Narodno blagostanje
- [6 о 1933,
komada tih štajgni. To je neobično srećno umovčenie tako reći, usled izvesnih preimućstava naše šljive,
. neupotrebliivih otpadaka naše šumske industrije.
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
=
_ Ali je najjači faktor u razviću izvoza sveže Šljve usa- · vršavanje saobraćajnih sretstava. U tom pogledu Ministarstvo | industrijskih gradova. “To je dobro, jer su široke mase još uvek
saobraćaja dalo je maksimum onoga što se uopšte može oče· kivafti. Kako: telefonski saobraćaj između Brčkog i inostranstva tako + železnički funkcioniraju na način dostojan divljenja. Sva-
kodnevno u 13 časova kreću iz Brčkog 100 vagona sveže robe" ''(koja je brana samo jedan dan ranije), koja se već idućeg dana
prodaje u Beču i Pragu, a posle dva:dana i u Varšavi.
Zbog fe brzine, neobične za Bosnu, od branja pa do iransportovanja šljive, interesantno je videti Brčko u kampanji. Ni u Americi: ne bi se mogla zamisliti veća ekspeditivnost. Kao po nekoj komandi roba stiže na tržište, koje je u stvari formi-
rano od dvaju ulica koje vode ka železničkoj stanici. Bez cen-
kanja (kako je to bilo ranij.h godina) pazari trgovac jedna kola za drugim, obeležava svojim žigom, istovaruje u magacin, gde · je kantar, a iri metra odatle postavljeni su vagoni. Cenkanja "пета 2500 toga što. je cena dobila berzanski karakter. Roba ili
se prodaje unapred ili po utovaru. Celokupna tražnja skoncen-
irisana je na desetak izvoznika + na dve pomenute ulice na ikojima se nalazi cela ponuda. Prema tome, cena se formira munjevifom 'brzinom kao na berzi. Zbog toga ona može jako da fluktuira u foku od nekoliko sati. Dođu li veći nalozi no što je roba na tržištu, cena može ići čak do 2.50 dinara od kilograma (kao što je bilo jednog dana u ovoj kampanji) 1 да радпе па 1 dinar i niže (kao što je takođe bilo jednoga dana). Inače cena se kreće između ].40—1.70. Cena koja je veoma zadovoljavajuća, jer ona preistavlja najbolje unovčenje šljive, bolje no pri najboljoj ceni za suvu šljivu i za pekmez.
Il. Nacionalno-zdavstveni i nacionalno-ekonomski značaj izvoza svežih šljiva .
Veliki je ekonoms#i ı kulturn: značaj izvoza svežih šljiva.
Pre svega on je, kao što rekosmo, ubio proizvodnju такје.
· Bosna, koja je pre 20 godina udarala sva na rakiju, danas uvozi
rakiju iz Srbije. To je povoljno kulturno i nacionalno dejsivo.
Ne manje je veliko. ekonomsko dejstvo, pošto izvoz suvih šljiva, ·
kao što rekosmo, pretstavlja najbolje unovčenje odnosno naj- ·
bolji rentabi,itet te grane poljoprivrede. Potrebno. je da to malo objasnimo. ~
Početkom 20 veka, kad je industrija hladnoće bila uzela veliki polet, pojavilo se argentinsko i australijsko zamrznuto
meso na evropskom {ržištu uz cenu, koja je bila: za 50 do 60%"
niža od najniže cene svežega mesa. To je izvesnim maloduš-
nim ljudima ullo ogroman strah za sudbinu stočarstva u Ev-
ropi. Strah je našao odjeka i u predratnoj Srbiji, koja je sama, sa nepuna 3 miliona stanovnika, izvozila. 70.000 komada: volova: Mi smo tada ustali protiv tog pesimizma dokazujući da su sveže i smrznuto meso dya razna arfikla, koji se u vrlo malom obimu
mogu da surogiraju. Smrznuto mneso je posve loš artikal, koji
troše najsiromašniji delovi građanstva, kojima kupovna snaga
ne dopušta da jedu sveže meso. Tako je # bilo. Ma kako ra-·
pidno da se razvijalo stočarstvo u prekookeanskim zemljama, ma kako da je vanrednog kvaliteta bilo sveže meso argentinskog vola i australijskog ovna, ipak se cena svežeg mesa u Evropi sve do pred Svetski rat razvijala sve povoljnije. Naša suva šljiva bila je pre nekojiko godina oborena od kalifornijske. Izgledalo je da je ! за tom granom naše privrede svršeno. Duhovi su bili pali u očajanje. Ali mi nismo imali ni potrebe da se boшто sa Ralifornijskom suvom šljivom, i ako bi smo uz poboljšanje pakovanja — mogli tu borbu da primimo
Страна 599
јег КаМоппја пе može. da se pojavi na evropskom trž štu sa svežom VO Ти smo van konkurencije.
