Narodno blagostanje

20. јули 1953. O šnjaka. Prof. dr. Balen (тад да зе specijalno za Dalmaciju доnese zakon o deobi zemljišnih zajednica, kojim bi se svi Veliki pašnjaci pretvori u individualna vlasništva s tim da se za kolektivne pofrebe ostave dovoljne površine i za pašu na njima zavede #штив. Пеођот tih pašnjaka dobilo bi se u Dalmaciji na

78.500 ha obradive površine, a mi smo videli da je ovakav na- :

čin rada dao dobre rezultate.

Pored ovih mera potrebno je podizati prosvećenost seljaka naročito u ovim pokrajinama — u kojima |e ona najniža, kao jedan od veoma važnih uslova za pošumljavanje. U tom pogledu vredno je pomenuti S 16 Zakona o unapređivanju poljoprivrede koji predviđa da šumarski reterentii imaju od 15 oktobra do ultimo februara svake godine držati po opštinama šestonedeljne fečajeve. Pri tome bilo bi korisno upućivati narod, u vezi sa pošumljavanjem, i na podizanje voćarsiva.

2) Isušivanie, odvodnjavanje, navodnjavanje. — Nosioci ov:h melioracija u nas jesu vodne zadruge, koje su u tom poседи jedini oblik udruživanja. Samo po izuze{ku postoje u Hrvalskoj itzv. interesenstva 2—3' sopstvenika. „ad “hok” udruže~

nih q cilju izvođenja melioracionih radova manjeg obima. Ta:

interesensiva nemaju zajedničku administraciju nasuprot vod nim zadrugama Moje imaju svoj upravni odbor i skupštinu i čije je osnivanje regulisano specijalnim zakonima (7 zakona). Unificiranje tih zakona preka je potreba.

Za osn:vanje zadruge za zaštitu od poplava dovoljna je prosta većina interesana{ia, a za osnivanje zadruga Za natapanje potrebna je većina od ?/. prema razmeri zemljišta, pod uslovom da su melioraciona zemljišta stalno služila kao livade i pašnjaci i ako radnje obuhvataju bar 100 ia, što znači да је primenjeno načelo relafivne prinude. Ovome načelu ima mesta naročito u pogledu osnivanja zadruga za zaštitu od poplava, jer bi u proiivnom njihovo osnivanje bilo feško ostvarlj:vo, pošto bi sopstvenici udaljeniji imanja uvek očekivali da melioracione radove izvrše neposredno ugroženi. Za osnivanje osfalih zadruga važi načelo slobodnog sporazuma. |

U našoj zemlji ima 115 vodnih zadruga sa ukupnom Dovršinom od 1,286.000 ha; od ovih je 8 zadruga za odbranu od poplava, 32 za odbrani od poplava i odvodnjavanje, 67 za odvodnjavanje i 8 zadruga za navodnjavanje. Vrednost njihovih objekata ceni se na 1,5 milijardu dinara. | |

Sve zadruge kod nas izve!:e su radove putem dugoročnih zajmova. Pri zaključivanju ih zajmova često je Dosredovala i država; ranije su manji iznosi dobavljeni kod domaćih novčanh zavoda, a gdekad su i opštine garantovale ofplatu zajma naročito kada su mel:oracioni radovi stajali u vezi sa komasacijom. U nas ne postoji jedan melioracioni kređit podešen prema prirodi i nameni svojoj. Najčešće je zajmove davala Državna hipotekarna banka, a u novije vreme i Agrarna banka, po stopi od 9%, koja je docnije smanjena na 8%. U kulturno zaostalim krajevima država ove zadruge subvencionira. Od oslobođenja pa do kraja 1931 god. ona je na ime te subvencije dala sumu od 130 miliona dinara, dok iznos koji je pao na teret interesenafa preistavlja sumu od Dinara 790,000.000,—. Osnovna privilegija ovih zadruga je restitucija poreza do 80% od povećane vrednosti meliorisanog zemljišta i oslobađanje od uvoznih carina melioracionih objekata. Neophodno je da ta restitucija bude u prvo vreme 100% i da se naročito za zadruge za zaštitu od poplava i isušivanje usvoji moratorijum za prve tri godine, pošto se za to vreme od melioracionih radova, koji su još u toku, ne može očekivati golovo nikakva korist,

Otplata zajmova i održavanje zadruga vrši se u vidu (ту. vodenog doprinosa koji utvrđuje zadružna skupština prema reparticionom ključu, pri čemu se vrši bonitiranje i klasifikacija zemljišta. (Često su ove zadruge bile žrtva partijskih razmirica, a događalo se da su neki poslanici interesentima obećavali pla|O vodnog doprinosa — obećanje koje nisu nikad ispunili).

