Narodno blagostanje
23. септембар 1933,
да имају за последицу оживљење привреде, нарочито ако су потпомогнуте давањем кредита са стране државе. Али се мора причекати па да се види да ли ће ово вештачко оживљење прећи у природно, коњунктурно, оживљење, или Бе га нестати чим програми јавних радова буду завршени. Под коњунктурним валом може се надаље разумети да смо дошли на најнижу тачку једног коњунктурног циклуса. То би значило да не треба очекивати даљи пад. Гај више негативан закључак чини нам се прихватљивим. Може се сигурно рећи да је у главним индустријским земљама од прошле јесени пад коњунктуре заустављен. Само не знамо да ли је садашње оживљење пролазно у оквиру најнижег дела коњунктурног вала или је оно знак новог полета. У колико би ово последње био случај, сигурно је да полет ни из далека неће бити тако јак као ранијих година. У првом реду развој у правцу аутаркије се наставља. То значи да се у разним државама проводе све веће преоријентације од извовне производње на производњу за домаће тржиште. Услед овога наступају кризе преоријентације, које коче прави коњунктурни полет. Осим тога, развој у правцу планске привреде у многим земљама проузрокује огромне техничке и организаторске тешкоће за које се не зна хоће ли их бити могуће пребродити.
Три унутрашња државна за 1933.-34. наговестила је
зајма у Средњој Европи пољска влада да ће емитова-
ти један унутрашњи зајам за
- покриће буџетског дефици-
та. После дугих припрема оствариће се упис записа крајем
тек. мес. Тако је и Пољска пошла за примером Чехословачке
и Аустрије, које су, такође, у задње време емитовале унутрашње зајмове.
У Пољској се ради о релативно малом зајму од 120 милиона злоти. Предузете су тако велике припреме, да се упркос неповољних привредних прилика и непријатељског држања пољске публике према улагању новца у државне 06везнице, ипак осигура упис читавог износа. Тим више што је ово први унутрашњи зајам са дужим роком после 1928. год. Услови зајма су тако подешавани да буду примамљиви за публику. Камата износи 6%, емисиони курс 96%, рок 10 година, зајам је слободан од пореза, садржи златну клаузулу, може се по номинали употребити за плаћање пореза на наслеђе и још неких других дугова према држави. Да би се и најмањим штедишама омогућило да суделују на упису, облигације ће бити издате у износима од 50, 100, 500 и 1.000 злоти, а исплата ће се моћи извршити у шест месечних рата.
За пропаганду основан је земаљски одбор, који је у сталној вези са привредним организацијама у земљи. Према службеним извештајима преузеће Пољска Народна банка 5, а Државна привредна и Државна аграрна банка по 2,5 милиона злоти. Земаљски одбор за пропаганду зајма одредиће, у договору са привредним организацијама, колики ће износ зајма оне преузети и онда поделити међу своје чланове. Што се тиче државних и самоуправних чиновника они ће уписати облигација у износу једне месечне плате и отплатиће их у року од 6 месеци.
Како се види зајам ће бити уписан под толиким притиском да он добива готово карактер присилног зајма. А да би се то лакше провело облигације ће гласити на име.
Ни у Чехословачкој код зајма за јавне радове ни у Аустрији код унутрашњег зајма, који ће ових дана бити емитован, није ишло без притиска на привредне организације и публику с једне стране и врло повољним условима за купце с друге. Тако у Чехословачкој с попустом на пореским заостацима до краја 1931. Порески дужник, који упише
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |
Приликом дебате о буџету
Страна 617
40%, од износа свога дугованог пореза до краја 1931 и плати 50% остатка у готову добива попуст од 25% на дуговани порез. У Аустрији дата је могућност уплате једног дела новог зајма предратним државним облигацијама. У обе земље исто као и у Пољској вршен је велики притисак на банке и привредне организације у циљу уписивања зајма, а предвиђени су и врло дуги рокови уписа. У Аустрији 6 месеци, а у Чехословачкој има 7. месеци како је почео упис и још није завршен.
У сва три ова случаја ради се о државама чије је тржиште капитала сиромашно, а и државни кредит је врло пољуљан. Унутрашњи зајмови, који би били изложени слободном упису доживели би потпуни неуспех и због тога су овакве мере предострожности сасвим разумљиве. шанси (jOfOVO u svima zemljama- vlada na novčanom tržištu velika obilnost, tako da su kamatne. stope pale ma nečuveno nizak mivo, dok se naprofiv na tržištima kapitala konstatuje potpuno osustvo ponude i kamate su ogromno visoke. U Nemačkoj je zadnjih godina razvoj bio drukčiji, naime ni na novčanom tržištu nije bilo velike ponude. Ali od kada je za ogromno kratkoročno zaduženje prema inostranstvu ZaVeden moratorijum transfera, dolazi i ovde, isto kao i u drugim državama, do ogromne ponude na novčanom tržištu, jer se ne može zamisliti da će inostrani poverioci uložiti dugoročno svoje kapitale u Nemačkoj, jer oni nisu zahvaćeni optimizmom prema privrednom razvoju Nemačke, kao Nemci.
Problem „kamatne svetu
stope u
U tome nepovoljnom razvoju po tržište kapitala leži glavna sme{nja oživljenju konjunkture. Sve mere za smanjenje troškova proizvodnje ne mogu imati dovoljno dejstvo dok kamata na kapital iznosi 7% i guta celu dobit. U pređašnjim periodama depresije automatski je dolazilo do izravnanja kamata na tržištu novca i tržištu kapitala. Kad bi nastupila dosta velika razlika između kamata na ova dva tržišta jedan deo sretstava sa novčanog fržišta prelazio bi na {ržište kapitala i vršio pritisak na kamatu. Taj mehanizam danas više ne funkcioniše. Nepoverenje kapitalista je tako veliko da se ne da odstraniti ni najvećim kamatama. U Americi, u prvom redu od straha od inilacije, u Engleskoj i Francuskoj iz skepticizma zbog privrednog razvoja. U Nemačkoj ne postoji nepoverenje u privredni i politički razvoj, ali postoji veliki strah od daljih državnih intervencionističkih mera na tržištu kapitala.
Zbog toga sve zemlje koje veštački nastoje oživeti konjunkturu stoje pred teškim problemom kako da snize kamatu na kapital. U tom pogledu biće vrlo interesantno videti što-Ćće nacionalsocijalisti preduzeti u Nemačkoj. Pošto njihov, program zahteva dalekosežnu reglementaciju privrede, a oni. su u tom pravcu već dosta učinili, vrlo je verovatno da će reglementirati i tržište kapitala. Doduše, ministar Šmit je nedavno izjavio, da bi svaka diskusija o prisilnom smanenju kamata trebala da se obustavi, jer se time onemogućuje prirodno ozdravljenje #žišta kapitala. Zbog toga eventualno neće doći do opšteg smanjenja kamata, ali će ipak morati da dođe do izvesne interevencije. Karakterističan je u tom pogledu jedan članak „Deutscher Volkswirt-a”. Opšte smanjenje kamata, kaže se tamo, nije poželjno. Iskustva sa Briningovim dekret-zakonima pokazala su, da se fime smanjuje teret samo starog zaduženja, dok naprotiv kamata za nove kredite raste, jer se povećava premija za riziko. Ali moglo bi se poći drugim putem, naime, da Se, ponovno vaspostavi finansiska stabilnost glavnih grupa dužnika. U Nemačkoj su to u prvom redu opštine. Njihova kreditna sposobnost morala bi se povećati konverzijom njihovih starih dugova putem Rajhsbanke. Još su radikalniji zahtevi državnog ko-