Narodno blagostanje

Страна 132

NOVČARSTVO

— Otkada je uvedeno kupovanje obveznica Ratne štete na

otplatu, javilo se kod filijale Poštanske. štedioniće u Zagrebu preko 800 osoba koje su kupile na ofplatu preko 6500 komada ovih obligacija .

— U Zagrebu je osnovano novo bankarsko društvo „Poslovni zavod” d. d. Akcionarski kapital iznosi 1 mil. din. razdeljen na 10 hiljada akcija po 100 dinara. Dosada je uplaćeno 250 hiljada dinara.

— Englesko Ministarstvo finansija izjasnilo se protivu uvođenja na berzi 1.08 mil. funti sterlinga akcija Amerila-zlatni rudnik, pošto iste potiču od investicija u inostranstvu, i opet ponovilo da ostaje kod svoga gledišta o zabrani izvoza ·kapitala.

— Poslovi Banke za međunarodne obračune neprestano opadaju. Prema izveštaju od 31 oktobra iznosi suma bilansa 657,5 mil. švajacarskih franaka, prema 660,4 na dan 30 septembra. U pasivi najjače promene pokazuju ulozi novčaničnih 'banaka, koji su pali od 179,6 mil. šv. fr. na 167,2, dok su još na 31 marta još iznosili 452 mil. šv. franaka. U aktivi porasli su šestomesečni krediti od 8,7 na 56,7, što je u vezi sa konsolida: cijom odobrenih kredita Mađarskoj. Zato su i kratkoročni zajmovi pali od 79,3 na 39,2.

— Naredba o Rajhsbanci od 28 oktob određuje da POL sednika Rahsbanke imenuje pretsednik Rajha. Na taj način Nemačka kida sa fikcijom da se novčana politika može da vodi nezavisno od državne privredne politike. Ista naredba ukida po-

rez na banknote, čiji je zadatak bio, da spreči lakomisleno pro-

širenje kredita Rajhsbanke. Naprotiv, ostaje dalje na snazi —

izgleda iz psiholoških razloga — propisi o 40%-tnom pokriću,č

od koga se može otstupiti u izvanrednim slučajevima.

— Amsterdamska banka predložil a je promenu statuta u, tom smislu da će 50 imalaca prioritetskih akcija, koje će se iz-: dati, imati pravo imenovanja nadzornog odbora i direktora. Na. taj način treba da se spreči jak uticaj inostranih grupa na generalnoj skupštini.

— На Дан штедње, 31 октобра о. r. yO)XMJM (Cy 470

швајцарских штедиша 141.800 дин.

— Prilikom stabilizacije rumunskog leja 19209 predviđeno |

је povlačenje izvesnih emisija novčanica, koje su bile u Opticaju 10 i više godina. Verujući da je priličan broj ovih поусаnica uništen, država se nadala većoj dobiti, koju je namenila otkupu imobilizovanih menica kod Narodne banke. Ovaj je plan pri kraju izvršenja, jer do. 31 decembra o. g. imaju biti povučene novčanice od 1000 leja.

— Estonski parlamenat usvojio je zakon po kome naj-

viša kamatna stopa na zajmove treba da bude 7%, a na ban-

krske uloge 5%. Kamata na hipotekarne zajmove smanjena je.

sa 8 na 6%.

— Po „Žurnal de finans” izjavio je jedan berzanski bankar da od svih depozita švajcarskih banaka 20% otpada na francuski kapital.

— Стање Поштанске штедионице на дан 31 окт. 1933 год. било је следеће: Број чековних рачуна износио је 23.105, према 22.946 на дан 30 септембра тек, год. Повећање износи 159. Промет по тим рачунима износио је 5.644.898.010.95 дин., од тога без употребе готовине 2.794.442.579.96 или 49.50%. Стање улога било је 31 окт. 1933 — 1.043,657.385.09, према 1.019,551.724.52 на крају септембра о. г.

