Narodno blagostanje

26. август 1933. _____

В. Бајкић

____- JTATOTUHO БЛАГОСТАЊЕ __

Страна 541

_ „ИНТЕРНИ. ДИНАРИ“

____- Правни положај динарских потраживања странаца за наплаћене купоне

и њихов национално-економски значај —

1 Апсолушна забрана извоза „инШерних динара“, 11 Упошреба иншерних динара у унушрашњем промешу, III Иншерни динари и наше новчано шржиштше.

[ Апсолутна забрана извоза „интерних динара"

У претпрошлом броју, а у чланку под насловом: | -

Врло повољан споразум с имаоцима наших држав-.

них облигација на страни", изложили смо главне од-

"редбе споразума са претставницима (односно финансиским агентима) наших државних и државом тарантованих облигација (бонова и других обавеза) гласећих на страну валуту. За купоне који скадирају између 14 октобра 1932 и 14 октобра 1935 r. имаоци могу бирати један од два начина наплете: у валути и фундинг-облигацијама или у динарима.

Текст односних споразума још нисмо нигде прочитали. Изгледа, да они неће бити подношени Парламенту на одобрење, пошто је, како нам се с извесне стране јавља, Краљевска влада у финансиском "закону за 1933/34 г. добила унапред овлашћење за. "закључење тих споразума. Али ће они свакако бити поднесени парламенту ради примања к знању, пошто претстављају један финансиско-политички акт од огромне важности. Лако, је могућно, да ће текстови бити објављени у иностранству. Чим их будемо добили вратићемо се на њих. -

У међувремену је објављено решење Министра финансија Бр. П/98700 ол 7 августа т. г., којим се регулише начин наплате купона у динарима и права и дужности ималаца тих динарских потраживања. Форма у којој је регулисано ово питање, тј. једнострано решење Министрово, без икакве сарадње од стране заинтересованих ималаца, казује нам да оно. није саставни део споразума са портерима. Решење. је акт наше суверене власти, односно државне администрације; слетствено, она има право да га, једнострано мења и регулише по свом нахођењу. Колико је нама познато, до данас није ниједна држава успела да добије пристанак од својих поверилаца на овако широко овлашћење у области девизно-политичких прописа односно потраживања у домаћој валути, посталих услед мораторијума трансфера. Ми не сумњамо у то, да ће наша држава водити рачуна о интересима поверилаца на страни до крајњих граница могућности; али правно она има могућности за време важења оних споразума да регулише судбину динарских потраживања по својој увиђавности. |

___Основна идеја решења о купонским динарским. потраживањима је да се они ни у ком случају не могу извести из земље. То се јасно очитује у прописима чл. 1, по којима се та потраживања не могу ни у ком случају употребити:

1. за куповину страних платежних сретстава у земљи и иностранству; |

"2. за обезбеђење валуте при извозу робе из

земље; и |

3. за финансирање послова грађевинских и дру-

гих у земљи од стране страних подузећа по специ-

јалним уговорима закљученим с државом или самоуправним телима. пе а ___Према постојећим девизним прописима трећа

тачка је потпуно излишна; јер је сваки странац ради

набавке динара у земљи обавезан да уступи одговарајући износ девиза преко овлашћене банке. Појава те тачке у решењу може се објаснити на два начина: или се хтело да се спречи извоз тих потраживања динарских за случај да се укину сви девизни прописи и да се да пуна слобода трговини девизама или је Министар финансија хтео да се обезбеди у случају каквог притиска са стране. Друго је мање вероватно због тога, што се у горњем решењу, као што ћемо

"доцније видети, налази врло широка дискреционарна

власт Министарства финансија по питању употребе тих динарских потраживања.

Ради обезбеђења сваког могућег изигравања начела забране извоза тих динарских потраживања унесена је у решење одредба да она остају за све време до истека уговореног рока везана по нарочитим рачунима („интерни динари") и под потпуном

евиденцијом државне власти. Цела противвредност

купона у динарима одобрава се у рачуну интерних динара, тако ни ималац ни ма ко други начелно нема права располагати по њима. Они су блокирани, везани, имобилизирани.

Међутим ни после 14 октобра 1935 г. титулару

"таквог рачуна није ничим гарантовано право извоза,

па чак ни право располагања, јер се у чл. 4 решења каже, да ће после истека рока ових трогодишњих

„ уговора за та потраживања важити општи прописи о девизама и валутама. Никаква се нарочита решења "о њима неће доносити.

Узгред буди речено, последње може у пракси

"да наиђе на извесне тешкоће јер, наши девизни про-

писи немају једнообразне одредбе за све везане динаре. Они познају „слободне динаре', „привремено везане динаре" итд. Али ако бисмо претпоставили,

да данашњи прописи о трговини девизама и валу| тама буду на снази после 14 октобра 1935 г.; онда

би се судбина тих купонских интерних динара побољшала, пошто данас важи одредба, да се динари настали од наплате купона и продаје облигација убрајају у „привремено везане динаре" а ови се могу употребити не само неограничено за плаћања у земљи, већ и за обезбеђење валуте при извозу читавог низа артикала. а

И Употреба интерних динара у унутрашњем промету. "Од горњег начела потпуне имобилизације тих

_ динарских потраживања решење је направило из“