Narodno blagostanje

Абе

2, децембар 1983.

G-APOOMARLE Страва 777

god. 214 mil. din. ili 88% od dobitka aktivnih аксјопагskih društava. Prema čistom dobitku akcionarskih društava 1931:cod. iznosi poreza preko 200%. laxo sasvim : gepotpuni ovi podaci su dovoljni za opštu karakteristiku nepovolinog stanja naše industrije.

- Žaibe aa ekonomsku i specijalno industrisku politiku

Žalbe koje su podnete protiv indusitriske politikc 'kulminiraju u iziavi na zboru da su na krivom putu oni, koji misle, da će se ugaslim fabričkim dimnjacima DOmoći našem seljaku. Naša poljoprivreda ne može da procvate, bez napretka industrije. One su organski pove"тапе „zajedno žive i padaju. Posledice &rize se ne mogu ublažiti jednostranim merama, zato je potrebna najpunija saradnja predviđenog Privrednog veća. Kupovna snaga našeg naroda je kataštrofalno smahjena; ona je Slavni razlog za teško stanje iridustrije. Od privredno političkih mera je Zakon o zaštiti zemljoradnika, svojim pomaganjem samo jednog dela naše privrede, bio od najtežih posledica za industriju.

_ Preko niega u pogledu kreditiranja, industrija je neposredno najviše pogođena. Njena potraživanja u bankama su zamrznuta, imala je plaćanja na sve strane, a nije mogla raspolagati svojim novcem. Zakon o prinudnom poravnanju van stečaja zadao joj je dalje gubitke, koji se penju na teške desetine, ako ne i stotine milijona dinara. Uredba o postupku posredovanja ie te gubitke još više povećala i zamrznuta potraživanja kod banaka su pojačana problematičnim potraživanjima kod raznih kupaca robe. Tome su dodani novi poreski tereti kao:

trošarina na električnu struju, dupliranje poreza na DO-

slovni promet, luksuzni porez, izvesna tumačenja zakona o neposrednim porezima, i oporezivanje latentnih rezervi. Sem tih raznovrsnih državnih poreza uvode Se nove banovinske dažbine kao: trošarina na ugalj gotovo u svim banovinama; trošarina na električnu struju u nekim banovinamra. Električna struja je ponegde tri puta oporezovana: od države, banovine i opštine. Stalo se na stanovište da je industrija neiscrpni izvor prihoda te su na nju svaljivani sve novi i veći tereti u svim mogućim formama, koje su nepodnosive i koje industriju upropašćuju. U pogledu kredita prepuštena je industrija sama sebi i svojim slabim snagama. Privatne novčane ustanove gotovo mikako ne dolaze u obzir, krediti javnih novčanih ustanova svode se sve više na minimalno značenje za samu industriju. Kamatna stopa je ostala ista Као i u doba najbolie konjunkture. Stopa Narodne banke је 7'1,%, kod privatnih banaka za solventniju industriju 12—14%, а та тапја preduzeća i do 18%, dok je na strani ona znatno niža od 4—6%. Sem toga su banke najenergičnije zatražile povratak podeljenih kredita, Što je prema današnjem teškom stanju industrije postalo neizvodljivo. |

___Nabavka sirovina, polufabrikata, mašina, njihovih pomoćnih delova itd. iz mostranstva je onemogućavana — usled nedostatka deviza, a stalo povećavani prim Narodne banke je prisiljavao našu industriju da stranom prodavcu nadoknađuie kursni gubitak. S druge strane sporo funkcionisanje kliringa je izazvalo i zastoj u radu i velike gubitke, jer strani prodavac mije hteo slati poručenu robu dok mu u klirinškom prometu ne bude isplaćena svota za porudžbinu. Sem toga su i kod izvođenja javnih radova Tavorizovani strani preduzimači-li-

nansijeri, jer se uvela štetna i opasna praksa, da Se oslobađaju od carina, poreza i ostalih dažbina. Time je Ončmogućena saradnja domaćih preduzeća ! пе зато да је

: naneta njima šteta, već je promašen i sain cilj Uredbe 0 javnim radovima, da se uposli domaća radna snaga.

Neverovatne poteškoće kod izvoza, tarine poteškoće, .nejednako opterećenje istih grana privrede, i SVC кастетагпе, Dez sistema, privredno političke mere uz sve gore navedene poteškoće dokazuju animoznost prema industriji koja je postala pastorče naše privredne politike. Neizvesnost u primenama zakona, česte izmene i

· dopune, donošenje novih zakoma i uredaba bez pitanja

i savetovanja stvaraju pravnu nesigurnost i preko noći

menjaju kalkulaciju, što. isto tako izaziva. ogromne Zu-

bitke. - | | 1 Izložena udarima i poteškoćama sa svih strana, na-

· dajući se da je konjunktarni talas prebrodio najnižu ta·čku i da će se brže krenuti na bolje industrija je “do

krajnjih granica mogućnosti te mere do danas izdržala.

·Smanjujući troškove proizvodnje, koji su s obzirom na “radničku nadnicu prešli najnižu meru bila je prisiljena na

samopomoć, i morala je tražiti savršeniju formu Oorganizacije, da priđe što bliže potrošaču, da radi više sa detaljistima neposredno i da osniva svoje prodavnice. Da ne padne kao žrtva nesavesnilh trgovaca, koji izigravaju jednu labriku prema drugoj, ona je bila primorana da se sporazimeva o međusobno} zaštiti. Efekat njenog približenja potrošaču bez grOsiste је smanjenje troškova distribucije. Razlika u cenama između trgovaca i industrijalaca je često puta. vrlo Velika. o je izazvalo poviku na kartele. Međutim razlika između današnjeg teškog stanja trgovine i industrije je ogromna. Iza industrije stoje stotine i hiljade radnika sa svojim porodicama, jedno industrisko preduzeće |e izvor prometa za celu okolinu. Što je najvažnije kod povike na kartele a time i na industriju, ne pominje se. da se oni u stranim državama ne samo favorizuju мес 1

:prinudno.nuvode, jer se smatraju za najpodesnije .Sred-

stvo regulisanja proizvodnje i cena.

Želje naše industrije

: Naša glavna proizvodna grana poljoprivreda padom cena i sve većom nemogućnošću izvoza postaje sve manje rentabilna. Promenu dosadanje strukture пазе privrede više |e nemoguće zadržati..Industrijalizacija zemlje se nameće kao, neminovna potreba. Samo radništvo i činovništvo uposleno u industriji sa prinadležnostima od oko 5 milijardi dinara prestavljaju vrlo važnog potrošača agrarnih proizvoda jer troše za nabavku ovih proizvoda godišnje 1 milijardu 700 mil. dinara, dakle onoliko koliko iznosi i vrednost našeg agrarnog izvoza. Industrijalizacijom i povišenjem kupovne moći radništva pomoći će se i poljoprivredi. Novi kapitali, koji se usled moratorium transfera ne mogu kretati u inostranstvo to olakšavaju. Pretvaranje kratkoročnih industriskih Кге-

"Фна и dugoročne, donošenje mera, koje će. dovesti u

sklad interese industrije i drugih javnih i privatnih privrednih delatnosti, omogućavanje racionalizacije industrije što bržim prelazom upotrebi električne struje i maksimiranju njene trošarine, zabrana određivanja cena preko administrativnih vlasti, izvođenje javnih radova sa više obzira prema domaćoj industriji, donošenje zakona o kartelima itd. su samo jedan deo želja naše industrije, koje su u glavnom iznete i u rezoluciji Zbora.