Narodno blagostanje

Страна 600

Из Уредништва

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

У ФРОНТ!

"Бр. 38

— Генерал Џонсон, диктатор америчког „Непа“ (Мем Пеај, насилно уводи планско-привредни систем на место најлибералнијег привредног система, који је до сада практикован у Североамеричким државама. —

1 Стропоштавање цене аршикла време, !1 Форд, дезершер. 111 Угрожена демокрашија. Ту. Фајлин окривљује. Европу за банкрошсшво међрнародносши, У Рузвелшова наивносш,

|) ј Стропоштавање цене артикла време.

Ниче је некад говорио о пертурбацији свију вредности, Он је то постављао као захтев. Да би се могао развијати тип његовог идеалног човека било би потребно да се сви наслеђени назори у погледу социјалном, културном и моралном преокрену. Изгледа да ми тај процес данас преживљујемо. У колико се то односи и на привредне и привредним сродне појмове, наша је дужност да, као стручни часопис за привредна питања, укажемо на те промене. Овом приликом желимо да свратимо пажњу на један појам који је деценијама играо пресудну улогу у друштвеном и привред"ном животу Америке и који се сматрао као типичан за Американце, тако типичан, да је од других народа преузет у оригиналном језику, наме појам Тате 15 шопеу. У њему се огледају све одлике, које се сматрају као карактеристичне за Американце; пре свега неуморност и експедитивност у пословима. Американац се уживљује у свој посао. Привреда и техника формирају његов назор о свету. Напредак света он мери на напретку привреде и технике. Због тога настоји да искористи сваки моменат у привредном погледу. Време је за њега најдрагоценије добро. Како он настоји да добије што више времена показује недавно угледни њујоршки часопис „Commercial and financial Chron'cle“ Ha cneneheM примеру: „један је Енглез на путовању по Америци опазио, на своје велико чуђење, да је на једној станици из воза којим се он возио прешло врло много путника у други воз, који је ишао у истом правцу. Кад је упитао, који је узрок томе, речено му је, да су то учинили, да би добили 2 минута времена. Журба и настојање да се време у пословном смислу до крајности искористи позитивне су стране овог појма. Негативна страна тога је, да Американац нема времена да се занима другим, у првом реду културним стварима. Он их је препустио жени.

Тај појам Тише 15 топеу стављен је у питање најновијим развојем догађаја у Америци. Социјално-индустриј'ско законодавство претседника Рузвелта донело је јако Oграничење радног времена за простог радника и за чиновника. Максимално радно време је 35—40 часова недељно. На тај начин Американац ће добити много слободног времена. Природно да се појавио проблем, како ће најбоље да употреби то време. Проблем је тим тежи, што га због развоја привреде у задњим годинама не може употребити у споредном занимању нити у припремању за бољи положај У првредном животу. Како. председник Рузвелт у својој књизи „Поглед унапред“ каже, прошла су она времена кад је сваки радник имао шансе да постане директор банке или индустријалац. Проблем употребе времена за Американца је много тежи него за Европејца, јер се овај задњи никад не предаје послу у оној мери у којој Американац.

Он је увек полагао важност на то да има времена за праћење развоја лепих вештина: литературе, музике итд. и у томе је видео своју предност према Американцима.

Поменути њујоршки часопис чини предлоге о употреби новог слободног времена. Предлаже да би било нај-

боље, да се оно испуни спортом и то по могућности у природи, јер то снажи и тело и дух. У другом реду општине би требале настојати да се повећа посета библиотека и да се посетиоци посаветују при избору лектире. Коначно треба да се оснују вечерње школе за даље образовање младих људи и специјализирање у њиховим позивима.

Како видимо Американци већ разбијају главу шта ће да почну са новим слободним временом. Са горњим импровизираним предлозима проблем није ни схваћен ни решен. Последице петодневне радне недеље у колико би технократи продрли са својим захтевима четверо — или тродневне не могу се предвидети. Досада је човек био научен на седмо —__ или шестодневну радну недељу, јер је библијска максима: „Ради шест дана, а седми се одмарај“ додуше унета у већину закона -о радном времену, али није свагда и провођена. А сад човек добива 2, и можда и више слободна дана. То може да буде по човечанство од велике благодети ако оно буде знало да га искористи за свој културни напредак, али може да се покаже-и као данајски поклон, јер народна мудрост каже да је дуго време мати порока. Предуслов паметне употребе времена је високи културни ниво. Међутим просечном Американцу недостаје културна традиција да би то време могао употребити у горњем смислу. За америчку владу настаје овде један васпитни задатак од огромног значаја.

П Форд, дезертер.

Диктатор америчке индустрије генерал Џонсон изјавио је ових дана, да је према запосленом радништву већ 80% америчке индустрије прихватило т. зв. бланкет статут, што значи да је прихватила владине предлоге у погледу максималног радног времена и минималних надница. Он се нада да ће ускоро добити под своју контролу и остатак индустрије. Али изгледа да то ипак неће тако лако ићи, јер се међу аутсајдерима налази и један од најмоћнијих индустријалаца Америке, наиме Хенри Форд. Фордова опозиција изазвала је велико чуђење у Америци, јер је познато, да је он аутор политике, коју влада сад проводи. Форд је још пре рата дао паролу: Високе наднице, кратко радно време, да на тај начин радник има и што већу куповну моћ и довољно времена за потрошњу. Он је због тога много исмејаван, нарочито од индустријалаца. С гледишта многих индустријалаца одбијање Фордове пароле било је сасвим разумљиво, јер високе наднице и кратко радно време слабе моћ конкуренције појединог предузетника тако дуго док се не примењују у читавој индустрији. Због тога могло би се мислити да ће се он веселити видећи да се његова теза признаје као општа истина и да чини срж владиног програма. Напротив, Форд је увређен. Оно што је он одавно већ провео неће да му се сад намеће. Он је изјавио да је већ пре неколико година увео радну недељу од 5 дана по 8 часова дневно и да је код њега минимална надница 50 центи док влада предвиђа такову од 40 центи на час. Због тога он не види никаквог повода да прими лошије радне услове од оних који код њега већ постоје. Влада му је одговорила,