Narodno blagostanje

Страна 522

I ovde postoji približenje iznosa izvoza i uVOZA, ali opet na nivou niže strane. Tako se je smanjio. naš uvoz iz Nemačke za 66%, a iz Čehoslovačke za 64%, a maš izvoz U Nemačku za 37%, a u Čehoslovačku za 46%. Kao što vidimo citre potpuno potvrđuju naše proročanstvo o dejstvu kliriinga na spoljnu = govinu.

U Beču su uspešno završeni preсојомп o dopunskom frgoVinskom spotazumu sa Austrijom. Prema pisanju bečke štampe mi smo uspeli da dosadanje uvozne kontingente povećamo. Tako je uvoz debelih svinja u Austriju povećan sa 1800 na 2000 kom., mesnatih svinja sa 210 na 404 kom., goveda sa 100 na 170 kom., zaklanih mangolica sa 100 na 210 kvintala, svinjskog mesa sa 100 na 210 kvintala nedeljno. Isto tako Austrija je pristala da se u buduće na njenoj teritoriji zabrani spekulativno tovljenje svinja. Ovo je jedna unutrašnja mera koja se ne može kontrolisati pa je stoga i njena vrednost problematična. Kao kompenzaciju za povećane kontingente sa naše strane je znatno snižen niz carinskih stavova.

Ovakav ugovor za nas pretstavlja značajan trgovinskopolitički uspeh. Uspeh je postignut zato, jer se pošlo pravilnim

Jedan uspeh naše trgovinske politike

putem. Sve do ovog ugovora sa Austrijom mi smo išli suprotnim ~

putem. Ranije smo verovali da će srednjo-evropske zemlje uvek ostati kupci naš,h agrarnih proizvoda pa smo pojačavali svoju industrijsku zaštitu. Time smo, međutim, potencirali agrarni protekcionizam industrijskih zemalja. Obostrane štete od takve politike bile su neminovne. U odnosu na industrijske zemlje o tome nas uverava napis g. Jelineka, koji objavljujemo na drugom mestu. Naša šteta ogleda se u katastrofalnom opadanju izvoza agrarn h proizvoda. |

Međutim, da smo u svojoj trgovinskoi politici od početka išli putem, kojim smo u ovome slučaju pošli, prilike za па5 17702. bile bi danas sasvim drukčije. Za to služi kao dokaz i današnji dopunski trgovinski sporazum sa Austrijom.

У „Саобраћајном Прегледу“ бр. 7. од 10. јула тек. год. изишао је врло интересантан чланак г. J. Грамповчана „О међународном _ обрачунском билансу наших железница у години 1932./33.“.

До 15. августа прошле године обрачун дугова и потраживања из железничког саобраћаја међу управама железница појединих држава вршио се преко Централног 06рачунског бироа у Бриселу. У колико поједине управе нису

обрачунавање железничких трошкова и наше државне железнице

Међународно

на време вршиле своје исплате, Друштво белгијских наци-

оналних железница давало је авансе путем бироа управама са активним салдом. На овај начин вршила се међународна арбитража у изравнавању салда из међународног железничког промета. Услед девизних ограничења у многим земљама ове нису могле да трансферирају дужне износе. Централни биро је у почетку давао авансе активним управама, који су укупно износили око 62 милиона белг. франака, али је још остао неизравнат салдо од 30 милиона. Као што су девизна ограничења онемогућила арбитражу у плаћањима из међународног робног промета и тиме га свела на MHHHмум упутивши га у правцу билатералних компензација, тако су онемогућила и арбитражу у плаћањима из међународног железничког промета. У августу пр. год. Централни биро обуставио је привремено рад а на конференцији 11 комисије Међународне жељезничке уније у Греноблу у септембру пр. год. препоручено је управама железница да што више билатерално компензирају своје дугове и тражбине. Исти развој дакле као и код плаћања из робног промета.

