Narodno blagostanje

| Страна | 556

u Jugoslaviju na Čehoslovačku u 1932 god. 18,0% a na Austriju 80,7%. U 1932 uvoz novinskog papira iz Čehoslovačke pao je po količini za 39,1%, a po vrednosti za 45%, dok je iz Austrije porastao za 27,6% po količini, a po vrednosti za 11,9%.

— Zavod za tnapređenje spoline trgovine izvestio je sve izvoznike voća iz naše države da je organizovao obaveštajnu

službu u Austriji, Čehoslovačkoj i Nemačkoj, o kretanju cena 1

dovozu voća na glavnija mesta tih zemalja. Za davanje obaveštenja instalisan je telefon br. 29.406.

САОБРАЋАЈ

— Швајцарска има 50% електрифицираних железница, у Шведској електрифицирано је 14%, у Аустрији 13,5%, у Италији 9%, у Норвешкој 7,3%, у Француској 3.8%, у Холандији 3,7%, у Шпанији 3,4%, у Немачкој 2,9%. На Чехословачку, Мађарску, Полит и Сједињене Државе не oTnana HH један посто,

— Godine 1931 uvezeno je u Ја оси 574 teretna automobila u vrednosti od 23,3 mil.. din. —. 1932 uvoz je pao na 173 komada u vrednosti od 8 mil. dinara. Osobnih automobila uvezeno je 1931 —- 1386 komada, u vrednosti od 58,6 mil. din., a 1932 — 376 komada u vrednosti od 14,2 mil. dinara.

-— Celokupni prihodi železnica pali su u periodu od 19291932 u Sjedinjenim državama za 50,3%, Kanadi 46,1%, Nemačkoj 45,2%, Italiji 33,7%, Belgiji 30,9%, 0 22,9%; Engleskoj 20,0% i Švajcarskoj 17,1%.

KPH3A

— Од 5. јуна 1931. год. кад је у Бразилији почела државна акција за валоризирање кафе до 15. јула тек. год. уништено је 18,9 милиона врећа кафе. Само од половине фебруара тек год, уништено је више од 4,6 милиона врећа, јер услед овогодишње добре жетве било је потребно учинити више места за лагеровање нове робе, а и смањити притисак залиха на цене.

КОЊУНКТУРА

— У току месеца јула забележено је код Љубљанског окр. суда 45 купо-продајних уговора некретнина са прометом од 8.108.297 д. У јуну забележено је 69 уговора у вредности 3,484.190 дин. У граду Љубљани било је пријављено 12 купопродајних уговора у вредности 7,338.110 дин. Са хипотекама је промет био живахан. На 51 посед било је укњижено 3,958.339 дин. на име хипотекарних зајмова.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА Zborovi akcionarskih društava:

28. avgusta „Jugopromet” d. d., Zagreb (izvanredna).

29 avgusta „Vimpasing kaučuk” d. d., Zagreb, (redovna).

30. avgusta „Slavonija” d. d. za mdustriju drva, Zagreb (redovna). — „Zmaj” industr:;ja željezne robe d. d., Zagreb (redovna). — Kartro poduzeće Trostil d. d., Zagreb (izvanredna).

31. avgusta „Dioničarsko društvo za asfaltiranje i taracanje”, Zagreb (redovna). „Setalana” industrija tekstilne robe d. 4, Затођог (гедоупа). => Bondi, Marton i drugovi d. d., Zagreb. (GOO)

4 septembra „Virbo” d. d. za eksploataciju drva, Zagreb (redovna).

19 septembra Dioničko društvo domaće tvornice predenja ı tkanja pamuka u Dugaresi (redovna).

20 septembra: „Salamander” rgovačko društvo cipela d. d., Zagreb (izvanredna).

