Narodno blagostanje

Страна 634

првом реду наднице, цене сировина, полуфабриката и T. Ло

тако снизе, да поновно буде омогућена рентабилна производња. Та политика према садашњим назорима не може више да има успеха. Криза је заоштрена огромном кризом поверења, која спречава предузетника да производи па и

при најнижим трошковима. У обе земље је опште ми-

шљење, да држава мора да пређе од пасивне политике активној. Држава мора да даје вештачке импулсе приватној привреди. Обе земље примењују у ту сврху јавне радове, али обе знају такође да то није довољно, него да се паралелно мора разним другим сретствима настојати да оживи и приватна привреда. Овде се разилазе њихови путеви.

У Америци је главни захтев коњунктурне политике у новије време појачање куповне снаге, јер се сматра да. је криза настала због тога, што је производња брже расла него куповна снага. Ова је заостајала, јер наднице, које претстављају главни део куповне снаге, нису паралелно расле са производњом. Ниске наднице значе смањење тражње. Због тога је разумљиво настојање нове економске политике да присили предузетнике да повисе наднице и повећају број радништва. Тако најновије мере иду и за тим да пове-= ћају потрошњу. У истом правцу леже и настојања да се поећају цене пољопривредних артикала и тиме појача куповна снага пољопривреде. Да би предузетници имали до-

вољно сретстава за плаћање већих надница захтева се од.

банака да буду либералније у својој кредитној политици. Немачка напротив настоји да бар за сада спречи подизање цена и надница. У колико су оне везане да их нешто и снизи. Владајуће мишљење види узрок кризе у првом реду у несразмерном развоју појединих привредних грана, нарочито у већој производњи базичних индустрија према индустријама потрошних добара. Срозавање производње базичних индустрија било је много јаче него што је требало.

То је у главном проузроковано чињеницом да предузетници

неће више да врше ни најнужније оправке и допуне. „Привредна политика мора, према речима министра Шмита, у првом реду да настоји да пробуди приватну иницијатићу. Сва предузећа, почев од кочијашког до И. Г. фарбениндустрие, треба да постану рентабилна. Због тога треба настојати, колико је могуће, смањити јавне дације“. То имају за циљ неке најновије мере. Расходи општина треба да се смање конверзијом њихових краткорочних дугова у дугоочне, а расходи за незапослене треба тако да се смање да општине буду у могућности да предузимају најнужније радове у својим подручјима. За оживљење грађевне индустрије предвиђено је опраштање од пореза нових малих станбених кућа. Најглавнији је закон за вршење оправки и допунским радовима на приватним зградама. У будуће држава ће сносити 20% потребних трошкова. Осим тога, држава ће кућевласницима плаћати за 6 година 4% камата на капитал који се на тај начин инвестира. За ове помоћи ставља Рајх на расположење 500 милиона марака. | Као што су у обе земље различите предузете мере тако су различите и тешкоће на које оне у својој политици

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

11 Бр. 40 наилазе. У Америци је највећа тешкоћа за владу опозиција предузетника, који се противе повећању надница, јер то значи смањење рентабилитета. Даље у негодовању банака, које нису приправне да напусте, после искустава у овој кризи, принципе здраве кредитне политике.

У Немачкој напротив предузетниици се не буне, јер су овакве владине мере, додуше у ригорознијој форми, они већ дуго захтевали. У нормалним приликама у Немачкој би требало очекивати опозицију радника, али будући да су раднички синдикати уништени с те стране нема никакве опасвости. Велика тешкоћа лежи у високој камати, која гута највећи део добити и због тога настојаће Рајхсбанка у скоро време да је смањи операцијама на слободном тржишту. Francuska vlada je ovih dana ukinula odredbe zakona od 1916 o zabrani uvođenja stranih obligac:ja i akcija na franc. berze. Zakon je imao za cilj da za vreme rafa i poratnih finansiskih teškoća 1 inilacije onemogući izvoz kap'tala iz zemlje. Po njemu emisije, a i uvođenje stranih papira na franc. berze bili su dozvoljeni jedino uz dozvolu ministarstva finansija. Sadašnji min'star Tinansija tražio je kao poslanik, još pre nekoliko godina, ukidanje ovog zakona, кој! је posle 1929, kad je uvedena sloboda devizne frgovine izgubio svaki značaj kao mera profiv izvoza kapitala. Svaki je Francuz mogao po miloj volji da kupuje strane devize i izvozi kapital, mogao je da kupuje i strane hartije od vrednosti, ali samo nije mogao da trguje njima na berzi.

Sadašnja uredba ne ukida odredbe zakona od 1916 u pogledu novih emisija u Francuskoj za račun inostranstva, za koje se i dalje fraži dozvola ministarstva finansila, nego samo 7аbranu trgovine stranim hartijama od vrednosti na berzama. Dozvolu za kotiranje u kulisi davaće u buduće posebni, na Osnovi nove uredbe imenovani, berzanski odbor od 8 članova pod pretsedništvom pretsednika udruženja berzanskih posrednika na pariskoj berzi. U njemu su zastupljene i organizacije portera sa dva člana. Ministar finansija zadržao je pravo veta prema odlukama ovog odbora.

U Francuskoj se ova mera smatra potpuno opravdana. Naglašava se da se je mogla doneti odmah posle stabilizacije franka. Naravno ima i glasova, koji tvrde da тије 210 što se malo zakasnilo, jer da bi inače francuska publika, kupujući inostrane, naročito američke akcije pre krize, bila izgubila još koju stotinu miliona franaka.

Nova mera za .sada ne može imati za posledicu pojačanje izvoza kapitala iz Francuske, jer usled nepoverenja francuske publike, čak i prema domaćim hartijama od vrednosti, ne može se očekivati njeno interesovanje za strane hartije kao predmet investic:ja. Ali ova će mera mnogo doprineti intenzivnijem poslu sa stranim hartijama od vrednosti na pariskoj berzi. Sasvim je prirodno, da će se najpre uvesti važniji papiri, koji se mnogo trguju u Londonu i Amsterdamu.

Dozvoljeno je uvođenje stranih hartija od vrednosti ma parislia berza

Ba Bi Ba O

OBABE

— Новооснована филијала Државне хипотекарне банке у Вел. Бечкереку отпочеће рад 1 октобра тек. год.

_—- Немачка влада овластила је Рајхсбанку да може У

будуће да купује и продаје хартије од вредности са сталном

каматом, наиме да води T.3B. политику на отвореном бо

жишту. До тога је дошло услед великог пада курсева у задњим месецима због велике понуде хартија од вредности

ТТАЈНА СЛУЖБА

са стране емиграната. Немачка влада жели на овај начин да путем Рајхсбанке побољша курсеве хартија од вредности и тиме преведе један део сретстава е новчаног тржишта на тржиште капитала, што би требало да има за последицу, смањење камате, која сад чини главну сметњу оживљењу при-

вреде.

— Холандска банка снизила је 20 тек ме. дисконтну

| 10 од 3 на 2, %.