Narodno blagostanje

Страна 116

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 49

Изноз течевине по предложеној измени чл. 59 Закона о непосредним порезима за ! групу

| Течевина Порези п При пореској - | Самоуправни Свега прирези у АЕ основни допунски Допринос · а кулук EOBE Динара = |«/" од пор, порез порез |. основице од Дин, 15.000] 1.500 Дан. 375 Дин] 15.— Дин, 200 1.500 Дин 3.590. — 2250 a Mo 24.000] 2,40 „ 720 | 24.— „ 240 2.400. ,, 5.184,— 24,1%/, M 48.000] 4,800 „ 1.920 48.— „ 360 4,800 11.928,— 24.8% MN 113.500 11.350 ~ 9.080 „ 113,50 ; 520 11.350 32.413.50 28,59 O. 174.000] 17,400 „ 20.880 „ 174.— 600 17.400 56 454.— 32.4"/o O 275.000 27,500 > 33.000 „ 215.— 720 27.500 ,. ' 88,995.— 32:49, пи 504.000; 50,400 „ 60.480 „ 504.—m „ 1.040 50,400 162.824.— 32.3% O 678.000. 67.800 „ | 81.360, 6018.— |, 1,280 67.800, 218,918.— 32.376 пи 895.000] 89.500, |107.400 „ 895.— „ 1,560 89.500 288.855.— 32,3"/o «" „ 1,081.0001108.100. „ |129.720 „ |1.081—., 1.760 108.100 „ 348.761.— 3250 ва

INDUSTRIJALCI O DANAŠNJEM DOLOŽAJU NAŠE INDUSTRIJE

25 ov. m. održan |e sedamnaesti zbor Centrale industriskin korporacija Kraljevine jugoslavije. Dan pre toga zbor je izabrao novo pretsedništvo fe |e za pretsednika Centrale izabran 2. Vladimir Arko, pretsednik udruženja industrijalaca Savske banovine; za prvog potpretsednika g. Vlada Ilić, industrijalac iz Beograda i pretsednik Industrijske komore; za drugog potpretsednika g. dr. Fran Vindišer (Ljubljana); za članove: 9.2.: Đ. Пипдегзк! (Мом! Sad), dr. E: P:esić (Beograd), dr. V. Besarović (Sarajevo) i dr. Stanko Šifrer (Savez fabrika hartija). Sem toga su u znak priznanja za пјhov dugogodišnji požrtvovan rad izabrani za počasne prefsednike Centrale g. Ignjat Bajloni, guverner Narodne banke i A. D. Aleksander, počasni pretsednik industrijalaca za Savsku banovinu. Na zboru su bila zastupljena sva idustriska udruženja. Govorila su sledeća gospoda: Vladimir Arko, Đoka Ćurčin, dr. Cvetko, Gregorić, Petar Blašković, inž. Milan Šuklje, dr. Voja Besarović, dr. Marko Bauer, inž. Anton Bajloni, Damnjan Popović, dr. Mirko Balabušić, dr. Stanko Šifrer, dr. Steva

Popović i Vukelić. Iz izveštaja sa Zbora do kojih smo:

mogli doći i koje smo prostudirali donosimo kratku sliku stanja naše industrije, koju smo dobili posle saslušanja sviju govornika.

Današnje stanje industrije

Uticaj svetske ekonomske krize i sve više nametanje autarhiskog sistema bio je na pojedine naše industriske grane raznolik. Položaj industrije koja radi za domaće tržište, sem nekih grana za Које пе postoje naročite teškoće tehničke prirode (tekstilna) sve je gori, on je mnogo gori u trećem tromesečju ove godine nego u prva dva, a daleko gori nego u prošloj godini. Kod izvozne industrije se u poslednjim nedeljama treбео (тонтезевја росео kretati izvoz naših proizvoda, S obzirom na И О našeg izvoza na svetskim tržištima, nešto na bolje. To daje nade da bi naša izvozna industrija mogla pojačati svoje pozicije. Ali je zato ona uprla sve snage, da održi svoje pijace, iako neke grane, kao n. pr. cementna industrija, koja je sa 80%

izvozna, podnose ogromne gubitke. Pravo stanje celokupne naše industrije najbolje ihustruje opadanje broja uposlenih radnika. Prema statistici Središnjeg ureda za osiguranje radnika, bilo je uposlenih radnika:

20. MI. 1930. 638.189 30: VL 1951 616.162 30. MI. 1932. 548.592 30. MJ. 1099: 921.177 te je broj osiguranih radnika za tri godine opao za

117.000, a to su radnici, koji su većinom bili КОН о

~ u industriji.

1 u pogledu finansiskog rezultata rada табизтије konstatovano je znatno pogoršanje. Još se ne može iZneti pravi statistički pregled toga pogoršanja jer родаci o bilansima akcionarskih društava za 1932 god. nisu gotovi, ali u Ministarstvu trgovine | industrije prikupljeni podaci za 1930 i 1931 “godinu upadljivo dokazuju

10 Па Ukupan broj industriskih preduzeća u та-

šoj zemlji iznosi oko 4000. Za 1030 god. je podnelo podatke 636, a za 1931 god. 622 industriska акстопагska društva. Broj je približno jednak, a sem toga je obim i važnost akcionarskih društava mnogo veći nego što bi se moglo. zaključiti iz navedenih brojeva. Prema tim podacima 'dobitak aktivnih industriskih akcionarskih društava iznosio je:

1930 god. 1931

293,000.000 din. „ 241,000.000 _ ,, 42,000.000! din. |. a gubitak pasivnih industriskih akcionarskih društlava 1930 god. — 161,000.000 ап. 1991 | 224,000.000.. ,, —- 63,000.000 din. . Dobitak je opao samo za godinu dana za 42 mil.

din, a gubitak se povećao za 63 mil. din. Još gora se

slika dobija kad se uporedi prosečan čist dobitak aktivnih i pasivnih akcionarskih društava zajedno. On je iz-

nosio u 1030 god. 122 mil. din., a u 1931 god. 17 mil.

din., za godinu dana, je pao za 105 mil. din. Porezi su iznosili u 1930 god. 215 mil. din. ili 75,6%, a u 1931