Narodno blagostanje
Страна 570 "| ВАРОШНО ređenom roku nastale štete po državu. Ovde nije taj slučaj pa je stoga oročenje izlišno i nepravedno. |
Mislimo. da bi baš povodom ovog slučaja {rebalo izvršili nužnu izmenu zakona i kod odgovarajućeg paragrafa ukinuti predviđeni rok. Samo tako princip društvene pravde moći će naći punu primenu u zakonu.
„Политика“ од 10. пр. мес. доноси вест, да је у телефонском именику за Београд, Земун и Панчево (издање ћирилицом, стр. 79) нека госпођа иза свог имена забележила „хумана раденица“. То је знак нескромности и нетактичности. У телефонски именик бележи се увек само занимање, т. ј. од чега човек живи. Могу се и почасне титуле уметнути, премда је то прилично парвенијски. |
Међутим „Политика“ не свраћа пажњу на сам израз.
Рад на сузбијању беде у друштву без сумње је нешто несебично и врло похвално. Али човек сам не може да за-
Велика нескромност
: > | 75.
БЛАГОСТАЊЕ
хлева, да му се то отворено призна нити OH може сам да.
назове себе хуманим радником. Исус Христос је рекао: „Што да десница да не зна левица“. Друштво никад не заборавља и не остаје дужно захвалности и признања људима, који су му учинили добро, па макар и после смрти. Али да се неко сам титулше једним оваквим називом, и тиме се обештети за свој рад то је у крајњој мери нетактично и нескромно.
Али претпоставимо ли да је дотична госпођа посветила у истини читав свој рад сузбијању беде у друштву, ни онда не би могла да се назове хуманом радницом. У најбољем случају могла би иза свог имена да забележи на пр. „бесплатна благајница Друштва за сузбијање просјачења“, „бесплатна болничарка“ итд. Ал и то би био знак нескромности који не би одговарао начелима ни хришћанског ни грађанског морала.
Додуше кад код нас има људи који сами себе називају „социјални радници“ није чудо да се и нека госпођа назива „хумана раденица“ и да то назначи у телефонском именику.
88
ОБАВЕП
НОВЧАРСТВО
— Prusko ministarstvo narodne privrede i rada пагеа о je da štedionice moraju da održavaju kod nadležne žiro-centrale ili Pruske državne banke posebne rezerve u iznosu od 10% svoih uloga na štednju i 20%. ostalih uloga u cilju održavanja likv:diteta. Ujedno preporučuje štedionicama da veći deo svojih sretstava ulože u državne hartije od vrednosti.
— Prvi kongres opštinskih štedionica slovenskih zemalja održaće se u Krakovu 18 i 19 septembra tek. god.
— Mod nemačkih štedionica i banaka javne ruke ikonstatuje se u novije vreme stalan priliv uloga. Kod privatnih banaka se opaža protivna tendencija. Nemačka žiro-centrala t. j. +nansiska centrala nemačkih štedionica pokazuje u julu porast uloga od 70 miliona maraka. Pruska državna banka pokazuje porast od 11 miliona maraka. Nova sretstva ulažu se većinom u menice, koje se uzimaju najvećim delom od Alkceptacione banke.
— Jednim novim zakonom regulisala je Nemačka bankarski sistem za kredite brodarstvu po šemi hipotekarnog bankarskog sistema. Banke mogu da daju samo amortizacione hipoteke sa rokom od najviše 12 godina.
— Prema polugodišniem izveštaja budimpeštanskih banaka aktivni su poslovi u poređenju sa prošlogodišnjim и stalnom opadanju + iznose.
30. 6. 1932 30. 6. 1933 u mil. penge Menice 624,8 596,6 Dužnici 608,2 593,6 Efekti 222,0 217.4 · Hipot. i komun. zajmovi 511,5 466,4
U pasivi je najinteresantnije da su ulozi, koji su se u prve dve godine krize bili smanjili za 17,5% ostali nepromenjeni na 448 miliona penge. Ulozi po tekućim računima porasli su od 633,6 na 650,0 miliona penge. Založnice i obligacije u prometu smanjene su od 372,3 na 329,3 miliona penga.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Svajacarska vlada donela je rešenje da pri službi dolarskog zajma od 1924 godine održi zlatnu klauzulu u važnosti, Na taj način ona postupa isto kao i Francuska i Holan-
(ТАЈА
СЛУЖБА
dija. Međutim, ne sme se zaboraviti da su dolarski zajmovi kod sve tri države gotovo u celosti repatr:rani i da održanje dolarske klauzule ide samo u korist domorodaca.
— Prilikom emisije nemačkih poštanskih blagajničk:h zapisa u iznosu od 150 milona maraka preuzeo je jedan sndikat banaka 100 miliona, a za osfalih 50 miiiona dobio je pravo opcije. Rendita iznosi oko 6%. To je obnova starih zapisa, koji sad skadiraju. -
— Glasovi koji su se nedavao pronosili o osnivanju fonda ·
za manipulaciju dolarskog kursa demantuju se. Međutim na intervenciju Federalnih Reservnih banaka velike njujorške banke interevenišu već duže vremena u cilju odstranjenja velikih iluktuacija deviznih kurseva. _
— Prema sporazumnu Bugarske sa porterima njezin.h 1. zv. zajmova Društva Naroda od god. 1926 odnosno 1928 iz novembra pr. god. plaćala je u ime službe tih zajmova 40%, u devizama, a ostatak u levima. Od marta tek. god. plaća samo 25% u devizama, a sad se vode u Londonu pregovori o daljem smanjenju plaćanja u devizama na 15%. Doduše Bugarska izjavljuje da će razliku do 25% platiti u devizama za sledeća dva kupona polovinom oktobra tek. god. odnosno polovinom aprila iduće god. Međutim jasno je da u koliko ne postoje sad mogućnosti transfera da one neće postojati ni u oktobru odnosno aprilu. Ostatak od 75% ima se plaćati u 2%-tnim skriptima odnosno u levima u zemlj. Prema držanju odbora za zajmove Društva Naroda u Londonu izgleda da će porteri primiti bugarske predloge. A šta im drugo i preostaje.
— Bugarska je kod jednog sindikata pariskih banaka dobila jednogodišnji 4%-tni zajam u iznosu od 40 miliona franaka. On će se staviti na raspoloženje Direkciji za žito za lagerovanje žita i provođenje žitne politike. Zajam garantuje Drž. Agrarna ђапка.
— Francuski ministar budžeta posle nekoliko meseca џеlikih priprema predloga budžeta za 1034, u kome se obećavalo potpuno pokr:će delicita, dao je ovih dana izjavu, koja je potpuno razočarala. Novi predlog budžeta previđa delicit od 6 milijardi franaka, dakle za 2400 miliona više nego tekući budžet. Rashodi su u novom predlogu prema sadašnjem budžetu povećani za 2600 miliona, od čega 1500 miliona otpada na automatska povećanja za službu državnog duga, Socijalno OSi-
: | | |