Narodno blagostanje

Страна 819

23. децембар 1933. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ПРИЈАТЕЉИМА!

Пред свршетак своје прве петогодишњице „Народно Благостање" осећа потребу да топло захвали свима својим пријатељима на пријему, који премаша све што је до сада постигао нједан стручни часопис код нас. Уреднички штаб „Народног Благостања“ неће ни у будуће жалити напоре да би се што боље одужио својим пријатељима. | Ако је раније још могло GHTH дискусије око тога, шта је судбина народа: политика или привреда, данас више нема сумње, да је то привреда. Њезине невоље су најтеже и најнесносније. То је учинило наш задатак тежим: све је већи број актуелних питања. Уредништво једва одржава равнотежу између њих. Ма уредниковом столу налазе се студије и написи, који одавно чекају на објаву. У првим бројевима идуће године биће објављени следећи чланци :

Прећутни картел пшенице у Југославији.

Положај нашега банкарства после децембарских мера.

Наш трговинско-политички пологжај.

Критичке глосе уз закон о непосредним порезима. Трговинско-политечка дебата у Народној скушитини.

Проблем београдског кућевласништва.

„Зар да смањимо пољопривредну пронзводњу2г", — критика гледишта г. Д-р Мирка Корића. Одговор д-р Јурја Јана на нашу критику његовог плана. | Наши народни мислиоци о решењу привредне кризе (осам студија).

Наше сточарство пред проблемом аутаркије.

Заблуде и факта о интелектуалном пролетаријату код нас. јавни радови као коњунктурни и социјално-политички проблем.

Кратка историја аграрне реформе код нас.

| Уредништво. | „НАРОДНОГ БЛАГОСТАЊА“

Dr. K. Gemind, Beograd

KORPORATIVNI (STALEŠKI) SISTEM U ITALIJI

— Kratak pogled na njegovu organizaciju i funkkcionisanje –

1 Orđanizacija A) Sindikati Na dan 14 oktobra 4. о. ртеда Магодит Većem korporacija Musolini je izložio direktive za izrađivanje

korporativnoz sistema. Najviše je govorio O konstruk- ~

ciji i funkciji korporacije, koje su predviđene zakonom od 1926, ali još nisu ostvarene. Sada treba da se pristupi definitivnoj izradi sistema, koji će zameniti parlamentarni sistem preuzimanjem njegove zakonodavne funkcije. |

Najniži stupanj organizacije pretstavljaju sindikati. Oni se obrazuju za svaku granu proizvodnje i to posebno za poslodavce i radnike. Osnivaju se slobodno, ali ne mogu stupiti na snagu bez državne dozvole. Ovu mogu dobiti pošto ispune sledeće uslove: moraju obuhvatiti najmanje 10% sviju intresenata, imati opšte koristan program i sposobne vođe. Sindikat postaje zako-

nitim zastupnikom svih pripadnika dotičnog poziva, bez =

obzira da li tu pripadaju ili ne. Sindikati su pravna lica јаупо-ртаупог karaktera; “njihova organizacija. је upravna (vertikalna). Najniži stepen čine sreski sindiкан, кој! обићуатаји зуе poslođavce i radnike iste grane proizvodnje u celome srezu. Nad ovima su provincijski sindikati, a.-ma vrhu zemaljski sidikati ili tzv. konfederacija, koja obuhvata sve poslodavce i radnike iste produkcione grane. Za sada postoji sedam konftederacija i to: za poljoprivredu, industriju, trgovinu, pomorski i vazdušni Saobraćaj, suvozemni Saobraćaj, bankarstvo i za slobodne profesije. Za svaku granu, izuzev one slobodnih profesija, postoie posebne. konfederacije

poslodavaca i radnika, te ih ukupno ima 13. Organiza-

cija se sprovodi po granama i ni u kom slučaju ne mogu

· jedinih korporacija.

poslodavci i radnici sedeti u jednom telu, kao što je . slučaj u sindikalnim i poslodavačkim organizacijama nekih zemalja. B) Korporacije | Naredni stepen korporativnog sistema čine korporacije, koje se sada imaju izgraditi. 'One .pretstavljaju

· vezu između konfederacija radnika i poslodavaca i biće

organizovane za postojećih sedam grupa. U pojedinim grupama freba da se organizuju pojedine stručne korporacije. Za industriju predviđeno je jedanaest ovakvih korporacija, kao zanatstvo, odeća, voda, gas, elektricitet, hemija i t. d. U poljoprivredi treba da bude osnovano 10, između ostaloga za: stoku, |užno voće, povrće i vino. Korporacije, suprotno sindikatima, nisu |avno-pravna tela, već organi države. One imaju karakter državne vlasti, a na njihovom čelu stoji činovnik naimenovan od strane države. Osnovu za obrazovanje korporacija čine zakoni od !-јша 1926 i od 20 marta 1930, kao i naj-.

noviji zakon. Klice korporacija nalaze Se u sekcijama

Nacionalnog: veča korporacija. · M

Treći stepen preistavlja Nacionalno veće korporacija, ustanovljeno zakonom od 20 marta 1930. Ono je neka vrsta parlamenta, a sastoji se od predstavnika po-

Najzad, najviši stepen čini Ministarstvo Ккогрога-

«са, ођтатоуапо па озпоуц хакопа. од 2 јија 1926 па

mesto Ministarstva rada, industrije i trgovine. | - JI Funkcionisanje

___ Тонко о formalnoj izgradnji korporativnog sistema. .

Međutim, najvažnije je pitanje funkcija pojedinih o

gana. Sindikati su, kao što smo rekli, zakonski zastup=

SO OC