Narodno blagostanje

| Страна 808

Инжењери, ложачи, и слични квалификовани радници пе смеју ни под којим изговором напуштати посао, они морају у свако доба чувати предузеће и вршити оне послове, који су за правилно функционисање неопходно потребни.

Власник има право у свако доба увести посебне шихте. Ако у руднику ради само једна шихта, она мора бити по дану. Али то не значи, да се долунски радови не могу вршити ноћу.

Исплата наднице се мора вршити најмање двапут месечно. За поједине дистрикте се морају установити нарочита правила, која морају бити у духу овога статута. Овај статут има предвост пред свима досад важећим прописима. У колико има прописа, који су у супротности са овим статутом, они се морају укинути.

На дан 5 јан. 1934 ће се одржати конференција између претставника послодаваца, радника и Нире да се договоре, да ли су потребна допуњавања или промене овога статута. Ако на тој конференцији не дође до споразума, онда горњи статут аутоматски важи од | априла 1934 год.

__ Статут је потписан од претседника Рузвелта 18 септембра. Он је пре тога учинио у њему неке допуне, од којих је најважнија, да власници угљенокопа морају давати Нири све статистичке податке о предузећу, како би ова могла _ своје привредне циљеве даље спроводити, о чему смо у уводу говорили,

јој : o, ž a KOE Mađarska je vrlo siromašna šu-

Mađarski monopol gorivog mom ispada među najveće uvO-

drveta zne zemlje drva Srednje Evrope.

U poslednjim godinama je njen

: uvoz gorivog drveta rapidno

opao. Do god. 1931 ona je uvozila prosečno godišnje oko

160.000 vagona, u godini 1931 taj uvoz je pao na 60.000, a u

1932 god. na 37.197 vagona gorivog drveta. Uprkos ovako ra-

pidnog opadanja Mađarska se odlučila na jednu dalekosežnu

meru u pogledu ovog artikla, na stvaranje uvoznog monopola.

O tehničkoj strani i motivima, koji su vladu nagnali na uvo-

đenje ovog monopola donosi bečka „Die Borse” od 17. nov. sledeće podatke.

Monopol za gorivo drvo organizuje se po odluci mađarskog ministarskog savefa kao akcionarsko društvo. Njegova tendencija je da mađarsku proizvodnju gorivog drveta učini rentabilnom i njegov uvoz svede na minimum, jer on već godinama zauzima upadljivo mesto na pasivnoj strani mađarskog ttrgovimskog bilansa. Ona je u poslednjih 10 godina uvozila za 290 miliona penga gorivog drveta, jedna trećina njenog posleratnog zaduženja je služila za pokriće fih potreba. Oskudica u devizama je naterala mađarsku vladu, da pokušava iskorišćavati domaće proizvodne mogućnosti. Prema današnjim cenama nema mogućnosti za ovc u Mađarskoj, jer je razlika u proizvodnim troškovima između Mađarske i susednih zemalja prevelika. Sem toga u Mađarskoj ı nema većih kompleksa šuma. Ona ima mala šumska gospodarstva rasuta po сејој zemlji. U većini slučajeva ta je proizvodnja nuzgredno zanimanje zemljoradnika, bez mogućnosti većih investicija, koje fu proizvodnju čine rentabilnom. Pošto prodajnu cenu kod trgovine sa gorivim drvetom u glavnom određuju iroškovi izvoza iz šume, a investicije zato sastoie se u šumskim šeleznicama, kojih na malim kompleksima šuma u Mađarskoj nema, to su razlike u proizvodnim troškovima između Mađarske i susednih proizvođačkih zemalja tako velike, da sve dosadanje carinske brane nisu bile dovoljne da spreče uvoz inostrane robe. Morale su se poduzimati naročite mere. Zemljoradniku je trebalo pomoći da zaradom na proizvodnji gorivog drveta popravi slabu rentabilnost ostalih svojih proizvodnih grana i vlada pokušava da jednim udarcem ubije dve muve: da pomogne zemljoradnicima i da se oslobodi brige za nabavku deviza za uvoz. Zbog toga je u prošlim godinama uvoz gorivog drveta ograničen. To je izazvalo ma-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