После тога Управи наших државних железница није

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~

Бр. 33“

преостало друго, до да ступи у преговоре са управама страних железница за билатерално обрачунавање. Данас се обрачунавање врши директно на основу посебних споразума са Италијом, Аустријом, Грчком, Мађарском, Фран"цуском, Белгијом, Скандинавским земљама, Енглеском, Оријенталним железницама и Француско-трчким железничким друштвом. Са Немачком, Чехословачком, Пољском, Румунијом и Бугарском обрачунавање се врши преко Друштва средњеевропских железничких управа у Берлину. Од 1. фебруара тек, год. из њега су због неплаћања дужних износа искључене Румунија и Бугарска, тако да са ове две земље имамо за сада несређено стање. Сада се воде преговори за билатерално обрачунавање.

15. августа 1932. год. кад је престао да функционише |

Централни обрачунски биро у Бриселу наше државне железнице су дуговале Италији, урачунавши депресијацију ди· пара 30,45 милиона динара, Швајцарској 5,52 и Пољској 2:51 милиона динара, што се има захвалити плаћању повука. У билатералном обрачунавању. тај је дуг смањен до 1. маја тек. год. на 5,32 милиона динара Италији, 1,40 милиона Швајцарској, 686 хиљада Пољској и 231 хиљаду динара Румунији. Укупни дуг износио је дакле 7,93 милиона дипара. С друге стрне наше државне железнице потражују од Аустрије 18,61 милиона динара, Мађарске 9,64 милиона nm Бугарске 1,46 милиона, дакле укупно 35,71 милиона дипара. Активни салдо 1. маја тек. год. износио је дакле 21,18 милиона динара. Наше железнице су биле стално активне у обрачуназвању транспортних трошкова са иностранством и претстављале су важну активну позицију у нашем билансу плаћања.

Међутим потраживање од 35,71 милиона динара од Аустрије, Мађарске и Бугарске морамо с обзиром на њихов девизни положај сматрати дубиозним. Да би се у будуће избегло повећање тога дубиозног потраживања мислимо да би код ових земаља требало обезбедити плаћање унапред или уз акредитив. Компензирање ових тражбина са дуговаљима наше државне управе које се у горњем чланку сматра за могуће држимо да се не може практично применити, јер шта наша државна управа поручује од ових држава.

_ U „Oesterreichischer Volkswirt-u” od 22. VII. Jozei Jelinek, saradnik pomenutog časopisa i prigodni saradnik „Narodnog Blagostanja” objavio je vrlo in-

teresantan i dokumentovan članak o agrarnoj krizi | agrarnoj po-

litici Austrije. G. Jelinek nayodi, pre svega, podatke o razvitku agrarnog protekcionizma u Austriji: carine, kontingentiranje

uvoza, regulisanje cena, subvencije itd. Analizirajući dejstvo a-

grarne zaštite na proizvodnju dolazi do та иска da se prinosi

misu povećali u meri u kojoj se je to moglo očekivati od velike

zaštite. Istina, poljoprivreda je pokazala napredak. Naročito u

pogledu poboljšanja. Ali o uvećanju jedinačnog prinosa ne može

biti ni reči. Tako stoji stvar u nacionalno-ekonomskom pogleduNi u privatno-ekonomskom pogledu nije bilo uspeha.

Bruto prinos po jedinici obrađene površine od 1929 pokazuje

opadanje: 1929 — 444,58, 1030 — 442,58, 1931 — 374,61 51-

linga. Naročito je veliki pad bruto prinosa kod stoke. U vezi stim

i u računu rentabiliteta poljoprivrednika od 1931 pokazuje se de-

fioit. Agrarno-zaštitne mere nisu bile u stanju da spreče gubitke

poljoprivrednika usled krize. S druge strane sprečile su racionalizaciju poljoprivrede i stim u vezi snižavanje proizvodnih troškova. Između ličnih prihoda i rashoda je nesrazmera i prvi su podbacili: 1929 god. 7,52, 1930 god. 36,28, 1931 god. 47,18 šilinga po hektaru. Situacija je u toliko cora, jer su ovde Oobra| бипаја 1 зуа пизотедпа рптапја poljoprivrednika van gazdin-

Granice agrarnog protekcionizma u Austriji