Narodno blagostanje

Страна 200 а. |

Izvoz pšenice i kukuruza u 1932 god. pao је пагоčito jako u poređenju sa izvozom pšenice u 1029 odnosno kukuruza a 1930 god. Меди т 12 (оба зе [05 пе да zaključiti stalan pad izvoza ovih artikala, jer je uz ostale uslove od presudne važnosti za izvoz i Žetva, a. oma je m 1932 bila kod pšenice vrlo loša, a kod kukuruza odlična, fo to se konstatuje u izvozu prvih meseca 1933 godine. Dok je u 1920 izvoz pešnice po vrednosti pretstavljao 15.5% celokupnog izvoza u 1932 pretstavlja tek 5.93%. Udeo kukuruza u izvozu po vrednosti iznosio je u 1930, godini 8.08%, a u 1932 god. 4.45%. Uvoz po količini i kod pšenice i kod kukuruza pao je u таnjoj srazmeri nego po vrednosti, iz čega se vidi da je pad cena imao veliki uticaj na vrednost izvoza. -___Izvoz povrća pao je od 1929 do 1931 po količini na polovinu, po vrednosti na nešto više od jedne četvrtine, ali se a 1932 komstatuje jak porast po količini, ali i dalji pad po vrednosti, što je naročito u vezi sa padom cena pasulja. Njegovo je glavno tržište Grčka, a tamo je kriza vrlo teška, pa prema tome jak je i pad cena.

Izvoz svežeg voća naročito je porastao u 1930, pao u 10931, ali ponovno porastao i po količini i po vrednosti u 1932. ! ovaj izvoz mnogo zavisi od berbe. Rekordna godina bila je 1930. U 1932 imamo porast izvoza crožđa u Austriju; to {e artikal čiji izvoz stalno raste. Izvoz svežih šliiva bio je u 1932 rekordan po količini, ali su cene bile pale za više od 50% prema 1931. U 1932 je karakterističan izvoz jabuka. Prema 1931 porastao je po vrednosti za oko 100%, po količini za preko 150%. Izvoz je porastao, u Austriju i Čehoslovačku, a naročito ıı Nemačku (od 2 na 27 miliona dinara). Izvoz maše# voća će se sigurno i dalje moći održati, jer se u zemliama koje kupuju ove naše proizvode domaća proizvodnja uopšte ne može povećati ili tek posle dugog vremena.

Kod izvoza suvih šliiva imamo u 1930 pad, u 1931 mali pad, a u 1932 codini porast za oko 200%. TI ovo je artikal čiii izvoz zavisi u glavnom od berbe, a ona je u 1932 godini bila rekordna. Glavni potrošači su Nemačka, Austrija, Čehoslovačka i Italia. Ovo ie artikal čiji će izvoz takođe moći da se održi, jer je naš specijalitet.

Duvan u listu bio je uvek trgovački predmet haročitih uecovora između naše Uprave monopola i monopolskih uprava u inostranstvu. U zadniim godinama išao ie glavni izvoz u Čehoslovačku i Polisku i to u kompenzacijii. Izoeledi na održanjie ovog» izvoza nist veliki, |er naročito Čehoslovačka nastoji da poveća domaću Dro-

izvodnju i u tome pokazuje već izvestan изрећ. _

Izvoz goveda imao je naročiti porast u 1930; u 1931 pada za oko 1/4 po količini i oko 1/3 po vrednosti, ali u 1932 iznosi pad prema 1931 za 2/3 po 'koпети а сојомо 3/4 po vrednosti i to u glavnom zbog smanjenia izvoza u Italiju od 79 hiljađa komada u vrednosti od 162 miliona dinara u 1931 na 29 hiljada koma– da u vrednosti od 35 miliona dinara u 1932. Uzrok leži u teškoćama u iklitineu između Italije i naše države, neobično visokim carinama, veksacionom postupku ma granici, a eventualno i (ајпот mpreferencijalu koji je Italija dala za stoku Mađarskoj. Ovde je dakle pad izvoza prouzrokovan u glavnom trgovinsko-političkim merama.

Naročito je interesantam izvoz svinja u zadnje сеtiri godine. On je po količini od 1929 do 1031 rastao, a 1932 ostao na visini 1931. Jak pad cena usledio je 1930 dok je nešto manji u 1931 i 1932. U 1932 ipak imamo u sastavu izvoza svinja jednu važnu promenu, naime

pad udela mesnatih svinia u celokupnom izvozu. To.

