Narodno blagostanje
25, новембар 1933.
De. K. Gemiad i V. Mileaković
_ UTICAJ KRIZE NA RADNIČKI
_ U članku „Naša.nacionalna privreda pod pritiskom privredne depresije” (Nar. Blagostanje od:21 okt. o. g.) utvrdili smo veliki pad nacionalnog dohotka i radikalne promene u njegovoj unutrašnjoj podeli. Prvo smo kon·statovali, da |e najviše. pao dohodak poljoprivrede, a manje gradske privrede. Time se izmenio odnos grada i sela u smislu znatnog ekonomskog pogoršanja polo-
Žaja poslednjeg. Međutim, relativno slabije opadanje” dohotka gradskog stanovništva mije bilo istovetno kod”
svih kategorija. Kao što smo ı pomenutom članku naglasili radnički dohodak najviše je nazadovao zbog povećanja nezaposlenosti i sniženja nadnica.
Pravu sliku o svima ovim pojavama mogli bismo dobiti kad bismo raspolagali statistikom o ikretanju zaposlenosti odnosno nezaposlenosti, kako ukupno Тако 1
Međutim, poznato je da statistika u nas ni u jednoj oblasti nije razvijena. Stoga ćemo pokušati sa konstrukcijom pregleda iz statističkog materijala zagrebačke Radničke komore, Središnjegz ureda za osiguranje radnika i pojedinačnih sfatističkih podataka. ~
Po statistici zagrebačke. Radničke komore u 71 preduzeći+ devet reprezentativnih industrijskih grana broj uposlenih radnika sa 62.214 u decembru 1930 gzodine pao je па 29.993 ц јипи 1033 godine ili za 52%. Najviše uposlenost je opala u građevinskoj industriji, za 61.5%, zatim u drvnoj industriji 61%, kod industrije 'kože 35.7%,· metalurgije 32.5%, rudarstva 37.8%, itd., dok samo u tekstilnoj industriji imamo ро-
gleda ovako: decembar 1931 god. 83.00, juni 1932 god. 69.38, mart 1933 god. 53.44, a nezaposlenost: |uni 1932 204. 180.12, десетђаг 1932 сод. 258.61, таг 1933 god. 272.88. Povoljniju sliku, medjutim, dobijamo iz podataka Središnjeg ureda za osiguranje radnika o-kre-
tanju broja osiguranin članova. Poi ovoj statistici broj osiguranih i periodu јин 1930 — juli 1933 pao је sa - uzmemo da ijedan radnik u godini radi prosečno 300 655 na 537 hilj{aday odnosno za 18%. Mi smatramo da · |
se prva cifra približuje više realnosti razvoja privfednih ·
prilika. Druga cifra ne pruža tačnu sliku iz dva razloga: prvi je u tome što je sa finansijskom krizom socijalnog osiguranja vršen sve veći pritisak na preduzeća da svoje
radnike osiguravaju i što je Zakon o radnjama mnogim ·
preduzećima nafurio obavezu osiguranja radnika, a drugi
u tome što sfatistika osiguranja ne uzima u obzit se
_ zomske i polioprivredne radnike kod kojih |e nezaposlenost najviše porasla. Paralelno sa porastom nezaposlenosti nastupile su i velike promene u strukturi radništva. Prva se ogleda u potiskivanju kvalifikovanih od strane nekvalitikovanih radnika, uglavnom pridošlica sa sela. Prema podatku radničkoe osiguranja broj članova u nižim raztedima u · avgustu 1033 prema avgustu 1932 pokazuje povećanje
od 19.076, dok u višim razredima u istom periodu imamo ·
pad za 37.619. Ova promena poledica је poljoprivredne
krize, koja ie veliki broj seljaka isterala na radnu pijacu .
