Narodno blagostanje
_.9, децембар 1933. ||| НАРОДНО
КОЊЉУН
НАРОД ВЕ БАНКЕ НА ДАН Пи НОВЕМБРА 1933 7.
У активи стање Народне банке за ултимо новембар
нема готово никаквих значајних По мена: девизни сток 12.
опао за 19 на 107. милиона (укупна подлога износи 19924
шилиона) девиза моје пе улазе у подлогу томе на супро по-
Пе Е су за 13.9 sa 43,3 милиона. Ломоврдии зајмови су ромеј
па 308 мплисва а меничин су редуниКод кованог повла имамо код Народне банке изпоси
_У милионима дизара. за 30. ХхИ | 31 Х | 22,2) | 30:Х АКТИВА 193: | 1032 | 1933 | 1933 5 033 Подлога :
зл. у касама и на стр.|| 17584 1260 8) 1794 9) 794.09) ı 794,9 | вовч. у страној монети 6.3 0.8} 0:02 „ OB 003 девизе — — — = — | 332.0) 2765) 1152] 1264) 1073 Укупно — || 2096,2| 1968,1 | 1910.1| 1921.5| 1902.4
Девизе које не улазе у
подлогу — — — — — 864! 19] 293! 24,8) 3,8 Кован новац;
у никлу и сребру— — || 38.8. 139.9] 190.5. 246.0 216.2 Демонетизирано сребро 33,9 Зајмови; o
А мепице — _ ___ || 19656 21119) 18751) 1858.8 1825-6
на. хартије од вреди. — 2%7.2 3448) 309.81 308.5 308.1
Укупно — || 2252,8] 2456 8| 2184 91 2167.4 2163.9 Хартије од вредности — 274. 454) 13.3 1531 13.3 Ранији аванси држави — || 1799.2| 1808,6) 17187 1719,4 1719.6 Привремени аванси Глав. -
Држ, Блатајни — — — 6000) 600.0) 600,0) 600.0 Вредности рез. фонда — || 77.8 58.0) 46.090) 47.0) 410 Вредности ост, фондова 2.9 7.9 67 67 6.7 Непокретности, завод за -
израду новч.и намештај 145.0) 1541) 160.6)- 161,1 161.3 Разна актива — — — — | 2129) 21.0) 210.2| 218.7 2181
ПАСИВА Капитал и и = :80.0) 1800) 180.0| 180.0| 180.0 Резервни фонд — — —| 827) 73,8) 687) 69,2 69.2 Остали фондове — — — 4.2 8.6 85 8,5 86 Hopuagpme y omrmmajy — ||5172.2|4772.7: 4342.5| 4200.9| 4257.3 Обавезе по виђењу:
потраживање Државе— || 25,3 13,5 5,08 134 54
upo-pauymm -_ _ _ | 32,3) 3814,7| 567,9| 680.0| 582,7
разни рачуви — — —||__ 60.9) 2996, 452.6| :512.9 516.8 _______·Укупно –- || 416,5| 697.8) 1025.6) 1213.0| 1105.0 Обавезе са роком — — || 681.1) 4459.4! 1096 3) 1095,2 1096,4 Разна пасива — — — — | 46,4! 40.3) 349.6| 359,.3| 376.4 Онтицај и обав. по виђ.||5588.7| 5470 5) 5368 2! 5414.0| 5362.4
У пасиви изазвала је ултимо-л „ликвидација смањење обавеза по виђењу за 108 на 1105.0 милиона и то због следећих разлога: државио потраживање је смањено за 7.7 на 5.5 милиона, жиро-обавезе за 104.3 на 582. милиона (70 неће бити само одлиз жиро-потраживања приватне привреде) док су разни рачуни порасли за 3,9 на 510.8 милиона. Обавезе са роком показују повећање за 1.2 на 1996 милиона а разна пасива већа је за 17 милиона.
Због тих промена оптицај новчанина је повећан 3a 56.4 на 4257.4 милпона динара.
