Narodno blagostanje
Страна 618
mesara Liperta na kongresu komunalnih роНсага пастопајвоcijalističke stranke. On je. zahtevao opšte smanjenje kamate na opštinske dugove na 4%, po ugledu na smanjenje kamatc na-poljoprivredne dugove. Banke koje bi na taj način bile ošte-
ćene :morale bi biti obeštećene od KRajha. Opšt ne, koje bi i DO-.
sle toga bile nesposobne za plaćanje trebale bi da dobiju dcelimičan ili potpuni moratofijum plaćanja kamata.
Verovatno će dakle doći u Nemačkoj до pr ne reglemenfacije tržišta kapitala. Ali mi ne mislimo da će se Чт роstići + njegovo ozdravljenje. Kapital stički privredni sistem ро svome biću ne podnosi jake intervencije, a najmanje na novčanom: tržištu i tržištu kapitala, jer one ubijaju naiglavn ji element za :.oživljenje 'konjunkture, naime poverenje kapitalista.
„Кад човек узме перо да пише о једном питању, онда треба. да зна његове основне елементе, све и ако мисли да за вођење трговине житом не мора све то да зна“.
Том осмо реченицом завршили нашу критику чланка E. H. о Лондонском житном споразуму, објављеног на уводном месту „Политике“ од 4 т. м. Писац је, изгледа, овим био двоструко погођен, јер све нам се чини да се иза слова Н. крије човек који се бави и трговином житом. Не чуди нас
Мало полемике
што је он реагирао на нашу критику. То је не само ње-
гово право, него и његова дужност према претпостављенима. Али нас не чуди ни његов начин полемике. Сасвим је разумљво што г. Н. прибегава методи, које се лаћају сви противу којих је логика. Он, наиме, покушава да помоћу
речи изврне смисао свог првобитног чланка. Игра речи, ме-.
ђутим, не може да замени дискусију аргументима. Друго сретство у одбрани је, такође, старо колико и људска невоља. Наиме, „уместо да се правдаш нападај“
Саобразно тој методи г. Н, пише у свом одговору нама гу „Политици“ од 20. о. м:: „До душе „Народно Благостање“ као да је присвојило себи улогу једино позватог
судије у привредно-финансиским и социјалним питањима,.
нарочито за случајеве неслагања туђих погледа са схватањима његове редакције“.
Г. Н., не зна у опште шта је судија. Под тим изразом -се разуме лице које даје мишљење о томе, ко између двеју спорећих се странки има право. Наш однос према г. Н. није онај судије, већ парничне стране. Ми смо критичар. Сваки јаван рад, нарочито онај у штампи, подлеже критици. А критикујући ми нисмо могли да узмемо позу судије. Судија је јавно мишљење. Ми само пледирамо као странка која тужи. А ми смо оптужили г. Н. да не зна основне елементе ствари о којој је писао;
Да видимо сада да ли је он у својој реплици оборио наше тврђење.
Г. Н, је казао у своме чланку „да је Лондонски житни споразум далеко од тога да реши житни проблем... једини пут да се реши житни проблем је преоријентација у привредној политици држава. Неопходно је потребно да државе напусте кобну политику привредне аутархије и да искрено пораде на међународној привредној сарадњи“. Г. Н., дакле, ставља методу међународних споразума између произвођача "једног артикла, на којој се заснива Лондонски житни споразум, на супрот методи напуштања аутархијске политике
__НАРОДНО БЛАРООТАЊЕ
Бр, 39
односно повратка ка „међународној подели рада“. Ми смо стали. на потпуно супротно гледиште и огласили повратак
ка либералној привредној политици као опасност катастрофе
житне прозводње, а Лондонски споразум као једини могући излаз из житне кризе. Г. Н. би имао сада за дужност да побија нашу аргументацију у корист Лондонског споразума и подржава своју. у корист антилутархијске привредне политике. Како је то узбрдица уз коју г. Н. не би могао да се успне, то је он — читаоци неће веровати — написао у своме одговору, да је и он начелно за Лондонски споразум као лек противу житне кризе и да је исти једно оруђе антиаутархијске привредне политике. Ево тих класичних речи: „Ми смо
|
истакли потребу међународне сарадње противу привредне -
·" аутархије, држава, а таквој сарадњи се иде кроз међународне
уговоре. Лондонски житни споразум је међународни уговор, ·
али без велике практичне вредности“,
Школски пример једног софизма. Зато што се и повратак међународној подели рада и либералној трговинској политици остварује уговорима између народа и што је, с друге стране, Лондонски споразум један међународни уговор, г: Н. закључује, да између једне и друге методе нема никакве разлике! У првом чланку је ставио једну методу
другој потпуно на супрот, као што показује горњи текст.
У другом пак, покушава да их идентификује.
Међутим, оно што је рекао у првом чланку, то је
тачно. Наиме, да је повратак к антиаутархијској привредној политици једно, а Лондонски споразум друго. Прво води неизбежно ка проширењу производње у аграрним земљама,
а друго има за главни циљ ограничење производње. Лондонски споразум, истина, обавезује државе увознице на уки-
дање мера које фаворизирају производњу жита, али то је само један детаљ. (но што он жели да постигне, а што се антиаутархијском трговинском политиком не би могло постићи, бар не без једне O U огромних крахова, то је ограничење производње.
Ми смо образложили наше гледиште фактима. Наиме,
показали смо да је хиперпродукција жита дошла као последица појачане производње у земљама извозницама, које не практикују царинску заштиту ни житну аутархију и да је баш у томе најлепша страна Лондонског споразума, што тим државама у првом реду намеће рестрикцију производње. Г. Н. одговара на то да он није никада казао да је криза жита проузрокована протекционистичком политиком. Међутим, то је логички закључак његовог постулата, да се само либералном привредном политиком може да лечи житна криза. То би било довољно као утук његовог тврђења. Међутим, он је то изрично казао: „Исто тако оне земље које су до рата биле увознице аграрних производа, а пшенице у првом реду, настојале су да подигну домаћу производњу пшенице без обзира на величину финансиских и економских жртава. И, дабогме, код таквог стања ствари толики привредни проб-
леми, који заједно са житним проблемом претстављају дана-.
шњу кризу, били су неизбежни, а поготову је била неизбежна хиперпродукција жита“. |
Г. Н: није дакле успео — нити је могао — да обеснажи нашу критику. Он је тврдио да је Лондонски споразум неспособно средство за решење житног проблема, а по-
вратак к лизералној политици једини пут. Ми смо доказали, ·
да је Лондонски споразум једини пут, јер се једино јограни. чењем пронзводње сузбија хиперпродукција.
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. :: ПРЕЂЕ Бе
Е. С. ром гсо. :
Кнез Мижајлова 39.
у аапапввававниапапоапоппвовпнаввнвекниннавининионинвннн и наваниннннининивиннинннна пиринвивовиннаинпомивлапаноововооавроноо
азовавшапононнинаанвинишипанивиинаввилинававваванипвиницино накининнниининнииннинанининниниининнининниннивниннннинаивиманананквиники,
НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА
БЕОГРАД ЗАГРЕБ
·"Бериславићева 7.
3