Narodno blagostanje

16. септембар 1933, · ВАРОДНО да она цени његове досадашње мере, али да не види разлога због којих би он одбијао потпис бланкет статута, јер му и онда стоји слободно да уведе боље услове од предвиђених у статуту.

~ Форд је остао непопустљив. Изгледа да је друго нешто по среди. Он је још либерални предузетник старог кова који не дозвољава да му се неко меша у послове. Он одбија сваку контролу државе и нарочито оснивање радничких синдиката. Он не побија толико бланкет статут због његових одредаба о надницама и радном времену колико као почетак државног социјализма.

УЛАГООТАЊЕ

Страна 601

За владу се онда поставља питање престижа. У колико попусти овде мораће и на другим местима. Генерал Џонсон запретио је Форду да ће организирати бојкот његове робе, а тек тада увређени Форд, који је управо тих дана навршио своју седамдесетгодишњицу, одговорио је нека изволи; да ће можда његове фабрике бити затворене, али и 60 хиљада радника на улици; не узевши у обзир хиљаде продаваца. Незапосленост, коју влада управо жели сузбити, повећала би се.

(Свршиће се).

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

K==zzzzEZIKGEKKKKKR

Г. министар Шуменковић 06јавио је ових дана своје гледиште на Лондонски житни споразум, с мотивацијом, да исти „треба гледати стварно и без претеривања“, а да је он делимично погрешно схваћен од стране једног дела наше штампе, што се огледа у тврђењу, да је конференција декретирала цену од 12 златних франака. Па како смо ми највише писали о томе међународном акту и како је наше гледиште било оптимистичхо, то је наша дужност да суочимо наше писање с изјавом Г. министра и да се евентуално корегирамо. А пре но што то учинимо, задржаћемо се са неколико речи на коментаторском уводу, којим је уредништво „Времена“ од 13. Т. ~, спровело горњу изјаву г. министра. У њему се каже: „У3гледа да прави значај тих одлука није схваћен и да извештаји, који су најбржим путем по њеном закључењу одаслати из Лондона, нису били довољно јасни. Тако се створила донекле забуна да је конференција донела одлуку 0 цени жита, која је, опет по тим извештајима, била фиксирана на 12 златних франака. И док су стручњаци изражавали сумњу у то да је у опште немогуће(2) неким међународним споразумима одређивати цену пшенице, коју »дређује понуда и тражња уз утицај других економских фактора, дотле су људи неупућени већ били готови да приме цену од 12 златних франака и питали се шта је с тиме поможено, кад се зна да је најбоља прекоморска пшеница манитоба — већ постигла ту цену“.

Што се тиче тврђења да су стручњаци изражавали у опште сумњу у то да је „неким међународним споразумима могућно одређивати цену пшенице коју одређују понуда и тражња“, оно само доказује да је писац горњег написа преспавао целу Лондонску конференцију и да ништа није о њој прочитао. Јер данас и деца знају, да је прва тачка на Лондонској конференцији била подизање цена добара и да су се у погледу начина постигнућа тога циља сукобила два гледишта због којих је и конференција пропала: једно је англо-саксонско — које сад Рузвелт приводи у дело = а по коме је то могућно једино монетарним манипулацијама, а друго је француско, по коме се то постиже једино мебународним споразумима произвођача. А житни споразум у Лондону је један од првих аката, у коме је остварен француски постулат. У осталом писац чланка ко да није прочитао ни изјаву г. министра Шуменковића, коју је требао да прокоментарише, јер она на крају гласи: „Ако се усвоји дефинитивно и спроводи како треба тај споразум, има се

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. :: ПРЕЂЕ 5:

R. GGDUN&CO.

Лондонски житни споразум

Кнез Межа лова 39.

„ЕЛ Гавипнанивицивипиапоаваовпанввпвинпонплилиапнимипинининннаванавнианининнинининнвнвини пвипинппвшиониитнвшиоиповововиниц, (ава OSS

разлога веровати да ће утицати на оно због чега је и закључен на подизање цена пшенице“.

(Ова изјава г. министра слаже се са оним што смо ми до сада писали, сем једне једине тачке, оне, која се односи на главни циљ тог споразума. Г. министар вели да је заблуда да је житна конференција утврдила цену пшенице од 12 златних франака, већ да је њен циљ само да он успостави равнотежу између понуде и тражње. Ми пре мислимо да је г. министар овом реченицом хтео да спречи једну, евентуално врло опасну, последицу акредитирања гледишта код пољопривредника, да је ратификацијом споразума обезбеђена цена од 12 златних франака. С обзиром на чињеницу да наш земљорадник у нечувеним размерама апстинира од тржишта, без икакве гаранције да ће цена још у овој кампањи да скочи, жеља г. министра је сасвим разумљива. Али бисмо ми то на други начин учинили, а не овим коментаром споразума. Јер, као што се из горе цитираног пасуса г. министрове изјаве види, крајњи циљ је не „уравнотежење понуде и тражње“, јер то никога не интересује, већ повећање цена, која се пак може постићи једино манипулацијом са тражњом, пошто се на понуду може да утиче врло мало и дугим периодама.

e m prne Drivredna kriza imala ije za роPlaćanje međunarodnih du- iSledicu nestašicu stranih sretgova robom stava plaćanja u pojedinim dr-

žavama. Zbog toga su uvedeni moratorijumi transfera za dugove. To je dovelo do nagomilavanja zamrzlih dugova. Kod robnog promefa nastojalo se takođe da se otklone uzroci pasivnosfti trgovinskog bilansa, a time i bilansa plaćanja. Uvedeni su dakle kliring i kompenzacija. Ali se kod kliringa brzo pokazalo, da se trgovinski promet ne izravnava, pa Su i tu nastali zamrzli dugovi.

Poverioci po zamrznutim potraživanjima, međutim, nastoje da dođu do svog novca i to tim više, što Se izgledi na njegovo realizovanje pogoršavaju. Nastalo je dakle pitanje mobiliziranja potraživanja. Sa njegovim delimičnim rešenjem паstale su ogromne teškoće.

Prema ugovoru o moraforijumu transfera između Метаčke i njezinih poverilaca od 30 juna tek. god. određeno je, da” kamate na inostrane dugove plaća 50% u devizama, a 50% u beskamatnim skriptima (priznanicama). Poverilac može da dobije 50% u devizama samo ako preuzme i onih 50% u skriptima. Skripti su za njega novo zamrzlo potraživanje, jer ih u počefku nije mogao upotrebiti kao druge razne vrste vezane Va-

етра зитуетотиктИПрастрВИА Ае

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА

БЕОГРАД ЗАГРЕЉ Бериславићева,

мабиврншниквн

ми

/ / 5 | ; ; 5 7, LI | 23