БЕОГРАДСКА БЕРЗА
Прошле године је месец септембар имао нарочити значај за Ратну Штету: обрт у њему износи 42,487.000 дин. или округло 130 милиона динара номинално. То је готово више него обрт за осталих 11 месеци. Потпуно је искључено да се ове године понови тај појав. Пре свега бве године
- године
DJIAL ОСТАЊЕ
КТУРА
16
Страна 1971
шпекулације него ланске;
године пречишћено тр-
много мање папира у рукама можда баш због тога што је ланске жиште. Ове године је много мање робе дошло из публике. Први разлог је што је скакање курса за целу другу половину дејствовало на им оце окуражавајући' тако да су је задржавали чак и они којима је може бити било потребно да путем продаје Ратне штете дођу до ногна. Друго, што је од дошле робе на тржиште врло велики део отишао, повово у публику. Ми смо већ неколико пута нагласили да је један део тезаурираног капитала ангажован у државне папире. Шестомесечна оптимистичка слика на берзи била је охрабрујућа (и свакако су богато награђени они који су свој новац уложили у државне папире; јер имају велику до-
"бит на курсу.) То одвлачење папира са тржишта поново у
сериозне руке оних, који су имали тезауриране капитале ишло је делом преко бе рзијанаца, а: делом преко Поштанске Штедионице. Ми смо већ једном јавили да је она продала на рате око 30 милиона динара. Изгледа да се већ та цифра повећала на 50 милиона. Чујемо да је велика навала капиталиста на Поштанску штедиовицу са тражњом. И то не само оних који немају капитала, већ-и они који га имају, али који желе да путем рата купе:веће износе него: што би то могло бити кад би куповали за готово. Ноштанска је Штедионица доскора продавала на шалтерима готову робу. Чујемо да је то обуставила. С пуно права, јер како су курсеви доста чврсти и како се роба све теже добије на берзи, то су берзијанци пронашли пут до Поштанске да кроз два-три дана поново продају на берзи са зарадом. 'Исто тако Поштанска штедионица тражи од својих купаца на рате да их не могу отуђити док их не отплате. И то је мудро. Ко хоће да шпекулира папирима, не може тражити да му Поштанска штедионица пружи капитал за то.
Али то не значи да Hehe бити већег обрта у децембру. Већ је у последњој недељи био врло велики обрт, који потиче из реализације —- како то јавља наш извештач из Загреба у данашњем броју.“ Нарочиту је у Београду Загреб
много реализирао. Загреб уопште нема Ратне Штете. Он је
касао поред Београда и шпекулирао у малом обиму. Па како Загребчани немају могућност да виде физиономију београдске берзе, то су они нашли за потребно да реализирају. Биће још реализације, јер има људи који сматрају да су довољно зарадили или да курсеви неће ићи даље. А има један део реализације који је неизбежан, а то је од стране оних, који су купили за ултимо децембар, а немају пара да исплате ту робу. Meku he om MMX ломбардирати код Поштанске, али неки који неће имати пара ни за маржу између ломбардне квоте и курса папира, мораће- да продаду. По нашем мишљењу тај је износ врло мали. Али се с њим мора рачунати. Много веће могу бити реализације од стране ималаца, који сматрају да ће после 31 децембра настати падање курса. Мама не изгледа да ће то наступити као ланске године, Најбољи је доказ зато. да се сад већ појављују купци за идућу годину (ултимо фебруар, март и април) и плаћају данашњи курс. Има дакле већ капиталиста који сматрају да ће Ратна: Штета у идућој години да скаче. Ако би се развио термински посао онда. би он пре свега одвратио велики део ималаца од продаје, јер, као што рекосмо, велики део ће да прода само од страха да папир не падне после 31 децембра. Ако би имао иоле индиције зато, да ће се папир одржати па чак и скочити, они га не би продавали. пје би тако и они који не могу да купе робу пер ултимо децембар репортирали исту за идућу годину, ако би нашли сигурну руку која би им примила децембар а продала термин за идућу годину. Према томе за онога који буде примио