Narodno blagostanje
9. септембар 1933, ~
Дер К, Геминд и В. Миленковић, Београд
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 579
МОГУЋНОСТИ ЕКОНОМСКЕ МАЛЕ АНТАНТЕ 1 Економска Мала Аншанша до Пакша од 16 фебруара 1933. 11 Пака од 16 фебруара 1933, 2 Учешће Чехословачке у извозу Југославије и Румуније. ТУ Чехословачки увоз __У Југославију и Румунију. У Закључак.“ |
1 Економска Мала Антанта до Пакта од 16. П. 1933.
Пре ко што пређемо на анализу могућности економске Мале Антанте, држимо да је постулат добре методе, да у најкраћим потезима резимирамо историју тога проблема. Тога ради, ми ћемо репродуцирати најважнија места из чланка нашег уредника у бр. 21 од 1932 г. под насловом „Фазе економске Мале Антанте.“ |.
Са службених усана први пут се чула реч „економска Мала Антанта" пре пуних 6 година. То је било на конференцији министара Спољних послова држава Мале Антанте у Јоахимову 1927 г. Онда је
"саопштено штампи да се намерава да изгради један регионални економски уговор између Југославије, Чехословачке и Румуније. Присутни Министри су се обавезали да одмах нареде потребне студије за постизање тога циља. Тај је покушај остао без икаквог даљег дејства.
На конференцији министара Мале Антанте у Букурешту, 1928 г., одлучено је установљење сталног одбора за проучавање економских питања Мале Антанте. Одбор би имао да отпочне рад у Букурешту у истој години. Чехословачки аграрци спречили су установљење тога одбора. Ни интервенција Бограда и Букурешта код министра Бенеша, који је лично убеђени присталица економске Мале Антанте, није имала успеха из чисто унутрашњо-политичких разлога. -
На иницијативу југословенског министра спољних послова поново је стављено питање на дневни ред конференције министара Спољних послова, одржане у Штрпском Плесу, у лето 1930 год. Претставници двеју аграрних земаља тражили су преференцијале за пољопривредне производе, за почетак, с тим да је крајњи циљ европска царинска унија. Међутим, она лежи далеко. У толико су прешнији преференцијали. Тој се иницијативи има да захвали закључење југословенско-румунског царинског савеза на конференцији у Синаји, чије стављање на снагу чека још увек. У комуникеу, који је издала Београдска конференција у мају 1932 г., констатовано је, да још увек одговарају стању ствари одлуке 192 1928 и 1930 г. III
Да је главна сметња на чехословачкој страни истакли омо већ. То је у осталом ноторна ствар. Сам министар T. Бенеш подвукао је то у свом чувеном говору у Сенату од 10 децембра 1931 год. Он је указао на особеност територијалне поделе. спољне трговине Чехословачке, од које, наиме, 60% пада на удаљене земље, а само 40% на суседне.
И Пакт од 16. фебруара 1933
У пакту од 16 фебруара 1933 г. о новој политичкој организацији Мале Антанте у чл. 7 предвиђа се оснивање Привреднога већа, ради израде плана економског зближења држава Мале Антанте. . |
Статути и програм сталног Привредног већа Мале Антанте са седиштем у Прагу објављени су ! маја т. Tr. То Привредно веће има три националне секције. Свака секција заседа најмање четири пута годишње ради проучавања материјала и израде предлога за горњи циљ. 5
Програм каже да је пакт од 16 фебруара дао основицу за развиће савезних држава у једну привредну целину, а сам пакт је први корак на томе путу. Даље се каже да је први задатак привредног већа израда преференцијалног система у међусобним економским односима, И то све у духу Женевских резолуција и инструкција. Ради постизавања максимума међусобне размене добара Веће мора да проучи услове свију извозних артикала сваке од заинтересованих земаља. При томе треба водити рачуна како о националним интересима, тако и о онима трећих држава. У програму се даље предвиђа унификација многобројних институција и делатности жао царинске номенклатуре, транспортних тарифа, царинских формалности, меничног и чековског права, националних институција за проучавање пољопривреде и, најзад, што тешње довођење у везу продуцената и конзумената преко границе националних „држава и развијање туризма.
Привредно Веће је још увек на почетку рада.
свог
Ш Учешће Чехословачке у извозу Југославије и Румуније
Чехословачка заузима треће или четврто место у југословенском извозу, стоји иза Италије и Аустрије, а утркује се с Немачком. Процентуални удео Чехословачке мењао се последњих година врло јако. Од 1925—1929 стално је падао — са 9.37% на 5.38%. Од тада па до 1932 понова се пење, а у 1932 пада на 13,17% према 15,49% у 1931 год.
Много је већа улога Чехословачке у југословен'ском увозу. Последњих година Чехословачка је за„узимала друго место, долазила је одмах иза Немачке. Од 1928 до 1930 је на првом месту. Супротно извозу удео Чехословачке у југословенској увозној трго-вини процентуално остао је последњих година на истој висини: 1925 год. 17.8%, 1931 год. 18,2%, 1932 год. 15,6%. Дакле, скоро 1/6 југословенског увоза долази из Чехословачке.
Удео Чехословачке у извозу Румуније је мањи,
него ли у извозу наше земље. Просечно износи 7-8% „укупног румунског извоза. Исто као и код нас у ру-
мунском увозу Чехословачка игра већу улогу. Про-
"центуално учешће Чехословачке у румунском увозу "износи око 13—15%. · Сасвим друкчије изгледа слика када се посматра
учешће Румуније и Југославије у чехословачком из-
"возу према чехословачкој статистици. До 1930 про« | | " центуално учешће ових земаља у чехословачком/из- –