Narodno blagostanje

Страна 596

carinskom savezu, јег саппе !гтеди агХауа заџсоотnica nisu sasvim ukinute, a carinske olakšice važe samo za izvestan broj artikala. Iz neznatnog broja objavljenih odredaba može se dobiti sledeća. slika tih ugovora posle poslednjih pregovora. |

1. Trgovinski ugovor između Austrije i Mađarske od decembra prošle godine predviđa kontnolu prometa svaka 2 meseca da bi se utvrdilo, da li se održava ugovoreni odnos 1 : 1'/, u korist Mađarske. Međutim, austrijski uvoz iz Mađarske iznosio je u prvom polgođu tek. god. 62,7 miliona šilinga a izvoz u Mađarsku 38,9 miliona. Srazmera je, dakle, još uvek bila na štetu Austrije. Zbog toga je Austrija tražila nove olakšice za svoj izvoz, naročito za drvo. Najzad ih je dobila. S druge strane dala je i Mađarskoj nove olakšice, tako da sada postojeći ugovor predviđa: Austrija uživa u Mađarskoj olakšice za hartije, tekstilije, kaučuk, proizvode od gvožđa i metala i kemikalije. Kontingent za drvo povećan je od 7 na 12 hiljada vagona. Mađarska је dobila povećanje kontingenta za pšenicu od 500 na 1225 hiljada kvintala. Od ovoga 725 hiljada kvintala uživa tajni prelerencijal, a ostalih 500 hiliada kvintala otvoreni. Osim toga, 750 hiljada kvintala brašna uživaju, takođe, tajni preferencijal. Austrija je, zbog povećanja carine na pšenicu od 12 na 16 zlatnih kruna od 100 kilograma, povećala i preferencijalni odbitak od 3,20 na 4,80 zlatnih kruna od 100 kg. Osim toga, izgleda da {e Austrija produžila prošlogodišnji preferencijal Mađarskoj za nedeljni uvoz od 200—220 komada goveda i 1900 komada masnih svihja.

__2. O mađarsko-talijanskom ugovoru vrlo je malo požnato. Izgleda da se Italija obavezala da preuzme od Mađarske 1 milion 750 hiljada kvintala pšenice i da joj je dala olakšice za uvoz svinja, goveda, povrća i voća.

3. Između Jtalije i Austrije još je na snazi ugovor „od 15 novembra pr. god. u kome je Austrija dobila саrinske olakšice za razne vrste drveta, celulozu, papir, šešire i neke metalurgijske proizvode. Celokupni izvoz Austrije u Italiju iznosio je 1930 god. 176 miliona šilinga, a vrednost proizvoda obuhvaćenih sadanjim kontingentima. iznosila je 70 miliona šilinga. Italija je dobila od Austrije carinske olakšice za pomarandže, pirinač, sardine, veštačku svilu i automobile. Vrednost

ovih artikala u celokupnom talijanskom izvozu u Au-.

striju iznosila je 1930 god. 26 miliona šilinga kod,.celokupnog izvoza od 107 miliona. Italija je dakle dala Austriji mnogo veće olakšice nego što je sama od nje dobila, ali pod uslovom da Austrija da Mađarskoj veće olakšice mego što ih od nje dobije.

IV Potencijal međusobnih privrednih odnosa Italije, Austrije i Mađarske.

Dakle, vidimo da u postojećim ugovorima ove države prave jedna drugoj međusobne olakšice, da bi na taj način intenzivirale trgovinski promet između sebe i sigurno je da će se taj sistem u buduće još pojačati. Međutim, najvažnije je pitanje koji značaj mogu da ima-– |u ove olakšice za privredu pojedinih zemalja i u koliko se dodadašnji promet dade intenzivirati. Da bi na to mogli odgovoriti potrebno je da, kao što smo uradili i pri pisanju o Privrednoj Maloj Antanti, proučimo strukturu spoline trgovine ovih zemalja.

