Narodno blagostanje

Страна 744 |

skog sistema otklanjaju trvenja koja nastaju usled međunarodne fluktuacije kapitala. On pokazuje. na. Englesku, koja je uvek svoj izvezeni kapital plasirala na .duže rokove, ali ona nije mogla da izveze robu usled protekcionizma. dužnika, te je uzimala kratkoročne zajmove u inostranstvu da bi mogla da. isplati odobrene zajmove. Ali zbog toga je u zemlji morala. držati visoku kamatnu stopu, a time je ograničavala investicije i konjunkturu na unutarnjem tržištu. Da bi sačuvala svoju spolinu ravnofežu Engleska je razorila svoju unutarnju. konjunkturu. Na. sličan način je poremećena i unutarnja ravnoteža u Nemačkoj, koja је. bila prisiljena da deflacionim pritiskom. forsira veliki izvoz robe kako bi mogla isplaćivati velike dugove. Poremećaji su nastajali svuda, gde su stare, razvijene zemlje izvozile kapital u mlade, nerazvijenije, jer su ove poslednje bile uvek spremne da prime jevtini kapital, ali ne i produkte ovih zemalja. To je izazvalo u starim deflacionim zemljama deflacionu krizu, a u mladim zemljama veštačko podržavanje konjunkturnog razvitka. Zbog toga drži Keynes da je zlatno važenje u današnjem obliku štefno. Ono smanjuje riziko međunarodne fluktuacije kapitala, jer sprečava velike fluktuacije deviznih kurseva. Ako se želi sprečiti .velika fluktuacija kapitala mora se sprovesti elastična valutna politika. Sprovođenje ovakve politike je moguće. samo onde gde su banke pod jakom kontrolom države.

Što se tiče unutarnje privredne politike pojedinih država, to im se u prvom redu nameće dužnost da se besposleni ukopčaju u produkcioni proces. Zbog toga se mora voditi briga o stalnom napredovanju privrede. Jake krize se mogu izbeći samo onda, ako je stabilna investiciona delatnost. Zato je potrebno preduze:i čitav niz mera, a pre sviju uređenje kreditne politike i investicione kontrole. Ako privatna iniciativa ne može ukloniti besposlicu, to je država dužna da uposli besposlene posrednim putem. Pre je bila veća potražnja za produkcionim snagama, te njih prema potražnji nije bilo ni dovoljno na raspoloženju. Sada је međutim suprotan slučaj. I zbog toga država mora da veštački poveća potražnju produktivnih snaga javnim radovima i sličnim merama. |

Osim toga se država mora brinuži, da se produktivne snage tako raspodele, kako to odgovara interesima narodne prlvrede kao celine. Do. sada je u sistemu internacionalne podele rada važilo kao pravilo, da u jednoj zemlji one produktivne grane propadaju, čija se dobra najjevtinije kupuju u inostranstvu. Danas države ne polaze sa stanovišta rentabilnosti, to vredi za pojedince, koji svoj kapital i snage ulažu tamo gde su izgledi na uspeh najpovoljniji. Država, međukim, sama stvara ртедизјоме za rentabilitet, jer svaka. njena privredno-politička mera:može i da stvara i da menja uslove rentabilnosti. Ako u jednoj državi nije poljoprivreda, zbog. strane konkurencije, rentabilna, onda je ona u stanju, da joj privredno-političkim merama tu rentabilnost omogući. To ona mora činiti, da bi se postigla ravnoteža između raznih produkcionih grana.

