Narodno blagostanje

Страна 764

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Аустријски извозници, у циљу унапређења извоза, предложили су влади да уведе повраћај прометног пореза приликом извоза и да извезену робу ослободи терета социалних доприноса,

= „тдиз те ипа Напае!' јавља да ће ових дана отпочети у Београду трговински преговори између Албаније и Југославије.

— Бечка штампа јавља да ће ових дана почети аустијско-италијански преговори у питању аустријског контингента дрвета и слободног пристаништа у Трсту.

— У Аустрији се оснива државни завод за унапређивање спољне трговине и промета странаца. ~

· — Енглеска је протестовала код француске владе противу примене повећаних царина, које су уведене на робу из емаља са депресираном валутом.

НОВЧАРСТВО

— Швајцарска пучка банка, која је за време трајања кризе банкарства у јесен 1931 године морала издржати навалу улагача биће сада санирана државним сретствима, и ако се то до сада није радило. Ова банка исплатила је у јесен 1931 и у току 1932 године преко 420 милиона франака 6.7 милијарди динара, тако да је њен обртни капитал редуциран крајем 1932 године на 1263 милиона шв. фр. Ове године исплатила је још 70 милиона и пошто је постала неликвидна — због кредита датих хотелској индустрији као и оној сатова — влада се одлучила на помоћ у износу од 100 милиона шв. франака у виду обртног капитала док ће се један део употребити за упис главнице, пошто се ова има претходно смањити, ради отписа дубиоза.

— Швајцарско министарство финансија спрема закон којим ће осигурати јачу контролу банака.

— Улози на штедњу код италијанских штедионица су за време најјаче кризе порасли од 43,2 милијарде лира у фебруару 1932 на 46,3 милијарде у фебруару и 47,2 милијарде крајем јуна о. г. Најјаче су порасли улози јавних установа, који износе 85% свих улога. Талијанска штампа приписује успех овога развитка повратку капитала из иностранства, новом прикупљању капитала у земљи и пре свега закону о штедионицама из год 1926/27, којим је предвиђена контрола свих штедионица од стране Банка д' Италиа, а и поверењу публике према штедионицама,

— За време од ! априла 1933 до 30 септембра 1934 г. немачка влада је снизила камату на дугове пољопривердника из иностраних зајмова на 4%. Разлику до номиналне камате сноси држава.

— Фебруара месеца један холандски банкарски конзорцијум дао је Француским државним железницама тромесечни кредит у висини 60 мил. хол. форинти. Прва половина зајма је плаћена на време, док је друга пролонгирана прво за 15 август, а потом за 15 новембар и овога пута исплаћена,

— Изменом статута Аграрне банке у Турској омогућено је кредитирање и ситних пољопривредника што до сада није био случај. Исто тако извршено је и смањење броја банчиних чиновника,

— Ovih dana održana је konferncija, na kojoj su bile zastupljene profesionalne organizacije novčanih zavoda iz Beograda, Zagreba, Ljubljane i Novoga Sada. Na toj je konferenciji doneta rezolucija koja glasi: „Pretstavnici svih profesionalnih organizacija novčanih zavoda iz cele zemlje, okupljeni na svojoj konferenciji u Beogradu 16 novembra 1933. godine, rešili su, da umole Kraljevsku vladu, da pre, no što bi donela kakvu uredbu, ili pre no što bi podnela koji predlog zakonski Narodnom predstavništvu, koji se tiču regulisanja dugova poljoprivrednika, sanacije novčanih zavoda i kreditnih odnosa u opšte, izvoli konsultovati organizacije novčanih zavoda po pita-

HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 48

njima, koja se uredbom ili predlogom zakonskim imaju tretirati. Sem toga, da umole Kraljevsku vladu, da izvoli primiti kk znanju, da je potrebno, da i pretsednici ovih organizacija ıčestvuju u izgradnji ovih uredaba i predloga zakonskih, i da će u tome cilju rado staviti na raspoloženje svoje prestavnike. Pravo je, da se čuje ne samo najmerodavnija reč organizacija novčanih zavoda, već i da se pokaže učešće njihovo u obradi fih problema, koji se najviše i tiču kredtnih zavoda”.

СОБИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Нацидснал-социјалистичка радничка централа у Немачкој спрема програм за искоришћавање слободног времена радника у културне циљеве, Предвиђено је да и најбољи уметници са високим наградама посвете своје снаге радницима по месец дана бесплатно. |

— Engleska vlada je podnela parlamentu veliki zakonski predlog o reformi pomoći nezaposlenim radnicima. Ured za osiguranje u slučaju nezaposlenosti davaće u buduće pomoći samo onim radnicima, koji su u njemu osigurani. Pomoć će se davati 26 nedelja, a ona se može povećati za radnike koji su 5 godina bili osigurani na 52 nedelje. Besposleni, koji su stari ispod 18 godina, biće primani u naročite odgojne kurseve. Za kontrolu finansija se stvara naročiti komitet, koji će činiti predloge ministarstvu o organizaciji osiguranja. Dosadanji dug Ureda državi u iznosu od 115 mil. funti ima se vratiti u 40 godišnjim ratama, sa 31/ % kamatom.

Osim toga uređa za osiguranje, obrazuje se još jedan ured, koji će pomagati one osigurane besposlene radnike, koji Su iskoristili potporno vreme, a isto tako i sve ostale besposlene radnike. Pomoć će se davati samo u najnužnijim slučajevima. Sretstva u tu svrhu će se nabaviti 60% od opština, a 40% od države.

· — Odbor za pomaganje besposlenih radnika u Njujorku saopštava, da je u septembru 251.000 porodica moralo biti pomogunuto, #. |. 70.000 više nego u isto vreme prošle godine. Zbog finansijskih teškoća grada Njujorka je potpora za jednu porodicu smanjena na 23 dolara, dok je još u proleće iznosila 39 dolara. S

— Delegacija ·pekarskih radnika iz Savske banovine fražila je od banske uprave ukidanje noćnoga rada u pekarama.

— U rezoluciji donetoj na kongresu Saveza kelnerskih organizacija traženo je da se zabrani rad privatnim biroima za nameštanje i da se osnuju ekspoziture saveza, zatim da se reguliše radno vreme i uvede nedelini odmor od najmanje 36 sati.

— Proračun svih 6 javnih berza rada u našoj državi iznosio je u 1933 god. 12,720 hiljada dinara, od čega na zagrebačku otpada 3,547 hilj. dinara.

KOMVRAJIHA ПОЛИТИКА

— Дуг загребачке општине M3HOCH 189,517.205 MH. према 216,604.630.11 дин. у октобру прошле године. Од октобра прошле па до октобра ове године исплатила је загребачка општина редовних камата 18,011.847, заосталих 8,372.286 и главнице 18,913.942 динара.

— Загребачка општина није одобрила Народном казалишту убирање посебне таксе од биоскопских улазница, Уместо тога одлучено је да се сазове анкета свих заинтересованих кругова на којој ће. се расправљати о помоћи позоришту.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Аргентина конвертује свој 55, и 6% унутарњи зајам од 1390 мил. папирних песоса у 5%.

— У Швајцарској је изложен упису 4% државни конверзиони зајам у износу 150 мил, фр. Емисиони курс је 99%/% плус 0.6% таксе, а рок 20 „година. Зајам служи конверзији 5:/,% америчког из 1924 год. у висини 30 мил. долара, који је отказан за 1 април 1934. На случај да се зајам