Narodno blagostanje
Страна 486 O
Последње цифре у горњој таблици показују укупан извоз шшенице и брашна претварањем бра= шна, у шшеницу. |
На основу тих података саставили смо доњу таблицу.
Kom | 8 Пе ла о а све у вагонима 1929/30 50.000 50.834.5 64151 - 14151 -- 28,3% · 1930/31 20.000 21.837.6 14.526 — 5474 — 21,4% 1931/82 45.000 29.072.4 45.605 - 605 -| 1,3% 1932/33 15.000 3.174. — 11.826 — 78,9%
Држимо да овим таблицама, није потребан: велики коментар. Не само да се пророчанства, Привредног конгреса нису математички испунила, већ је стварност демантовала пророчанства вишка, за извов ва, = 1.8 до — 78.9%.
М Писмо г. Миливоја Костића и наш одговор Господиту. Др. Вељи Бајкићу
Погрешно сте вабележили да је „Привредни
преглед" предвиђао у почетку прошле кампање из-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |
Бр. 31
воз од 25.000 вагона пшенице. У броју од 3 јула стоји: „У дневним листовима објављене су извов= не процене од 30—40.000 и од 90—830.000 вагона пшенице. Наравно те процене немају никакву ствар ну подлогу. У броју од 10 јула стоји: „Медсвика, је мното оштетила и принос и квалитет. Тачан из-
|вештај о каквоћи ши приносу знаће се кров десетак
дана.“ У броју од 17 јула: ,„..У8 то ће доћи и преостатак. 6— 7000 вагона старе пшенице. Према томе требало би да шретекне за извоз петнаест хиљада вагона,“ У броју од 24 јула: „За извоз неће бити више од 10—15.000 вагона:
Молим вас да примити уверење о мом особитом поштовању. |
19, јула. 1938, Београд. Миливоје М. Костић.
ном у „Привредном Прегледу односно вишка за
извоз, онда му ми нећемо да краримо то задовољство.
ananas
Aleksandar G. Pantelić, viši činovnik Narodne banke, Beograd
· МЕЦОВАСЏЕ КОР
NAS U PROŠLOSTI
|I BUDUĆNOSTI
(Poslednji članak)
Za izvođenje melioracionih radova u našoj državi bilo bi
potrebno: |
1) za pošumljavanje 3 mil. ha po
5.000. din. prosečno. . Din. 15.000,000.000,2) та uređenje bujica - 0. - - |» 443.000.00 03) za regulaciju plov. reka i kanala ., 1.100,000.000,4) za regulaciju neplov. i splavnih
reka ı kanala IDO COO 50 311,000.000,5) za isušivanje, odvodnjavanje, 2.200,000.000,—
Копамовтауаше и 2 5 5 + >
| Din. 19,054.000.000,(prema podacima Min. šuma i rudnika i Hidrotehn. otseka Ministarstva građevina).
Već same ove cilre kazuju nam svu težinu dobavljanja novčanih sretstava za njihovo izvođenje. Da vidimo kako je izvođenje ovih radova organizovano i koja Su 10 novčana. srelstva koja su danas za njih stavljena na raspoloženje.
1) Pošumljavanje i tređenje bujica, Na pošumljavanju i uređenju bujica u proteklom periodu od deset godina malo: je urađeno. Novčana srefstva za pošumljavanje bila su minimalna: od 1,450.000 din. ua 10922 god. do 6 miliona din, u 1929 god. koliko je putem dvanaestina, a docnije preko budžeta 'dodeljivano na ime kredita za pošumljavanje. Međutim, značaj ovih radova ukazivao. je na svu opasnost ako se sa njihovim izVOđenjem bude i dalje odlagalo. Stoga se moralo pobrinuti za jači priliv novčanih sretstava. Tako je tek Zakonom o šumama od 1929 с. predviđen specijalni Fond za pošumljavanje — po ugledu na druge države, kao institut za pošumljavanje u браniji — u koji se svake godine ima dotirati 20% od sume koja ie u toku jedne budželske godine ostvarena od prodaje šuma, s dodatkom kazni izrečenih po šumarskim krivicama. Taj .ostvareni prihod do prošle budžetske godine izneo je ukupno. Dinara 3,5 miliona, što je neosporno malo, jer je S-om 123 Zak. o šumama predviđeno da se sve goline u zemlji imaju pošumiti u
roku od 50 godina, Što znači da bi bilo potrebno 300 miliona dinara godišnje pa da se taj program ostvari. Osim toga, za ' pošumljavanje određuju izvesne sume i banovine. u svojim би| džetima, ali su i one veoma male.
| Nesumnjivo je да danas niko ozbiljno ne misli da se suma od 300 miliona dinara godišnje može, usled teških privrednih prilika, odvajati za робитауапје. Озје4 toga organizacija posla imala bi se tako urediti da na pošumljavanju sarađuje, pored šumara, i sam narod. Pretpostavimo da se pošumljavanje mora izvesti u navedenom zakonskom roku; to znači da bi se moralo pošumljavati 60.000 hektara godišnje. Za pošumljavanje 1 ha potrebno je 100 nadnica odn. 100 radnika; to znači da bi na pošumljavanju našlo uposlenja OkO 16.500 radnika za vreme od 550 godina, što bi pretstavljalo ogroman efekat. Ako računamo nadnicu po 10 dinara onda bi za plaćanje samo radne snage bilo potrebno 60 miliona dinara godišnje. U nas je radna snaga jevtina, jer je mnogoljudna i nema uposlenja, i sa tog gledišta izvođenje melioracionih radova je, naročito danas, za preporuku. Moglo bi se kao što to neki i predlažu, pokušati sa davanjem premija od recimo 0,50 din. od uspele sadnice. | и Postoji i jedno drugo rešenje pošumljavanja koje stoji u vezi sa izvođenjem agrarne reforme. Po njemu, imale bi se površine određene za pošumljavanje dati pojedincima u svojinu sa nalogom da ih pošume. Pitanje je, međutim, hoće li oni hteti da ulože kapital — ako ga uopšte imaju — i rad u taj posao Ss obzirom na činjenicu da se kod pošumljavanja na reproduktiv=
nost kapitala i rada mora dugo čekati. Pre bi, izgleda, bilo bolje rešenje da se te površine dadu u privremeni zakup, uz minimalnu zakupnu cenu, pa taj odnos pretvoriti u svojinski tek kada se na terenu ukažu pobolišane vegetacione prilike. Ali, po
sebi se razume, sve to pod uslovom da na pošumljavanju sa-
rađuju i šumari i da se uopšte unapređuju razne grane seoske
privrede, a naročito stočarstvo uređivanjem i meliorisanjem pa--
|
Ако г. Костић мисли да, је горње писмо оборило надпе тврђење у погледу на пророчанство објавље-