Narodno blagostanje
26 a aye 10%.
Немачка се већ за времена припремила за интервенцију у новој кампањи. Прохибитивним царинама онемогућила је увоз. Даје велике олакшице за лагеровање и ломблрдирање пшенице. Премија за лагеровање пшенице на 3 месеца износи 5 марака по тони, а BapaHTH се могу дисконтирати до 70% вредности уз 5% код Zentrale deutscher Geireidekreditbanken, kojoj npxkaBa Maje moTpeGHa cpeTCTBa. Ha основу увозних дозвола омогућен је у првим месецима кампање извоз жита да би се у задњим месецима кампање“ слободно увезла иста количина. Уз све те мере влада препо= ручује пољопривредницма да буду дисциплиновани у својим продајма, а зна се што значи ова препорука. Немци. су потпуно уверени да ће им успети да регулишу тржиште житам да неће требати да законски одређују цену. по угледу на Француску и ако и у том правцу постоје многи предлози. Али се већ сада апелује на пољопривреднике да површине под пшенцом не повећавају.
Франпуска је под притиском политички моћног сељаштва отишла најдаље у својој интервенцији на житном тржишту. Она је „Законом о организацији и одбрани житног житног тржишта" декретирала минималну цену од 115 франака за пшеницу од 76 килограма тежине по хектолитру и ако тржишна цена није износила више од 100—102 франка. Држава је препоручила пољопривредним организацијама да лагерују жито, али ове године не плаћа премију за лагеровање као прошле године. Проценат измељавања снижен је на 66%. Влада плаћа 30 франака извозне премије-по квинталу, а извезена роба продаје се у Енглеској и Холандији по 40
франака. Али овај се извоз сматра као длампинг, те му се
у државама увозницама праве потешкоће, а и француско јавно мнење је устало против њега.
Сељаци не могу да нађу купце за жито по закдбнској цени. Ми смо у прошлом броју опширно писали о самим начинима изигравања закона. Како трговци житом и млинови купују само количине за дневне потребе, међу сељацима почиње да се опажа велико незадовољство што не могу доћи до новаца. Њихови претставници траже сазив парламента у ванредно заседање да би се могао одобрити кредит од ! милијарде франака за давање бескаматних зајмова сељацима на непродату пшеницу. Министар пољопривреде је напротив, изјавио да држава више не може да да ни паре ни за лагеровање, а камо ли за кредите на основу непродате пшенице. Банке неће више. да ломбардују варан-= те. О будућем развоју житног питања не може се ништа унапред рећи. Јасно је једино да је закон о одбрани и организацији житног тржишта доживео потпуни крах. Зависиће од односа политичких снага шта ће се у будуће предузети.
Белгија спрема декрет закон којим ће се увести систем увозних дозвола за пшеницу, које ће издавати Белгијски савез млинова. При издавању тих дозвола наплаћиваће се такса од 10 франака од.100 килограма у корист фонда из кога ће се произвођачима пшенице додавати субвенција од 20 до 30 белгијских франака за 100 килограма. Трговачки кругови у Антверпену су противни пројектованим мерама, јер ће ове знатно ограничити њихову слободу у трговини житом. У пољопривредним круговима се истиче, да је то тек почетак акције у корист произвођача пшенице.
Холандија је повећала увозну царину и увела монопол за увоз пшенице.
аннинвинаспслиининвшпинниипниин виввановнапштапишапшнниницини»еа
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Ло HU PE BE |
R. G.DUN &COQ.
onanBanann
eHnKBBHBBBBEBWM
__HAPOJIHO БЛАРОСТАЊЕ
Кнез Михајлова 50.
пипапа : " . кипипининнанаананиппагинанинаницинанисканиа аоннанивавнаниннинанивнихна вининнивиниависпацнацинипинисацнонвозсим
Страна 551 _
„Данска је ограничила давање девиза за увоз пшенице, а пољопривредници траже да се уведе систем увозних дозвола, чиме би се нарочито имало заштитити од увоза из Не-
мачке по дампинг-ценама. Проучава се такође увођење па-.
рина на жито.
Енглеска. је посебном уредбом одредила средњу цену која се.мора платити пољопривредницима за пшеницу. Уједно је повећана увозна такса на брашно са 2 на 3
шилинга и 6 пенса од вреће (—— 128 кг.). Из те таксе до-
биће се потребна сретства за плаћање диференције између цене увезене и цене домаће пшенице.
Сједињене Америчке Државе рачунају са жетвом од 520 милиона бушела, према 727 у год. 1932 и 900 милиона у 1931. То није довољно да покрије домаву потрошњу, али су залихе из прошлих година тако велике да се ипак не могу све утрошити у земљи, Из ултиматума Сједињених држава житној конференцији у Лондону видели смо на који начин они мисле да реше житно питање ако не дође до међународног споразума. Како смо у своје време јављали у нашим анализама тржишта пшенице Америка је после пр вог пада цена пшенице на чикашкој берзи половином јула, забранила берзанске послове за неколико дана, а потом је одредила минималне цене и максималне флуктуације ценл на појединим берзанским састанцима. Минималне су цене ових дана укинуте, али прописи о флуктуацији цена остали су ш, даље на снази, Цене пшенице изван берзе варирају око 60. цента. по бушелу. Са овом ценом фармери не могу да се помире пошто је, пре месец дана, цена била изнад једног долара. Због тога су све јачи захтеви фармера за помоћ. Није искључено да акција фармера принуди владу на нове мере у области подржавања цене пшенице. -
Канада. Овогодишња се жетва цени на 200 до 250 милиона бушела према 430 колико се рачунало у месепу јуну тек, год. Будући да је последњих дана цена пшенице пала ба 83 на 70 цента за бушел управа берзе у Винипегу одредила је минималну цену од 70,25 центи од бушела за прима робу. До ове вртоглавице у Винипегу дошло је услед преласка шпекулације из Чикага на Винипег, јер је у Чиsary због декретираних минималних цена била: онемогућена.
Поводом декретирања цена на Чикашкој берзи ми смо одмах рекли да су њене цене од тога момента престале да буду меродавне за светско тржиште, Тако је и било. Сада се то исто може рећи и за Винипег.
=
Овај преглед јасно нам показује општу житну нервозу, која је обузела цео свет. Нервоза је у толико већа, јер су обухваћене све земље: и извознице и увознице. Цена је основно питање. Земље извознице боре се за повољније цене и за пласман; увознице излучују своја тржишта из светског и; по цену великих финансијских жртава, гарантују својим произвођачима високе цене. Одлична жетва учинила је да се и земље увознице јављају као извознице. Светски житпи биланс за 1933/34, према „Deutsche Getreide Zeitung:-y He изгледа ни мало повољан. Светски извозни вишак пшенице цени се на 16 и по мил. тона, а увозне потребе на 14 мил. тона. Према томе, сувишак овогодишње жетве износи 2 и по мил. тона, и он ће са залихама прошлогодишње жетве снаж-= HO -притисквати тржиште и цене.
ининипилнанвасоциниипввиписиннисвсписпинкиннианининокацнвпанвкивин
_НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАТРЕЊ
Њериславићејва 7.
иавашвнвникев