regulisanje konkurencije između autobtisa i železnice