_ Бр. 51

stojanje za potpunu monopolizačiju, koja bi omogućila utvrđivanje jednakih cena gorivog drveta u celoj zemlji i to tako, da se pomognu proizvođači, a da inostranstvo bude isključeno iz uticaja na unutarnje cene,

imalac monopola. će biti akcionarsko društvo u kome će biti podjednako žastupljeni i veletrgovina i proizvođači. Samo ono će smeti uvoziti drvo u količini, koja će se ustanoviti prema unufrašnjoj proizvodnji i potrošnji. Prodajne cene će biti utvrđene tako, da mađarski proizvođač mora imati odgovarajuću zaradu. Pošto se rentabilnost osigurava za sve proizvođače, to će mnogi zemljoradnici doći do diferencijalne rente. Marža ne sme biti veća od 15 penga po vagonu, a preduzeće se i druge mere da zarada u glavnom ide u korist proizvođača. Za pofrošača stvar ne izgleda povoljno, jer je glavna pažnja posvećena proizvođačima.

Kod ovog monopola nije toliko od interesa privatno-privredna, koliko trgovinsko politička strana. Da jedan takav artikal uvozne trgovine prelazi u jedne ruke i da se uvodi ovakova trgovinska mera, to je način koji ne može biti bez posledica, jako je početak učinjen na ograničenom i relativno malo važnom području proizvodnje. Ovakav monopol postaje suvereni gospodar cena gorivog drveta u zemlji. Do njegova stvaranja ne ~bi došlo, da njje izgledalo, da bi to mogao biti vrlo lukrativan posao za privatnike, a na njegovo osnivanje su gurale i banke, koje ovom pokušaju pridaju ogromnu važnost. Sličan pokušaj sa žitnim ili stočarskim monopolom još im izgleda pretežak za njihove mogućnosti. Ali kad jedna banka ili udruženje banaka upozna privatno privredne mogućnosti nastojaće da se i u ovim granama uvede takav monopol, jer se ne vidi nikakav drugi način kako bi se moglo pomoći poljoprivredi. Značenje monopola gorivog drveta je u tome, što je on pokušaj za proširenje ovakvih mera.

Što se tiče primedbe „Die Borse” da je ovaj monopol novina, to je netačno. On je jedna kopija nemačkog uvoznog monopola za kukuruz kako u tehničkom pogledu tako i po moklivima. Isti slučaj postoji i u samoj Mađarskoj kod uvoza pamuka i drugih sirovina. Što Mađarska danas sprečava uvoz jednog artikala to je sasvim razumljivo. To rade sve zemlje. Ali to je ona mogla učiniti i sa deviznim ograničenjima i sa kontingentima, kao što je to radila i sa drugim artiklima. Uvođenje monopola gorivog drveta znači, da ga Mađarska želi iskoristiti kao sretstvo za plansko uređenje svoga šumarstva.

Sa monopolom Mađarska može podići svoju unutarnju proizvodnju, ali samo u maloj meri, jer nema mnogo šume i jer se one već eksploatišu. Osim toga će monopol podići cene, od čega će proizvođači imati koristi. Delikatna strana pitanja leži u trgovinsko političkom delokrugu. Ne postoji opasnost, da će zemlje izvoznice pribeći represalijama, ali ipak monopol može nepovoljno delovati na mađarski izvoz. Drvo je danas najbolji objekt kompenzacije za Mađarsku, kojim se olakšava izvoz njenih najvažnijih poljoprivrednih proizvoda: svinja i goveda. Ovo otežavanje izvoza će nanefi poljoprivredi više štete, nego što će joi monopol gofivog drveta sa povišenjem proizvodnje i cena doneti koristi. Kod današnje auftarhiske politike nema Mađarska ni jedan pogodniji artikal za uvoz, koji bi mogao zameniti drvo, kao objekt kompenzacije.

Ova mera je za nas u toliko važna, što je verovatno, da će Mađarska slediti nemačkom primeru i pokušati da skupo prodaje uvoz drveta za spolino trgovinske koncesije. Čim se obrazuje navedeno akcionarsko društvo sigurno je da će Mađarska pokušavati izigravati Austriju, Jugoslaviju i Čehoslovačku jedne protiv drugih i da će kupiti drvo od one zemlje, koja joj bude dala najbolje koncesije. Uzgredno spominjemo da ni jedna zemlja ne može jeftinije prodavati gorivo drvo. od nas. Mi smo radoznali, kako će se Mađarska prema tome odnoSiti. \