24 septembra „Izvozno akcionarsko društvo” ciji, Beograd (redovna).

u likvida-

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 35 "Trgovački registar: /

- Beogradska fabrika asfalta i katranskih proizvoda a. d., Beograd upis članova uprave с. g. Sima Alkalaj i Frane Perica. — Braunov paromlin d. d. u Đurđenovcu, upis novoizabranih članova uprave g. g. Emanuela Brauna, Šandora Brauna i Lu-

dviga Brauna. — Jugoslovenska banka d. d., pre Hrvatska zemalj. banka, Zagreb, fil.jala u Brodu na Savi, upis punomoćnika po članu 43 {rg. zakona g-đe Panduk Zlate. — Golubovački

ugljenici d. d. up:s izmene člana 4 društvenih pravila. — Penkala d. d., Zagreb upis novoizabranih članova ravnateljska d. d. Dr. Bačića Iva i dr. Vrbanić Đuka. — Jugoslovensko a. d. za trgovinu drva, Zagreb, upis novoizabranih članova g. g. Punko-a Gersona i Alihausa Alberta. — „Zorka”, prvo LU o društvo za kemičku industriju na dionice, Zagreb upis proku-

riste g. Burgharta Ivana. — „Vital” d. d. tvornica hranjivih sret-

stava, Žagreb, upis člana ravnateljistva g. Smidlna Julija. „Slavija” jugoslovenska osiguravajuća banka, Ljubljana, fili|ala u Zagrebu upis novog člana upravnog odbora gosp. Vodnika Aloizija. — Bukovačka ciglana d. d. u Zagrebu, upis novoizabran:h čianova ravnateljstva g. с. inž. Manzera Ize i Dembića

· Antuna. — Prva hrvatska štedionica u Zagrebu, upis novoiza-

branih članova ravnatelistva g. o. Bačića Đure, Bezuka Jurja, Dunića Aleksandra, Galića Ivana, Geresdorfera Ljudevita, Gmizovića dr. Aleksandra, dr. Hacina Jos'pa, dr. Juričića Filipa, Miпса Ljubomira, Milinova Svetozara, Salopeka Jošipa i dr. Talera Nikole.

РАЗНО

— U Jugoslaviji ima 207 gradskih opština. 1921 god. imale su te opštine 1,883.293 stanovnika il: 15,7% ukupnog stanovništva. U 1931 god. ovaj broj stanovnika porastao je na 2,577.110. Porast iznosi 693.817 ili 36.84%. — 1921 god. bilo je najviše gradskih opština sa 2-—5 hiljada stanovnika, svega 62. U godini 1931 odnos se pomerio tako, da je te godine bilo 63 varoši sa 5—10 hiljada stanovnika. 24,6% celokupnog gradskog življa stanovalo je u varošima od 10—20 hiljada stanovnika. Srednjih i velikih varoši preko 20 hiljada stanovnika bilo ıe 1921 god.“18. Danas ima 26 srednjih i velikih varoši sa 1 mil. 367.417 stanovnika ili 9,8% od celokupnog stanovništva. -

U svakom distriktu Sjedinjenih američkih država obrazovan je odbor od sedam članova za provođenje Ruzveltovog plana za oživljenje privrede. Ruzvelt je zamolio 900 viđenih građana da se dobrovolino stave njemu na raspoloženje kao administratori pokrajinskih odbora za provođenje plana.

БЕНЦИОМ БУЛИ.

У развићу србијанске народне привреде а специјално трговне, индустрије и новчарства Бенцион Були је играо

улогу о чијем значају не сања данашња генерација. Он је

био најактивнији и најгенијалнији бизнисмен Краљевине Србије. У Југославији је био мање активан и ако је извео неколико великих потеза; али ни у њој му ни један од банкара и пословних људи није био раван по генијалности, Дуго времена је он био апсолутни господар србијанског новчарства. Његова моћ није само лежала у његовим финансиским сретствима — било је много моћнијих од њега — већ у његовој ненадмашној способности за третирање људи.

Ко познаје Бенционов живот и рад, као писац ових редака, тај мора бити у неприлици при писању некролога. Јер оно што нам све излази пред очи овога часа, могло би да испуни читаву књигу. М ми сматрамо да ће се наследници а следбеници његови њему најбоље одужити, ако у једној. књизи сачувају за будућност успомену на његов живот и рад,

B. 5.