Narodno blagostanje
БЛАГОСТАЊЕ
_ Страва 791
9. децембар 1933,
~nima koji još dospevaju i t. d. Svaka: obveznica, koja je iz-
vukla zgoditak, smatra. se samim tim amortizovanom.
Za vreme od 40 godina, koliko je još rok Ratnoj: štei .
_ imali bismo po starom 7520 zgoditaka, a ·po novome biće ih » сања 27.680. Pojedini zgoditci su doauše manji od ranijih, ali su šamzi za dobijanje sada. mnogo veći. Dok je do зада бло једле 20-
'dine· zeoditaka za 7 miliona a drige 3.5 miliona, dakle prosečno
godišnje 5.25. miliona, dofie iznose sada godišnje 6 miliona, od-
nosno nešto: više nego ranije.
Do sada je interesovanje kod berzijanaca bruar: ZboOZ amortizačije, zgoditaka i kupona. Ст je taj termir: prošao, papir je bivao zanemaren Od publike, što se u znaino| meri osećalo na njenom kursu. Ovim помлт rama situacija potpuno je izmenjena. Šest puta godišnje Š.eta се izazivaii pažnju svojih imaiaca: dva рша 2505 Киропа а četiri puta 2506 zgoditaka, kojih ima sada mnogo više, ZDbOE
čega će i imferesovanje pa i ineđu najširim slojevima znatno | и ромбепо — а 10 се imat, najpovoljnije dejstvo na njen
berzanski kurs.
Amori.zacija putem izvlačenja po nominalnoj vrednosti je dakle ukinuta sve dok berzanski kurs ne dostigne ili ne pređe попупаш obveznice. Međutim, imaoci MHatne štete time nisu oštećen. pošto imaju povećane šanse za zgoditke i pošto imaju sigurnost da će država amortizacionim kupovanjem na berzi moći stalno i u znaunoj meri da utiče na kurs papira, koji će s.,gurno porasti, kao što je to već bio slučaj i poslednjih dana.
o ila ananasa odamna gumeni
Где се развија наша тек- нашој дневној штампи да
"стилна индустрија.. Марибор има 16 текстилних индустријских подуO ODO ·seBa а његова најближа
околина 10, дакле укупно 26. Пре рата Марибор није имао ни једне једине. Поред тога имамо у Словенији знатну текстилну индустрију и у Крању, а и у многим другим местима.
Данас има само Словенија већ око 50 текстилних ин-
дустрија. А пре рата није их имала ни 5—6. Развитак текстилне индустрије нарочито је интензиван последњих неколико месеци. Не прође готово ни једна недеља а да се не регистрира оснивање нове текстилне индустрије. Највећим делом опет у околини Марибора, пошто постоје у тој вароши нарочита преимућства, у првом реду јефтина електрична енергија коју даје Фала. А и радна снага много је погоднија него у другим крајевима наше државе.
На подизање текстилне индустрије није деловала само царина. Данас је конкуренција између појединих наших подузећа тако јака, да је царинска заштита постала готово већ илузорна. више не долази у обзир јер су цене домаћих фабрика далеко
бавке девиза, односно поскупљење стране робе услед прилика на нашем девизном тржишту. И ако је царина остала иста већ неколико година, ипак се нове фабрике подижу, баш због девизних тешкоћа.
Како се чује имала би се у најскорије време основати
још нека велика текстилна предузећа већих димензија, У првом реду предионице памука као и вуне. Предионице су код нас од увек биле најслабије развијене. Сада увозимо
са стране поред памука и вуну, у првом реду пређу. Готове
производе увозимо све мање, јер имамо већ толико ткачница
_ да оне. у многим артиклима потлуно покривају домаћу · потребу, | |
za Ratnu šietu u narodu pa i
bilo koncenttisano uglavnom na mesec [е- , kup”
те- |
Ових дана је објављено у.
Конкуренција из иноземства за те артикле.