танина сваки, који је, пратио Ру“ _ звелтова настојања за оживљење коњунктуре у Америци, зна да је фармерима ===> Сила посвећена највећа бриra. Упркос томе фармери ометају Рузвелтов рад на свима линијама. Они су подигли толику буку, да су гувернери најважнијих пољопривредних држава у Америци нашли за сходно да се придруже њиховим захтевима. У знак протеста против. ниских цена забранио је гувернер Северне Дакоте, Лаугер сваки транспорт пшенице. Ранији. гувернер Небраске ·Кајс Невил. дао је оставку на место председника Нира-комитета, а садашњи, Бријан, изјавио је, да је фармеру пресечено грло. "

- Ова јака претеривања фармера у последње време че-

Штрајк фармера у Америци

сто и штампа, која је до сада са“ довољно наклоности ста--

_вАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр. 47

јала на њиховој страни, оштро одбија, Н. пр. њујоршки лист „Негаја Тпбип“ међу осталим пише; у просуђивању

политичке агитације мора човек да буде опрезан, али кад гувернери пољопривредних држава означавају фармера за „заборављеног човека“, не може се то узети без. ироније.

Јер, ако је ико у Рузвелтовом програму повлашћен, то је

пре свих, произвођач аграрних производа. Он је једини чије се санирање врши о трошку осталих слојева народа. НИР.А је базирана на добровољној спремности пословног света да играју неку врсту лутрије, чија је премија његово санирање, а смисао да подигне куповну моћ- вишом надницом. Када се извори, које су привредници издали за више наднице опет њима поврате, онда је њихово стање: исто као и пре, ако се не поврате, тада је њихово стање осетно

„ослабљено. У сваком случају пословни свет сам финансира овај експерименат и при томе сноси ризик да изгуби свој

новац.

Према садашњем пољопривредном програму добива земљорадник бонове, ако производњу ограничи, У чувеном:

говору од септембра 1932 изјавио је Рузвелт да фармер “не

може да:захтева његово санирање о трошку заједнице. Стога је било оправдано очекивање да ће фармер сам финансирати пољопривредни програм, као и остали сталежи. У. (ствари, трошкове сноси потрошач“ плаћајући нове: порезе

на аграрне производе. Према најновијим проценама“ пољо=

привредни програм свалио је на потрошача трошкове-од-

округло 1 милијарде долара. У жалбама: гувернера се не помиње да су цене пољопривредних артикала у последњих неколико месеци три пута нарасле; од осталих. Ништа се не говори о милијардама долара које ће се дотирати у следеће две године произвођачима памука, жита, свиња и т. д. Заборавља се да је фармер у два правца корисник“ садашњег експеримента, и то прво, непосредним субвенцијама, а друге:

у висини цена као последице настојања владе да ограничи:

засејану површину. Осим тога, помоћи ће фармеру подигнута куповна моћ у оквиру НИЉР.А-а.

До средине октобра о. г. стављени су фармерима следећи износи на расположење: за санирање земљорадничких хипотека 2 милијарде долара; за уређење осталих земљорадничких дугова 200 мил. долара; за специјални фонд за земљорадничке продукционе кредите 120 мил. дол.; за земљорадничке кредите и задружне банке 400 мил. Овде нису унети велики кредити које је пољопривреда добила преко Рефика, а такође и велики ломбардни кредити на залихе памука и пшенице, Укупно ови износи премашују 3 милијарде долара. Према њима, дакле, апсурд је, када сенатор Бријан сматра фармера човеком кога је сав свет заборавио. па Код нас последвих година је све већи број пољопривред-

0 пољопривредним изложбама код нас i - имати различити карактер. МИ Пољомривредне. мору. Сити произвођачко-приплоднога _ дидактичнога, меркантилнога, а некад репрезентативног и спортског карактера. Дидактични треба да дође на прво- место. А изложбе, ако се добро организују и правилно схвати њихов циљ, пружају најбољу“ очигледност и пример, а то је најповољнији начин за успешно унапређење и пропаганду за дотичну привредну грану. Не треба занемаривати ни трговачку страну изложбе, али тојсе може кретати до. извесних граница. Ако ова страна доминира изложбом, то онда није изложба него сајам и

тако се треба звати. Међутим, код нас није редак случај да.

се под видом изложбе приређују сајмови, Често је мотив да се! искористе: субвенције и привуче што већи број посети-

них изложби. Изложбе, могу.