Narodno blagostanje

19. август 1933. __ ____НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ска 1170 кв, Вардарска 9.33 кв. Крајеви, који дају велике приносе, гаје врсту зубан, који садржи највише акроба и употребљава се за исхрану стокеи у индустријске сврхе.

У нас постоје три врсте кукуруза и потпуно су прилагођене појединим реонима Климатске прилике, нарочито подела годишњег талога, утицала је на опредељивање за поједине врсте кукуруза. Гаје се углавном три врсте: рани, средњи и позни. Крајеви, у којима се кукуруз упо_требљава за људску храну, гаје тврдунац, који садржи

беланчевине и масти. Остали крајеви гаје зубан и рани.

тврдунац. Гајење се врши на поседима свих величина, али углавном на средњем и малом поседу.

Кукуруз се употребљава код нас у четири сврхе: за исхраву људства, за исхрану стоке, за индустријску прералу и за извоз. Главна количина приноса употребљава се за исхрану људства и стоке. Кукурузом се исхрањује и, градско и сеоско становништво. Као људска храна кукуруз се највише употребљава у предратној Србији. Количина употребе кукуруза у исхрани није константна. Зависећи од неколико економских фактора подложна је варијацијама. Најважнију промену изазива развој народног благостања. До пре три године главна карактеристика нашег економског развитка била је пораст народног благостања, а стим у ве зи опадање потрошње кукуруза као људске хране и повећање потрошње пшенице. Од тада је наступио други однос. Опадањем народног благостања кукуруз је у људској исхрани добијао све већи значај. Затим, промене долазе због неједнакога кретања приноса пшенице и кукуруза. Кад подбаци пшеница расте употреба кукуруза. Затим, од кретања цена пшенице и кукуруза. Однос често може да буде такав, да се због релативно високих цена кукуруза потроши више пшенице и т. д.

(Одмах иза употребе као људске хране долази употреба кукуруза као сточне храпе, нарочито код свиња, коња и живине. И ове количине варирају, јер развитак свињарства има свој одређени циклични ток од недовољне продукције до хиперпродукције.

Као сировина у ндустријске сврхе кукуруз се у нас не употребљава тако много. Употребљавају га индустрија штирка, шпирита и т. д. ~

Важну улогу, међутим, игра кукуруз У нашем извозу, који се од 1926 до 1932 креће овако:

Година _ Квинтала % укупног Вредност % укупног

приноса _ у хиљ дин. извоза 1926. 8.947.162 26.2 338.652.5 4.3 1927. 1.976.891 9.3 337.194.5 52 1928. 39.659 0.2 10.509.9 0.17 1929: 1.660.360 4.0 273.393.2, 3.4 1930. 5.034.157 14.5 547.696.0 | 8.0 1931. 2.241.192 6.8 206.156.2 4.3 1932. 1.853.330 4.1 135.970.7 4,4

Као што видимо, извоз кукуруза показује велике варијације, Фактори који изазивају ове промене јесу: 1) неједнако кретање приноса; 2) у вези с тим преоријентација у исхрани; 3) јача продукција свиња и живине, која периодично наступа, смањује количине за извоз; 4) стално увебање површине захтева све веће количине за сетву ит, Д.

(Светски нето извоз кукуруза износи око 70 мил. квинтала. Најглавнију количину овога извоза даје Аргентина. Иза ње долазе источно-европске аграрне земље, 38тим Сједињене Државе, У годинама изванредно добре жетве Аргентина својим извозним вишком може да покрије целокупну потребу свих дефицитарних земаља. Гај је случај био, на пример 1927. Те године цена за Ла Плату у Буенос Аиресу пала је за неколико златних франака по квинталу и изазвала пад цене на светском тржишту.

}

"Страна 533

Целокупни извоз намењен је европским тржиштима. Отуда се са конкуренцијом прекоморских земаља мора рачунати као са сталном чињеницом. Исто тако треба рачунати и са чињеницом све већег извоза из Русије, која, о6– зиром на све већу моторизацију, има све мање потребе у кукурузу као сточне хране.

Наш извоз по земљама у периоду 1926—1932 показује овако кретање:

љгохжттовсљео i 65! | (60. 00) = =< = 61 2 – GM COCCO. S ICO) а а - се O —<* KO < “ON O O OG) o S SG = = | . ооловс e POO SRO GNU i аи 69) СМ о 1 Соро о 64 о со = сосфвоз==-=а 5 о ле» O 5 о = = SCC || | 2 сохлоло- тољ-=љесе O - со Ме о о = = => = пио 69 209 15 09 те о 60 | = 52] В10 со co e o < O | та со o eo xi (O = S. SS | S eo = o O a = O = O) = ~ O S ORO 33 Gd <R 65 GO O 29 = SO S ROE Бош 2. 6615 2 дјегоеесфонј о | х = == ова | со )TQ) С лем га . | жово то = < S пао 5 | | 1 < S a = | || · ве во = | » 1 = = «&ooa O m O E o | o MS IO E<LO EZ? 02 со ~ с =х=">еслео | SR са зоб = S O со a a | Zu = O O * O o 0 =O E oo o = љбљ—-<-=“оеоо=озос e GG ==<=-<-«ж“"(·«Сс-жчо дозе 2458 5 уп соссом-= доо = O с0ј СОЛ | = о 6 ак O O O) XE | |G . S < O S GM) oo Si Е – — — = со = = с с БА 5 15 < 5 ji с ~ а 2 =. то o Š о је = а ак о S 00 | = S ea a коодниншеакнаан нове 2 «“" «= E O o NOG M o M o O E S. ве со веокаеаиав=а=ненк=ве право њен 5 SIR S O < O KR S = IG m i ra 5 E E{HH E 2, ~ Де СИ УДА тен ти а

Из кретања извоза по земљама пада уочи чињеница да су се наша спољна тржишта за кукуруз у овом периоду све више сводила на средњу Европу и Балкан. У 1926 г., која је у погледу извоза била једна од најјачих после рата, 39.066 укупне количине отишло је преко Браиле за западно-европ“ ока тржишта, У тој години ова се тржишта појављују и непосредно. После тога их нестаје. Од средњеевропских тржишта задржали смо једино аустријско на које смо у прошлој години извезли 72.8% укупног извоза. Извоз у Чехословачку у прошлој години јако је спао. Тенденција опадања извоза постоји према Италији, Немачкој и Чехословачкој. Ова је тенденција појачана аграрно-политичким мерама увозних земаља, које иду за тим да преоријентацијом сточне исхране на домаће производе, ограниче, што је могуће више, увоз. У таме је. на највише напредовала Немачка. Увоз кукуруза у Немачку овако се ограничавао. 1928 год.

МК. . | После ових излагања поставља се питање о изгледима за наш кукуруз у продукционом и извозном погледу.

У погледу производње код нас постоје услови да је подигнемо и отклонимо велике флуктуације у приносу. Опити са појединим врстама показали су да се принос по хектару

може подићи на 20,25 и више метерских центи. Обзиром

да је домаћи материјал добар и реони прилично изједначени лако се може створити стандардни трговачки производ. Али

230.6 мил. мк., 1929 год. 118.5 мил. мк., 1930 год, 91,2 мил, ·