И ал а MARKI i 5 ~ АВИ ЛЕ VL AP VE OON | | PROM ПА ; op, 32

је naročito slučaj kod izvoza u Austriju, gde je u 1932 pao izvoz ovih svinja na 4 miliona dinara prema 17.mil. u 1931. Razlog tome leži u činjenici, da zemlje uvoznice jakše mogu da gaje mesnate svinje nego masne, |er se za gajenje ovih zadnjih postavlja pitanje uvoza stočne lirane. U svakom slučaju nisu ni kod ovog artikla izgledi povolini, jer i Austrija i Čehoslovačka nastoje da povećaju domaću proizvodnju. ·

Izvoz sitne stoke po količini gotovo je prepolovljen u 1032 prema 1929. Po vrednosti pao je па једпи četvrtinu. Pad izvoza je gotovo ravnomeran kroz sve četiti codine. Uzrok leži u glavnom 1 vrlo teškoj krizi u Grčkoj, koja je glavni kupac. U ovoj godini pristupaju k tome i trgovinsko-političke teškoće, jer naš 5рогаzum sa Grčkom imaće za posledicu smanjenje našeg izvoza u Grčku. >

· Izvoz živine pokazuje naročiti porast po količini tu 1930, gotovo za 250%. U zadnje tri godine izvoz po količini pokazuje neznatan pad; po vrednosti pad je velik zbog pada cena. Glavne su kokoške, a Italija uzima oko 95% celokupnog izvoza. Izgledi su loši, jer je Malija počela u ovoj godini da administrativnim meraта Кос! имог.

Izvoz jaja raste u 1930 i po količini i po vrednosti. U zadnje tri godine pada i po količini i po vrednosti i to jače po vrednosti jer su cene zbog opšteg smanjena kupovne snage jače pale. Pad po količini u 1032 prema 1931 godini iznosi oko 37%, po vrednosti oko 54%. Naročito je jak pad izvoza u Nemačku od 107 na 33 miliona dinara, dok je onaj u Italiju i Austriju manji. Izgledi su vrlo loši, jer je u martu tek. god. povisila Nemačka, glavni potrošač naših jaja, carinu, koja potpuno isključuje uvoz. Zbog toga će pasti i naš

izvoz jaja u Haliju i Austriju, jer je jedan veliki deo tog

izvoza išao posredno preko njih za Nemačku. Tu su dakle froovinsko-političke mere razlog smanjenja izvoza i njegovih slabih izgleda, tim više što nemačke mere imaju autarkistički karakter. |

Izvoz koža pokazuje samo manji pad po količini, dok ie po vrednosti pad vrlo jak zbog pada cena. Pad izvoza odnosi se u glavnom ma govčđe soliene i suve kože (Mađarska), jagnjeće kože (naročito Italija, Mađarska) i jareće (IHalija, Nemačka). Uzroci pada su trgovinsko-političke, a i konjunkturelne i strukturelne prirode, što ćemo videti pri analizi uvoza koža.

Izvoz svih vrsta drveta pokazuie od 1929 stalan pad, koji je kod drveta za gorivo naročito jak 1930, kod orađevnoc 1931, a kod železničkih pragova u 1932. Мтедпов! је 1 оуде раја |{ače nego količina. Uzroci su trgovinsko-nolitičke a onda konjunkturelne prirode, јег ie kriza prouzrokovala pad potrošnje drveta za сопуо i građevne delalnosfi. Ali su vrlo važni i strukturelni faktori, jer je u prvom redu smaniena upotreba drveta i građevinarstvu, surogiranje drveta, iskorišćavanje domaćih šuma u državama uvoznicama i podizanie vlasti–te drvarske industriie ifd. Naravno da su trgovinskopolitičke mere kao takove imale naijači uticaji, jer {e ı Italiii maročito otfežan uvoz, u Francusku i Alžir kontingenfiran ie, u Španiju uopšfe ne ide zbog deviznih teškoća, a takođe i u Mađarsku (u ovu zadniu naročito

gorivo drvo). Izoledi na pobolišanie izvoza drveta stu loši

i naša industrija drveta u današnjem njenom kapacitetu nema nikakvogv izgleda na izlaz.

Cement ie kao i orađevno drvo artikal čija prođa zavisi od građevne delafnosti, a pošto |e ona sa 7aoštravaniem privredne depresije stalno, nadala i naročito se zaoštrila u 1932, to je u [ој godini izvoz pao DO