Rekosmo da je šljiva najjeftinije voće. Ona je уосе dine
najjači potrošači i pri smanjenoj kupovnoj snaz:. Danas je sve ostalo “voće u velikim gradovima Тако skupo, da: mu: je prođa veoma otežana, dok šljiva i u Ovoj sezoni ima sVe. Veću potrošnju. 5
HI. Šta pomaže a šta odmaže izvoz u ovoj kampanji"
Očekivahi smo katastrofu izvoza svežih šljiva usled. .prohibitivnih carma u Nemačkoj. U tome znaku je počela kampanja; ali se je situacija brzo poboljšala. Takoreći prekonoć se otvorilo tržište svežom Šlj.vom u Čehoslovačkoj, Poljskoj '(koja je
па Žalost kontingentirala uvoz toga artikla) i u Beču; tako da
je dosadanji dovoz mogao biti apsorbovan po ceni koja zadovoljava. Da je slučajno + nemačko trž šte bilo офуогепо, оуоgodišnja berba šljive bila bi unovčena po 2 do 3 dinara od kiјостата. Ah ovom lepom poletu u unovčenju šljive isprečuje зе sve veća smetnja finansijske prirode. Hezultat našeg. anketiranja u Brčkom dao je, kao što vidimo, vrlo povoljne rezultate. Ali u toliko je porazniji rezultat linansijske prirode. Izvoz šljiva je bez f.nansijera: Normalni Hnansijer je bankarstvo. Znamo šta je s njim. Jedini, ko bi mogao 'kreditirati izvoz šljiva ove godine, bila je Narodna banka. Ona je međutim potpuno otkazala. Mi smo dob.li utisak iz razgovora sa izvoznicima da Narodna banka i ne zna ikakav se interesantan po našu privredu posao odvija u septembru u Brčkom. Međutim, nikakve skrupule Dankarsko-tehničke ni kreditno-političke prirode n'su mogle biti na smetnji Narodnoj banci da pomogne ovaj posao. MNadi se o kreditiranju robe, čije: se unovčenje obavlja u roku od 48 do 60 časova. Kredit ranje jednog dela ekspeditirane robe pruža maksimum lkviditeta i sigurnosti. Izvoznici nas uveravaju da su primorani da uspore tempo — a to će imati štetnih posledica: ро proizvođača. | ne samo da im Narodna banka, kao jedini mogućan izvor kredita danas, nije ništa pomogla, već im. je SVOjim klrinškim fanatizmom (o kome uma tek da polaže račun), znatno odmogla. Naime, mnogo se sporije odvija plaćanje po kuringu Narodne banke, no po klirinzima pre centralizacije kod novčanične banke. Ranije je istoga dana privatna banka догпаčivala izvozniku protivrednost robe, položene u privatnoj banci u inostranstvu. Službeni kliring: Narodne banke — svakako birokrat:ziran (Narodna banka u tome daleko je otišla, jer ona na: pr. ne radi posle podne i ako bi u sezoni ona trebala da radi i noću) — ireba više dana dok doznači novac. Ako dođe avizo recimo u 2 sata, on se ne može izvršiti istog dana već u zbog toga što Narodna banka ne radi posle podne. Mnogo je sporija cirkulacija kapitala putem kliringa Narodne banke (a preko: njega se odvija najveći deo izvoza, pošto je, izgleda, Čehoslovačka momentano najbolji kupac). Zbog toga će se usporiti cirkulacija robe. Upravo do toga bi došlo već odavno i cene bi se šfropoštale da se nije javio jedan improviziran finansijer, Šenker i 'Komp. Najveći deo našeg izvoza sveže šljive izgleda da kreditira špediterska firma Šenker i Komp. Ona nije kreditna. ustanova, ali je učinila napor u tome pravcu. Ali ni Šenkerova sretstva nisu neograničena. Pa kako kampanja traje još najmanje 20 dana, 10 je neophodno potrebno. da Narodna banka pošalje..delegate u Brčko i vidi šta može ona da uradi za ubrzan. izvoz sveže šljive. Jer ako sutra padne kiša, sav ostatak neizvezene šljive mora ići u kacu. Umesto strane valute, dobićemo. rakiju. A to nije u znaku podizanja narodnog zdravlja.