Narodno blagostanje

Страна 792

— НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | И Бр бо

57

koga malo dobijaju, nisu dužni da na račun svojih neophodnih potreba, pokrivaju izdatke birokratskih uprava Ureda gde su osigurani manuelni radnici.

Sarajevska „Jugoslovenska Pood 4 nov. donosi Како se vrše prevare nad seljacima, koji dogone svoje proizvode na sarajevsku pijacu. Tipovi, koji зе памуји frgovcima, dočekaju seljaka, koji goni svoje proizvode natovarene ma konju, izvan grada, pred maltom, sa njim se pogode za robi, ı dovedu ga u grad, pred dućan i пагеде ти „да tu prodani proizvod istovari. U fo vreme se kupac iznenada izgubi, a trgovac, pred čijom je radnjom ргоizvod istovaren na zahtev seljaka, da mu robu isplati ospe na njega vatru i izgrdi ga s izgovorom, :da je robu od drugog kupio i isplatio. Neuki seljak nenaviknut da stvar prijavi policiji ostane izigran. Ovakvi i slični slučajevn su svakodnevna pojava na sarajevskoj pijaci, a jedan ugledni sarajevski tigovac izjavljuje saradniku lista, da su za ovu godinu, samo koliko on zna, opliačkani, seljaci sa sumom od pola miliona dinara.

>»

Interesantni primeri gangster- Šta stva kod nas.

} ako su ovo interesantni primeri gangsterstva kod nas nama izgleda neverovatno, da se prevare u masi mogu vršiti u tolikoj meri. Kad bi podaci samo tog jednog uglednov trgovca bili tačni, to bi značilo, da broj prevarenih seljaka iznosi nekoliko stovna, a takova pojava je ogromna društvena opasnost, koja se mora najenergcičnije i brzo suzbijati.

Ovoj stvari je prost lek. Treba preko opština javiti seljacima neka takve stvari prijave policiji i takve prevare bi bile brzo likvidirane. -

_ T . U broju od 26 avgusta pisali smo Samo preko zadruga mogu ·o beogradskim pijacama za koje seljaci neposredno snabdevati je opštinska komisija našla da ne

Pond odgovaraju tehničkim i higijen-5

skim uslovima. Posle toga орština je pristupila preuređenju pijaca, koje se sastojalo u odstranjenju trgovine van pijačnih reona, u zameni postojećih nehigijenskih i neuglednih baraka novim dućanima i u određivanju kvantaških i detalinih pijaca. Istovremeno otvoreno je i nekoliko novih p jaca. Ovo preuređenje pijaca pogodilo je proizvođače iz okolnih sela, koji su kolima dolazili u Beograd i prodavali životne namirnice. Od sada njima je pristup dozvoljen samo na kvantaškim pijacama, kod Bajlonove pivare ı na Zelenom vencu. Na svima ostalim pijacama, gde za to nema prostora, zabranjeno je seljacima stajanje kolima. Mogućnost prodaje njima je. ograničena i na svima ostalim pijacama, pošto će se prodaja robe od sada obavljati isključivo u krugu pijaca.

Ova mera beogradske opštine, koja je doneta u interesu saobraćaja, kvantaša : рага па beogradskim pijacama, izazvala je negodovanje kod proizvođača pa su prefsednici Okolnih seoskih opština tražili od pretsednika beogradske opštine da istu povuče. Njihovi zahteva su bili: da se ukine pijačarina, koju proizvođač plaća na ulazu u trošarinski reon, jer isti na pijaci plaća faksu za zapfemanje zemljišta; da se snizi merina, koja iznosi 10 din. od kola i đa se smanji trošarina pošto većina sitnih proizvođača nema gotovog novca da plaća ovako velike takse; da se pristup kolima dozvoli, kao i do sada, na svima pijacama, jer su proizvođači prinuđeni da često obiđu po nekoliko pijaca dok svoju robu prodaju. Na slučaj da se ne iziđe u susret željama proizvođača seoske opštine. bi im omogućile da- duž trošarinskog reona otvore vlastite prodavnice.