OR. 5 - ž :se: stvaraju na račuh lečenja ниже од оних страних. Више дејство HMajy TemKoOhe OKO Ha-
- Suficit od preko.2 mil. "Sred. Ureda: Ove godine za 7 meseci suficit iznosi preko 3
rime стани – ·Mi smo. i do sada pisali u više mahova o nepoželinom radu naših ustanova za socijalno Osiguranje i oštroj borbi, koja se već godinama vodi u nekim od njih, O raznih, DOMUOMIh i ličnih grupa oko prevlasti polo-
Suzor i „Merkur”
„Таја: Мезто да зе тад јипксјопега: (105: па гебауапје ц дапа„Šnjim priiikama teških pitanja socijalnog zbrinjavanja, on se Vekim delom... troši. ..Ba - štetnu | hekorisnu | međusobnu borbu. ličnosti i.„grupa. Idu 1 znatna materijalna sredstva za: listove, - časopise,: Бтобиге, Теке + t. d.. Društvo „Meri njegova bolesnička biagajna, gde je osigurano oko 18 hilj. privatnih: nameštenika su centar ove borbe „plavih”, ,,Cryvenih” i.t. d. Mi smo doneli da su u toku nekoliko meseci o. а. .održane dye godišnje skupštine društva „Merkur” na kojima je samo za dnevnice delegatima izdato oko 200 hilj. dinara, a pri- tom:, da se: pitanja. uprave, као 1 os:ala ne reše, nego je mora:o da dođe:i do perioda interregnuma i intervencije državnih vlasti. Pre. izvesnog. vremena centralna uprava društva iz Zagreba, code su „plavi”, raspustila je svoju Beogradsku podružnicu gde su u upravi „crveni”, i objavila osnivanje: nove podružnice. Dosadašnja uprava odbila je da preda dužnost, tvrдес! да је gornja odluka nezakonita. Stvar je došla pred policiju, koja je rešila da je u pravu centralna uprava, ali su iskrs: novi momenti i već mesec dana ne zna se da li postoji podružnica sa preko 3000 članova i ko je na upravi! Od toga, kao š:o je prirodno, u punoj meri trpe priv. nameštenici i normaini rad ustanove.
Osim toga, početkom ovoga meseca: Uprava bolesničke blagajne „Merkur”, koja je filijala Središnjeg ureda za osiguranje radnika, tražila je od Ministarstva Soc. politike, da se sve iri privatne bolesničke blagajne („Merkur”, „Beogradske trgovačke omladine” i „Potpornogz društva” iz Ljubljane) одvoje od istoimenih а društava i spoje u jednu ustanovu socijalnog osiguranja priva'mih nameštenika, koja bi potpadala pod Središni Ured za osiguranje гадп: ka, a prinos za osiguranje bi se još povećao bar za 20—30%. |
Једап Споутшк штеда допоз! Кгас:.Сјапак и Pravdi” iz koga bi se dalo zaključiti da je fuzija ovih blagajni već gotova stvar. To nije u stvari. Još se ne zna da li će doći do ostvarenja toga predloga, čiji su motivi političke prirode i rezultiraju iz već postojeće borbe. |
U slučaju da dođe do. njegovog ostvarenja, on bi imao fu dobru stranu da bi se prestalo sa dvojnim poslovanjem s jedne strane društva, a s druge blagajni, što je izskivalo duplo veće rashode na upravne , kancelarijske i ostale neproduktivne troškove. Međutim, boleshičko osiguranje privatnih nameštenika koje jedino i postoji (izuzimajući Dalmacije 'i Slovenije) postalo. bi još nepovoljnije. Kao što smo rekli, prinosi osiguranika bi se znatno povećali A bolesnička blagajna bi bila filijala Središnjee Ureda za 65: аигапје radnika, služila bi suficitima koji ž# bolovanja nameštenika, za pokrivanje delicitarnih Okružnih Ureda. Prošle godine bolesnička · blagajna „Merkur”, kao šio smo doneli u svoje vreme, imala je din.. koji je pošao u centralnu blagajnu
mil din., dok su se prema mnogobrojnim žalbama uslovi lečenja i bolovanja stalno pogoršavali. U isto vreme kad je Središni Ured izneo podatke o sulicitu bolesničke blagajne, izneti su i
- podaci o velikom porastu bolesnika od tuberkuloze i ostalih
· bolesti kod privatnih nameštenika. Sa povećanim prinosima, sigurno bi se nastavila, možda u jačoj meri, ničim neopravdana
А suficita u bolesničkim blagajnama privatnih namešte_ nika, čime bi se pokrivali deliciti na drugoj strani. Privatni na-
meštenici, koji i danas daju dosta za socijalno osiguranje, od