Narodno blagostanje

Страна 516

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 33

а) Раздужење без принудног поравнања

Прво, завод за раздужење настоји да проведе поступак раздужења без смањења главнице. Он изради план за раздужење, али само у случају ако мисли да је раздужење проведиво. Надлежни суд има одобрити план. По њему, повериоци морају да дозволе повреду извесних својих права, у јачој мери, ако потраживања, датирају пре 13 јула, 1981 — дан почетка, банкарске кризе у Нема — а мање ако с“ настала после горњег датума.

Потраживањве из првегрупе, у колико нису прва хипотека, претварају се у дугорочна. Повериоци добијају од дужника, 4% камате и '/,% управних трошкова, а од Рајха за три следеће године још по један од сто. Отплата износи тодишње :/, — 5%. У случају да се дужник и поверилац не могу да потоде, одлучује суд, али највише 2% дужног износа.

жници не предају отплате повериоцу, него заводу за раздужење. Тек по потпуној отплати дута исплаћује га завод повериоцу. По спепијалним претпоставкама може поверилац да, добије зајам и износу извршених отплата кад су оне достигле четвртину дуга. На тај начин имобилизирају се отплате на дужи период времена, но што је то потребно, с обзиром на ликвидност дужника. Диљ овога је стварање капитала у пољопривредним крајевима, јер заводи за раздужење оперишу с њима као са дугорочним улозима. Ови износи биће врло велики, ако пољопривредна газдинства имају много дугова, која, су настала, пре 18 јула, 1981.

Изузимају се поверпоци за. које би била исувише велика жртва претварање краткорочног потраживања у дугорочно. Ови добијају од немачке Рентне банке четири постотне облитације, које могу да мобилишу продајом или ломбардовањем. Оваке облигације може Рентна банка да ивда, у висини од 300 мил. марака.

Много су повољније одредбе за повериоце чија, потраживања датирају после 13 'ула 1931 год.

Ова, се потраживања исплаћују у готовом, после одбитка од 10—20%, које добија држава као накнаду за жртве поднесене при раздужењу. Завод за раздужење добиће потребна сретства ва исплату у готову од Рентен банк — кредитанстадт-а у 0блику кредита.

Од свих поверилаца најгоре пролави држава, У неким случајевима, претварају се потраживања, државе у дугорочна, иако су настала после 13 јула 1931 Тод. И стари порески дутови се неповољније третирају него прве хипотеке,

6) Раздужење са принудним поравнањем

Ако се раздужење не може провести на први начин завод приступа поступку 'равздужења принудним поравнањем. За то мора имати дозволу од суда. Сва потраживања, која нису у границама, апсолутне сигурности, крате се за 50%, споредно, да ли су настала пре или после 18 јула 1981 год. Изузетак чине неисплаћене наднице, обртни кредити који су настали од почетка 1932, потраживања, задруга за покриће губитка, инострани зајмови, затим ревалоризацијона потраживања из доба инфлације, Ако неко потраживање лежи делимично у границама апсолутне сигурности, крати се за 50% само онај део који излази из апсолутне сигурности. Ако потраживање припада хипотекарној банци или државном заводу за осигурање крати се за целих

50%. И овде је држава јаче запостављена од оста= лих поверилапа.

„Хипотекарне банке и остали заводи добивају од државе отштете у облику 4% државних облигагација у висини номиналне вредности редуциране хипотеке. Ниска каматна стопа им не шкоди, јер држава, као и у првом начину раздужења, плаћа разлику у каматама ивмеђу хипотека, и заложница.

У осталом, вреде иста, правила, као и у случају добровољног поравњања. Потраживања се дакле претварају у дугорочна, ако су настала, пре 13 јула, 1931, а у готову се исплаћују, ако су настала после тог датума, у оба случаја само износи који су остали после редукције. Други начин раздужења се зове принудним. Али у многом се равликује од принуднот поступка стечајног права.

И овде може већина повериоца присилити мањину да трпи конверзију потраживања, али се то дотађа, по слободној одлуци већине,

У равдужењу пољопривреде једва да се може да говори о слободној одлуци већине. Завод за, раздужење је овлашћен да преузме потраживање, чиме добија право гласа у принудном поступку, а право гласа имају повериоци чија су потраживања краћена. И ако се тпак не дође до одлуке завод за раздужење може да захтева егзекуције за потраживања која, је птемзео. По правилу ће завод највише понудити. А имање не добија завод, него сопственик. Онда ступа на снагу план који већина поверилаца није хтела да прими, као план за раздужење. Сем тога губи поверилац, који се опире томе, свако право на земљиште, у колико није покривено износом оврхе. Та, одредба изгледа да је довољна, да, саломи отпор поверилаца.

Потраживања, кој су по времену и узроку постанка истоветна, треба да се третирају, по могућкости једнако. Закон лошије поступа. са дутовањима која не служе газдинству, него изванредним издацима власника и породица.

Сва газдинства која су прошла поступак равдужења, оптерећују се хипотеком у корист Рентенбанк кредитаншталта, као тарантија за плаћања, које власник мора 10—20 година да врши, као протувредност за пружену јавну помоћ. Отплата, дуга почиње истом онда када је таздинство постало рентабилно. Квота отплате не сме да буде већа од пола процента. На другом месту служи хипотека, као гаранција потраживања штедионица, задрута и осталих кредитних завода. На концу хипотека има тај смисао, да спречи поново задуживање сељака. хипотекарним зајмовима.

Горњи закон дели све дужнике пре света на две групе: на оне који су мање дужни и јаче 88дужене. Даље поставља битну разлику између дугова тре и после 13 јула 1931 год. И третира много повољније ове друге. ај поступак образложава, влада тврђењем, да су дугови пре 13 јула резултат рђаве економске политике, да се због тога не може дати заштита, повериоцима. у пуној мери. Прва група мање задужених газдинстава раздужује се исплатом поверилаца после 13 јула 1981 год. у готовом са сконтом од 10 до 20%, Опште мишљење је у Немачкој, да је стање пољопривреде тако неповољно, да исплата у готовом претставља за повериоца толику корист, да може мирно да жртвује 10 до 20% од своје тражбине. А тражбине које су постале пре