| | | Do | Бе

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 1 Страна 487

S obzitom na značaj ovih zadruga kao i subvencija Које im država daje, ona je za sebe zadržala pravo nadzora nad njihovim radom; to pravo dolazi do svoga izražaja naročito ka-

(da se jednoj zadruzi u slučaju njene insolventnosti ukida auto-

nomija i postavlia komesar. Sam nadzor bi trebalo ofganizo-

ne ош iz melioracionog ofseka Ministarstva građevina. Danas je na 20 zadruga izgubilo altitonomiju iz razloga neodgovatanja obavezama prema povetiocima, te se sa tog gledišta može reći da su one došle u krizu.

Smatramo da se ovim хадтисата Као зресјалот Ob= Hu udruž vanja ne.bi imalo šta prigovoritu. Međutim, пућоу uspeh i rentabilnost izvedenih radova zavisiće uvek uglavnom od toga da u će one dolaziti do zajmova pod povoljnijin uslgvima i da li će se prilikom njihovog osnivanja preko stručnjaka utvrđivati rentabilnost radova koji se imaju izvesti. Osim toga mora se naročito za radove na zaštiti od poplava voditi računa o mapreiku iehnike, što mije uvek bio slučaj. ||

Sto se iče radova natapanja njih bi trebalo postepeno izvoditi gde ne postoji preka potreba; naročito ih treba izVOditi u Vezi sa podizanjem agrarne industrije, kojoj Đi meliorisani tereni davau sirovine za prerađevine. Moglo bi se vremenom odlučiti da se izvesnim indusirijama davanje dozvola za пјhovo podizanje ustovi izvođenjem irigacion:h radova Za DOVIŠine sa kojih će dobijati sirovine po nižoj ceni. U Dalmaciji napr. mogu se iskoristiti padovi Krkc ı Cetine. Dovođenjem reke Trebišnjice tunelom do Gruža mogla bi se pođići hidrauпска centrala od 300 hiljada TIP koja bi davala potrebnu energiju, 1 u vezi stim radovima mogli bi se izvesti i radovi natapanja. Kao što se vidi, za izvođenje mel:oracionih radova роtrebna su velika novčana sretstva; fi su radovi vezani za stvaranje dobro organizovanog melioracionog kreditni. Međutim, даnas su novčana sretstva Agrarne banke i Državne hipotekarne banke dosta malena i angažovana na drugim stranama. Usled toga, u nedostatku sopstvenih sretstava moraju se stvarati mnogi kanali i iznalaziti načini za njihovo priticanje. Specijalno za pasivne 'krajeve i za one površine, koje se imaju dodeliti agrar– nom proletarijatu, dobar deo tereta mora podneti sama država odnosno pokrajine. Nesumnjivo da bi ostvarenje jednog većeg državnog zajma mogio rešiti i pitanje melioracionog kredita stim da se on preko jednog zavoda i zadružnih organizacija specijalno organizuje. Na ime garancije za otplatu tog zajma, koji bi kao takav bio investiran u produktivne svrhe, mogle bi služiti založnice Agrarne banke izdate na podlozi obaveza njenih hipotekarnih, dužnika, no pod uslovom da interesna stopa zajma bude što. niža i da se kontrola upotrebe kredita organizuje i rigorozno sprovodi.

= Prema izloženo smatramo:

1) da se melioracioni radovi u nas moraju uzvoditi, naročito oni za zaštitu od poplava, odvodnjavanje, pošumljavanje i uređenje bujica, u cilju stvaranja povoljnijih uslova za proizvodnju i zaštitu poljoprivrede, jer se na taj način unosi elemenat bezbednosti — i (0 bez naročitog osvrta na rentabilnost, koju je, uostalom, teško utvrditi;

2) da se radovi isušivanja i natapanja imaju izvoditi prvenstveno u cilju dodeljivanja zemlje agrarnom ргојефатјаћи stvaranjem porodičnih gazdinstava kao osnovnih ćelija državnog organizma, ali stim da se vodi računa o unutrašnjoj potrošnji i položaju našeg agrara u svetskoj poljoprivredi. Na taj način postignuće se i ekonomski i socijalni efekat, kome treba dodati i zahtev nacionalnog interesa, jer su naši „pasivni” krajevi,

kao i Južna Srbija, pogranični delovi ove države, a međutim oni Su baš ti koji osvežavaju našu naciju, Izvođenjem ovih ra-

vati tako da ga vrše hidrotehnički inženjeri banskih uprava, Z.