„ле bi li kakvom nuzgrednom zaradom nadoknadili de-
licit u svome gazdinstvu. Potiskivanje skuplje jevtinijom ·
|. radnom snagom vidi se i iz strukture osigurano radništva po visini nadnica. Tako je ukupni broj osiguranih
radnika u avgustu (538.826) po visini nadnica ovako”
'
___БАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __
pravca na narodnu privredu. Na jednoj strani nadniče ·
Страна 755
DOHODAK
_ podeljen: sa zaradom do 8 din. dnevno 65.076 ili 12%, Га 24 din. 231.065 ili 43%, 24 —34 din: 06.784 ili 18%, 34. 48 din. 64.119 ili 12%, preko 48 din. 80.882 ili
15% ukupnog broja osiguranih radnika. Najniži nadnični razred (sa dnevnom zaradom od 24 din.) učestvuju sa
55% u: ukupnom broju osiguranih. Druga promena se . ogleda u {ačem učešću ženske i dečije radne snage u
· privrednom procesu.
Sve ovo dmalo je velikih reperkusija ma kretanje
nadnica i na njihovu ukupnu sumu, Zagrebačka Rad-
nička komora u svome Indeksu konstatuje od 1930 na ovamo stalno opadanje mominalnih i realnih nadnica.
Opadanje realnih nadnica došlo je kao posledica sla-
bijeg padanja troškova života (cena na malo) nego li
· nominalnih nadnica. Tako je totalni indeks cena na malo po-pojedinim granama, kao i kretanju radničkih nadnica. ~
(hrana, odelo i obuća, ogrev i osvetlenje i razno) u pe-
"моди јит! 1931 — јши 1933 рао за 1479 na 1310 ili za " 11.4%. Međutim, u periodu januar — juni ove godine
indeks |e pao sa 1347 na 1310 ili za 2.7%. Iz ovoga se vidi koliko je u naznačenim periodima bio neznatan pad troškova života. Nasuprot ovome indeks nominalne
· zarade pao je u periodu decembar 1930 — juni 1933 sa
1596.na 1113 ili za 30.2%. Ako želimo da izvučemo zakliučak u pogledu učešća radničke klase u nacionalnom dohotku u doba krize mo-
· ramo pokušati da procenimo fazvoj celokupne sume nad-
nica. Na osnovu podataka radničkog osiguranja dobijamo ovaj pregled:
| Ргозеспа dnevna Broj osiguranih Ukupna dnevna таз! та 4.9%. Indeks zaposlenosti (1930 — 100) 12- |
osigurana zarada radnika u 1000 suma nadnica u
u dinarima | milionima dinara
1930 1933 10930 1933 1930 1933
_ јапцаг 26.09 23.67 583 483 15.3 11.4 "april, | 26.35 23:59 622 517 16.4 12.2 juni 26.59 23.27 - 655 537 LOME. {2.5
Na osnovu gorhjih podataka možemo utvrditi (ako
dana), da je u periodu juli 1930 — juli 1033 godišnja suma nadnica pala sa:522 na 375: mil. dinara ili za
- 28.23%: Alko bi ovome dodali sezonske i poljoprivredne radnike, kod kojih su zaposlenost i nadnice znatno Više
pale, onda bismo dobili mnogo nepovoliniju sliku. Znatno je gore stanje u neosiguranim: radničkim kategorijama. U šumskoj industriji, prema podacima sa- . rajevske radničke komore, u {anuaru 1931 prosečna nadnica nekvalifikovanog radnika bila je 25.48 din., a kvalifikovanogp 47.87 din., a u decembru 1932 god. 16.65 odnosno 31.00 din. Pad iznosi kod prvih 35%, a kod drugih 38%. Ovo i{oš nisu najniže nadnice. U Beogradu na pr. nadnice zidarskih majstora u ovoi godini bile su 35—50 din. prema 70 | 80. din. u prošloi godini, a one običnih nadničara sišle su na 20 dinara. U unutrašnjosti,
prema izveštailma u štampi, nailazi se na nadnice od
6—12 dinara. Kod zanatstva imamo na brimer slučaj da
_se posao sve više svodi na najjevtiniju i besplatnu radnu „snagu: šegrte i članove porodice. Sve OVO ·potvrđuje
našu gorniu tezu da je smanjenje sume nadnica daleko
veće od 28.2% kao što izlazi iz statistike osiguranih
fadnika. - | а ан Veliki pad #adničkih nadnica delovao ie u dva“