Iz istorije snabdevanja životnim namirnicama velikih gra-

dova poznato'je da se razvitak uvek kretao u pravću sve уесева

i definitivnog isključenja proizvođača... Između proizvođača 1

prodavca u gradu sve se više uglavliivao trgovac na veliko, kvantaš, pošto proizvođač nije imao mogućnos{i da vrši odabiranje i standardizovanje svojih proizvoda i zadovoljava ukuse i potrebe potrošača.

· Proces istiskivanja proizvođača u snabdevanju potrošača

životnim namirnicama u Beogradu nalazi se u toku. Proizvođač

još uvek igra važnu ulogu. Njegov udeo u snabdevanju Beograda naročito je porastao poslednjih godina krize, kada sli počeli da dolaze i seljaci iz udaljenijih krajeva. Ne računajući gubitak u vremenu ni upotrebu kolskog prevoza proizvođači su uvek bili u mogućnosti da svoje proizvode prodaju jevtinije od prodavaca na beogradskim pijacama. L potrošačima je išlo u račun da se snabdevaju neposredno od proizvođača. Iz ih razloga rastao je udeo proizvođača u snabdevanju ,a opadao onaj posrednika. Budući da su poslednji snosili znatno veće poresko opterećenje, oni su sve teže osećali konkurenciju proizvođača. Naročito od vremena kada su proizvođači sa svojim proizvodima pošli po ulicama i kućama. Najveći deo stanovništva gradske periferije snabdevaju danas iskliučivo proizvođači.

Zbog toga je razumljiv protest proizvođača, čiji je rad na pijacama najnovijom reformom znatno ograničen. Mi ne verujemo da bi se isti mogli pomoći otvaranjem vlastitih prodavnica duž (гобаппакос геопа. Мета građanina, koji bi hteo da izgubi toliko vremena da bi uštedeo koji dinar. Ali postoji druga jedna mera, kojom bi se proizvođači mogli pomoći, i to bolje nego li pri današnjem pojedinačnom snabdevanju. To je zadruga. Udruživanjem u zadruge oni bi uštedeli sebi ogromno тпооо vremena, koje bi mogli da upotrebe u druge svrhe, i omogućili stalno postizavanje boljih cena. Zadruge bi, pak, imale mogućnosti da robu sortiraju i standar diziraju i da vrše snabdevanje pijačnih prodavaca ili kvantaša. Pripremanje organizacije snabdevanja gradskog stanovništva u ovom pravcu odgovaralo bi u svemu tendenciji razvitka gradske aprovizacije i učinilo da se iskijučenje proizvođača izvrši ne samo bez ikakve njegove štete, već i u korist njegovu, jer bi ušteđeno vreme mogao da iskoristi na mnogim sitnim radovima oko gazdinstva. Jer se ne može sporiti da jedan od razloga neuređenosti i nenaprednosti seljačkih gazdinstava u okolini Beograda leži baš u svakodnevnom gubljenju vremena na odlazak i povratak iz grada. =

Кад се nocne maxa „Kreditanstalta”-a noByKao crpaHH KDpaTкорочни капитал из средњеевропских земаља, са тим је RC EE: и погођена и Мађарска. Мађарске банке су покушавале дуже времена да задовоље своје позериоце. Оне су добиле помоћ од мађарске Народне банке, која им је дала кредит. Зато је тражила и сама мађарска Народна банка помоћ и добила је од Банке за међународне обрачуне и неких других иностраних новчаних завода. Ови су пристали у лету 1932 да реесконтују њене менице у иносу од 170 милиона пенга. Овај кредит је био за мађарску Народну банку велики терет. Он се морао обнављати свака три месеца. Обог, тога је банка била у сталној неизвесности, да неби Омла присиљена отказом да нагло измени своју кредитну политику. За тај кредит се морала плаћати камата 5%. И на храју за њега је био заложен један велики део њене златне залихе, тако, да је она била везана у својој кредитној политици. Сада је мађарска Народна банка постигла велики успех. Бавка за међународне обрачуне и иностране. новчане банке су пристале да овај краткорочни кредит консолидирају и то тако да иностране банке врате мађарској. Народној банци њене менице и зато приме од ње касене облигације, које се укамаћују само са 1% а 'амортизирају са 2% годишње. Мађарска На-

Банка за међународне

обрачуне и консолидација

иностраних дугова мађарске Народ OdHKE

родна банка исплаћује прву отплатну рату одмах после рати- |

фикације споразума у износу од 7 милијона пенга у злату не-

\