БАОВЕАСАЈ

— Plan za izgradnju jugoslovenskih automobilskih cesta je završen. Troškovi za taj rad predviđeni su na 800 mil. dinara. Na proleće počeće radovi na izgradnji asfaltnog puta BeogradZemun—Noyi Sad—KSžubotica,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Бр. 47 — Broj putnika na ljubljanskim framvajima iznosio je 1928 g. 2,7 mil., 1932 g. 6,7 mil., Dobici su narasli od 3,7 u godini 1928, na 8,8 mil. dinara 1932 godine. — Završeni su pregovori o fuziji dvaju najvećih engleskih parobrodarskih društava Kunard lain i Vajt star lajn-a. Pretstoji osnivanje movog društva.

SOCIJALNA POLITIKA

- — Zagrebačka firma Filipa Dajča sinovi dala je zagrebačkoj sirotinji 20 vagona ogrevnog drveta. Prilikom deobe drva opazilo se da su od kvalifikovanih radnika najviše tražili ta drva pekarski, stolarski, obućarski, građevinarski i grafički radnici. Utvrđeno je da je 30% molitelja bilo bolesno od fuberkuloze.

— U Zagrebu je otvoren institut za sudsku medicinu.

— Zagrebačka opština izdaće za javne radove 6,100.000 dinara. :

— Uprava javnih radova u Americi odredila je nov kredit od 135 mil. dolara za kupovinu šina i građenje železnica.

— Zagrebačka opština gradi palatu gradskih preduzeća. Troškovi gradnje iznosiće 13,500.000 dinara.

— U Nemačkoj je donet zakon o oslobođenju od poreza svih malih stanova, koji budu sagrađeni u periodu od 1 aprila 1934 do 31 marta 10936. Zakon obuhvata i male kuće sopstvenika, koje se budu gradile od 1 aprila 1934 do 31 marta 1939.

— Engleska vlada predložila je parlameniu novi zakon o osiguranju radnika, po kome država preuzima odgovornost za sve nezaposlene radnike. Nezaposleni su podeljeni u dve kategorije: u prvu spadaju osigurani sa pravom uživanja pomoći 26 nedelja, a u drugu oni koji su ovu granicu nezaposlenosti prešli ili ne pripadaju osiguranim profesijama. Druga kategorija primaće pomoć samo prema potrebitosti, koje će se ufvrđ.vafi na osnovi froškova života. |

— Američke ustanove za pomaganje sirotinje kupile su 6,8 mil. bušela pšenice i razdeliće je sirotinji. Kupovanje će se nastaviti.

„Morning Post” javlja da se u Engleskoj sprema veliki plan za naseljavanje nezaposlenih radnika. Izvođenje plana koštaće 4 mil. funti za Škotsku, a 10 miliona za Englesku i Uels.

— U Poljskoj je objavljen zakon o stvaranju „Investicionog fonda” čija će sretstva služ.ti za javne radove, a koja će se nabaviti putem lutrije po uzoru na Francusku. Ukupni iznos zajma biće 100 mil. zlota.

KOMUNALNA POLITIKA

— U januaru 1934 stupa na snagu nova trošarinska farHa Opštine grada Beograda.

JAVNE FINANSIJE

— Američka konverzija jednog dela četvrtog ratnog zajma u iznosu od 1 milijarde 875 mil. dolara, do sada nije imala uspeha. Do 19 oktobra tek. god. javili su se za konverziju samo

imaoci obligacija od 356 mil. dolara. Ministarstvo finansija već

računa da će leteće dugove morati da povisi, da bi moglo da "splati iznose čiji se imaoci nisu javili za konverziju.

— Budžetski prihodi u Austriji u avgustu sa 70.6 mil. šil. bili su najmanji za poslednjih nekoliko godina.

— Prema vestima iz Londona engleski imaoci grčkih obligacija odbijaju novi predlog grčke vlade, koji predviđa plaćanje 27 i po odnosno 32 i po, i traže plaćanje po 351/,%.

— Zajma od 146 mil. penge, odobren Mađarskoj od Banke za međunarodne obračune, konsolidovan je. Mađarska narodna banka otplatiće 7 mil., 20 mil. zadržaće pod dosadanšnjim uslovima kao zajam, a za ostatak od 119 mil. izdaće bonove, koji