1. Od celokupnog mađarskog izvoza išlo je 1031.

god. 30,1% u Austriju i 10,1% u Italiju. Izvoz u Austriju

ostao je od 1928-–31 otprilike na istoj visini. Onaj u Ita-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Бр, 38

liju je za to vreme znatno porastao, naime od 3,5% u 1928 na 6,9% u 1929 i 12,9% u 1030. Obe ove zemlje uzimlju dakle preko 40% od celokupnog mađarskog iz-

_ уога, Zadnjih godina postoji tendencija da se taj udeo pojača.

S druge strane ove zemlje igraju u mađarskomi uvozu mnogo manju ulogu. 1931 uvezla je Mađarska 12,0% od svog celokupnog uvoza iz Austrije i 5,8% iz

·'Ktalije. Udeo Italije na uvozu raste isto kao i na izvozu.

Već same ove cifre pokazuju kako ogromne koristi može da ima Mađarska od privrednog zbliženja sa Italijom i Austrijom. Još jasnije se to vidi iz sledeće tablice, koja pokazuje poređenje viškova glavnih mađarskih izvoznih artikala sa njihovim izvozom m Austriju i Italiju:

Izvoz Mađarske u god. 1931)

Celokupni Od toga ARTIKAL iZVOZ U

tonama U Italiji U Austriji Pšenica 369.828 . 41.301. 185217 Raž 5 а 101.703 6.728 66.020 Вгабпо | 1928—1931 204880 4781 138.064 Kukuruz 58.442 | 17.902 5.552 Goveda 101.250) 47.190 29.256 m NI. O IO 0 Konji | 10108 „ 2102 8.546 Živina, živa 5.194 1.037 2.313 Živina, zaklana 18.520 —— 8.671 Puter 1.844 400 6 Jaja 11.981 И 5.470 Мезо 4.578 120 3.137 Vino 26.884 266 9.728 Krompir 8407 | 11.326 3.494 Šećer 52.396 8.284

Vidimo. dakle, da samo kod svinja preuzima Austrija, a kod krompira Italija gotovo celokupni mađarski izvozni višak. Kod svih ostalih artikala postoji moguĆnost pojačavanja izvoza u obe zemlje. Upoređeno sa potrebom uvoza agrarnih proizvoda Austrije i Italije to je sasvim lako moguće, jer |e njihova potreba daleko veća nego mađarski izvozni višak. Izgledi na izvoz ma-– đarskih poljoprivrednih artikala mnogo su povoljniji nego izgledi na izvoz tih proizvoda iz Jugoslavije i Rumunije u okviru Male Antante. To pokazuju sledeće cilre na bazi 1931*'): Mađarska |e imala izvozni višak рбеnice od 370 hiljada tona, a Italija uvoznu potrebu od 1 milion 482 hiljada tona, a Austrija od 302 hiljade tona. Izvozni višak kukuruza iznosio je 58 hiljada tona, uvozna potreba Italije 738 hiljada, a Austrije 300 hiljada tona. Izvozni višak goveda iznosio je 101 hiljadu komada, uvozna potreba Italije 176 hil|sda, a Austrije 68 hiljada komada. Mađarski izvozni višak žive živine iznosio je 5 hiliada tona, a talijanska uvozna potreba 14 hiljada tona. Izvozni višak jaja iznosio je 12 hiliada tona, uvozna potreba Italije 25 hiljada tona. Izgledi za izvoz mađarskog povrća, voća i vina u gornje dve države nisu tako povoljni. U svakom slučaju može se reći, da izgrađivanjem regionalnih sporazuma sa Austrijom i Italijom može Mađarska da reši dalekosežno: krizu izvoza. svojih agrarnih proizvoda, otprilike za 75%.

1) Računato prema podacima Međunarodne Trgovačke · komore.

1) Sve cifre za pšenicu i kukuruz prefstavliaju prosek od”

1928-31. 5 А — |