Narodno blagostanje

26: август 1933. ·

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА -

— Na predlog Udruženja trgovaca u Sisku, a zbog pada cena agrarnih proizvoda, sniz.la је gradska opština u Sisku -va– garinu na seno od 1 din. na 50 para. -

-_— Opština Ptujska odiučila je 'da-snizi kaldrminu od 75 na 25 din. za robu, a za voće od 100 па 75 din. po vagonu.

ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

— U svom poslednjem izveštaju australijska banka Bank ož New Saut Wales oštro je kritikovala program opšieg podizanja cena koji je bio na dnevnom redu na Londonskoj konierenciji. Izveštaj kaže da se па taj način ne može ukloniti svetska depresija. Zahtev za podizanje cena pušta iz мтда да cene n.su pale u istom razmeru. U Australiji su, na primer, cene izvoznih artikala daleko više pale, nego uvoznih.

Podizanje cena ne može zatvoriti ove štetne makaze. Problem se može rešiti samo ograničenjem produkcije ili podizanjem kupovne snage. Prvi put je za Australiju nemoguć zbog suše koja često vlada u Australiji. Bolje sretstvo je podizanje kupovne snage potrošača i to se može postići samo napuštanjem zlatne valute. -

ИНДУСТРИЈА —_- Захтеви млинске индустрије. На последњој седници савеза млинова у Београду одлучено је да се обавести Кр.

Влада о поскупљењу џакова. Наиме, домаће фабрике a кова, организоване у продајну централу, повисиле су цену џакова за 60—75%. Док домаће фабрике за извесну врсту џакова траже 8.64 дин., допле, како је наведено на овој седници, иста врста у Мађарској кошта 2 дин.

"Односно захтева за реформу 6% скупног пореза Министарство финасија је стало на гледиште да се иста може спровести. Реформа би се састојала у завођењу паушала који би плаћали сви млинови, Међутим, Министарство је тражило од млинова да преко својих организација гарантују своту паушала. На овај захтев млинови нису пристали..

—_ За експлоатацију наслага златне руде код Лесковца и Лебана основано је акционарско друштво са капиталом од 20 мил. дин. Друштво се зове „Слишане“ а. д. рудник злата.

Предвиђа се експлоатација од 200 тона руде дневно, која ће се моћи повисити проширењем инсталација на 509 тона. Руда даје по тони 15 грама злата.

— „Вараждинска индустрија свиле д. д.“, запослује 300 радника. Годишњи капацитет фабрике је 750 хиљада метара свилене тканине. Фабрика заузима простор од 3.600 м=.

Снага машинских инсталација износи 70 НЕ ~

— „Зетрент' јисозјоусноха iabrika gumenih proizvoda

u Kranju je u poslednje vreme proširila svoje postove tako, da zaposluje danas preko 200 radnika. Fabrika izrađuje 200 razni artikala od gume. U cilju emancipacije od uvoža iz mozemstva fabrika „Semperit” poručila je mašine za izradu kabela. Između gornje lirme i „Vimpasing kaučuk” d. d. iz Zagreba vrše se pregovori za fuzionisanje. |

— U Esenu ti Nemačkoj počela je jedna fabrika da proizvodi veštačko đubrivo od uglja, koje je u praksi pokazalo dobre rezulta{e. |

— Između Čile i belgijskih fabrika veštačkih qubriva 40510 je do sporazuma o. cenama čiske šalitre i veštačkog đubriva na

belgijskom tržištu. Razlika u ceni iznosi 12,50. bele. ттапака 04 100 kilograma u korist čilske заште. Pregovori Čile sa ostalim državama u tom pogledu ostali su bez uspeha.

· ПОЉОПРИВРЕДА

=— Министар пољопривреде решио је да се при Пољопривредној и контролној станици у Топчидеру оснује Отсек

за испитивање мељивости пшенице и ражи и употребљиво-

сти њиховог брашна за печење. 7

____НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 555

__У Срезу струмичком завршена је берба свилених чаура. (Овогодишња ·берба је већа од прошлогодишње за 40%, а квалитет је за 100% бољи од прошлогодишњег. Струмичка земљорадничка задруга примила је до сада на ломбард и сместила у своје магазине око 40 хиљада килограма. Цене свилених чаура крећу се по килограму 17, 18, па и 20 дин. i — Američka vlada odredila je da putem novoosnovane Farm Credit: Admin.stration dade proizvađačima pamuka koji ograniče proizvodnju 110, a proizvođačima. pšenice 90. тепопа dolara premija. 20

— Stanje pčelarstva u ovoj godini је, radi lošeg vremema i dugih kiša u proleće i nagle vrućine posle kiša, sasvim slabo. Pčelari, koji su sa svojim pčelama išli u udaljenija mesta radi paše na lipi, nisu pokrili ni režijske troškove. Stanje рсегагатуа {e momentano takvo da se pčele moraju da prehranjuju šećerom. - — U karlovačkom sreza ima 58.112 ha род šumom. Na državne šume otpada 934 ha, na privatne 12.350 ћа, сткуепљ, manastirskih šuma ima 156 ha. Prošle je godine isečeno svega 22.197 kubičnih metara. U srezu ima 8 strugara od toga 1 parna i 1 električna. Pošumljeno je prošle gođine 32 ha.

— У јужној Бачкој и североисточном Срему почела је берба хмеља која ће трајати 12—14 дана. Код бербе упослено је 600 сезонских радника. Квалитет хмеља је добар. Дена још није формирана. У Новом Саду појавило се више страних агената, већином Бавараца који купују хмељ за стране фирме, пошто наши извозници, због несташице капитала, не могу сами извозити.

ТРГОВИНА

__ Ове године купили су Грци од наших рибара око 3 хиљаде буради сланих сардела. Једно буре тешко је просечно 55 кг. Сарделе су плаћане 3 дин. кг.

— Према објашњењу Министарства трговине и индустрије смеју сељаци властиту стоку клати и потрошачима продавати у количинама које не потпадају под закон о радњама.

— Према статистици за прво полгође тек. год. износио је извоз нашег дрвета за 50 мил. или 25% више него у истом периоду прошле год. Извоз је још увек за 110 мил. дин, мањи него у првој половини 1931. год. Од 1926—1933. год, кретао се је извоз дрвета у првом полгођу овако:

Год. Тона Мил. дин. 1926. 606.688 454) 1927. : 621.136 4534 1928. 111.998 610.0 1929. 719.307 697.1 1930. 673.980 685,6 1931. 406.636 369.7 1932. 282.256 210. 1933. 350.135 260.5

__ Министарство финансија издало је преко Народне банке наређење према коме су извозници и увозници обавезни да воде контролну књигу У коју ће уносити све податке о увезеној или извезеној роби. Осим тога, морају се сва пи-

"сма, рачуни и т. д. чувати и у случају потребе или контроле

стављати на расположење Народној банци, Уверења за набавку девиза добиваће од сада само протоколисне фирме. Уверење о протоколисању неће се моћи заменити обртницом. — Na konferenciji Udruženja izvoznika iz Beograda održanoj u Aranđelovcu donesena je rezolucija koja se odnosi na pobolišanje izvoza našeg уоса. Među ostalim izvoznici zahtevaju da Ministarstvo finansija vrati u važnošt odobrenje od prošle godine, prema kome SčČ je moglo da izvozi Za privremeno vezana potraživanja, sem svežeg voća, takođe i suve šljive, orasi, pasulj itd. | __ Prema izveštaju Čehostovačko-Jugoslovenske Trgovačke komore u Pragu otpada. od uvoza помпзкос _рартга