Narodno blagostanje

23 септембар 1933,

НАРОДНО Б ПАОЛА "ЊЕ

Страна 611

" В. Бајкић

ПОРЕСКО-ПРАВНА ПИТАЊА

МОЖЕ ЛИ СЕ ПЛАЋЕНА КАМАТА СМАТРАТИ КАО ПРИХОД27

"1 Увод. 11 Молу ли се камаше плаћене повериоцу (акционару) урачунаши у друшшвену добиш 2 III Однос између сопсшвених и шуђих средсшава је кредишно-полишички и пословна, ТУ Где почиње избелавање пореске обавезе2 У Резиме, УГ Шаша да се ради,

1 Увод

У предратној Србији излазио је месечни часопис „110реска служба“ која је објављивала и коментарисала примену фискалних закона. То што је имала Србија од непуних 3,000.000 становника, нема Југославија. Међутим, Србији је у 20 веку много мање била потребна таква публикација, јер је њен закон о непосредним порезима већ био ушао у _ трећу деценију, кад је покренута „Пореска служба“. Али је она у толико потребнија Југославији данас, кад закон о непосредним порезима није навршио ни први луструм. Готово код свакога његовог прописа постоје најмање два тумачења. Пореска јурисдикција стење под теретом све већег волумена спорова. Наш данашњи порески закон је био добро припремљен од стране администраније; али је он из основа прерађен у Народној скупштини, и то на брзу руку. ·_ Природно је да он има нејасности, празнине и недоследности, које сад пракса има да попуни и исправи, А пракса не може бити успешна ако на њој не сарађују сви стручњаци. Административни спор је и сувише узак терен за финансиску праксу; тек преко стручне штампе добија се најпра-

вилније решење.

„Народно Блан“ је од вајкада а НЕНИРАЛо пажњу пореско-правним питањима. Оно је у својим анализама _ биланса много допринело усавршавању пореске праксе код друштава обавезних на јавно полагање рачуна.

Готово одмах по ступању на снагу данашњег закона _ о непосредном порезу појавила су се разноврсна тумачења извесних одредаба о порезу на приход друштава обавезних на јавно полагање рачуна. О једном од њих — о порезивању · тантијема и берива чланова управног одбора —- изнели смо наше гледиште у чланку „Тантијема и политичари“. (Год. · 1932., стр. 227). Ништа мање није важно питање о могућности изигравања пореске обавезе путем кредитног односа · између акционарског друштва и акционара, при чему је последњи поверилац. А још је много важније питање о тихим _ резервама.

„Та ће питања бити предмет ових чланака. Како је ме| ђутим „Време“ од 5 т, м. донело један напис у коме се ра| справљају та питања, то ћемо га ми узети за полазну тачку.

ИП Могу ли се камате плаћене повериоцу (акционару) урачунати у друштвену добит> Писац чланка „Опорезивање скривених ' резерви“ у „Времену“ од 5 т. м. сматра да могу. Ево шта он пише: „Велики део предузећа, која подлежу друштвеном по_ резу, показују у својим билансима знатне суме дуга, који је књижен -у корист непосредно и посредно заинтересованих страних акционара и финансиједа. По овим дуговима одо_бравају се повериоцима камате и провизије, на које често није плаћен ни рентовни порез по чл. 71 Закона о непосредним порезима. Утврђено је да се оваква предузећа осни__вају са малим капиталом само ради тога, да би им финан-

сијери могли остала средства давати у виду зајма, јер на приход из зајма плаћају свега 6 од сто пореза по чл. 71, док би на приход предузећа са великим капиталом морали плаћати порез по чл. 86 као и остала предузећа. На овај начин оснивачи и финансијери оваквих предузећа осигура-

вају себи сталан, од привредних прилика независан, приход

од камата и провизија. Како је у т. 4 чл. 82 закона о непосредним порезима

"речено да се од пореске основице не могу одбити у билансу

зарачунате накнаде у корист оснивача и других чланова, то је пореским властима наређено да у будуће најстрожије испитују и проверавају однос између капитала (главница и резерве) и осталих извора имовине. Ако се овим упоређењем нађе да је размер на штету капитала, има се спровести даље испитивање и утврдити од кога су остала средства набављена, и да ли ти повериоци стоје према, предузећу у односу оснивача или акционара у опште. У случају да су повериоци на овај начин заинтересовани у предузећу. неће се одобрене им и исплаћене камате и провизије признати као режија, него се имају унети у пореску основицу“.

А. Историјат овога питања.

Ово питање има своју историју. Начелно приход од камате не потпада под рентни порез, кад је уживалац пословно лице, јер се претпоставља да је она ушла у састав његове имаовине, чији вишак чини пореску основицу. То начело потврђује и чл. 60 закона о непосредном порезу који гласи : „Порези на ренте подлежи сваки приход из имовинских предмета и права који не. подлеже ни једном другом порезу на приход, односно порезу на добитак“.

Тај порески имунитет прихода од потраживања пословног лица важио је у највећем делу НЕ земље и пре данашњег закона о непосредном

езу. Али су пореске власти у својој пракси још 0 констатован, да се то стање злоупотребљава

д стране извесних акционарских друштава страног порекла за изигравање пореске обавезе на друштвени добитак. То: је вршено на тај начин, што су камата и провизија, одобраване на потраживања извесних великих акционара, биле тако несразмерно велике; да су апсорбовале један део чисте добити. То је био повод за редактора закона од 1928 г. да од тога пореског имунитета из чл. 60 изузме сва давања. домаћих акционарских дру-

Tana повериоцима на страни, без обзира на њихову пословну природу. А пореска стопа је утврђена на висини оне за рентовни порез у опште => (12% и 15%). 10

OJMOaX HO CryIafby на снагу новога закона ; избио је покрет незадовољства међ многобројним ~