Narodno blagostanje
Страна 820 | ПИ
nici interesa radnika i poslodavaca pojednih produkcionih grana. Oni jedini o pravo i dužnost da pred drugim. ustanovama i drža ziva. Njinovi su zadaci i ORVOOSlVONO . socijalno-političke prirode: zaključivanje АНА ugovora ı шугајуапје uslova rada za celu granu. Oni se imaju dalje starati o otklanjanju nesuglasica izmeđ radnika i „poslodavaca, izrađivanju opšte korisnog programa, poučavanja naro. šilo odnosno vaspitanja svojih članova i regulisanja šegrtskog Ditanja.
Mnogo su dalekosežniji zadaci korporacija, koji su, takođe, socijalno-političke prirođe. One imaju da rade | dovođenju u sklad interesa radnika i i poslodavaca ili,
kao što se u fašističkoj terminologiji veli, rada i kapitala. Ти dojaze, pre svega, otklanjanje radničkih konilikata — u koliko u tome ne uspevaju sindikati. One treba da stvaraji: opšte norme za radne uslove svoje grane, za uposlenje, šegrte i t. d: Njinova je dužnost da preduzimaiu mere za zaštitu od nesrećnih slučajeva i da vrše službu radničke policije.
Značaj, koji fašizam polaže na socijalno-političke zadatke, vidi se najbolje iz diskusije u italijanskoj. štampi ро fome pitanju. Na ime, izraženo |e mišljenje da su posle obrazovanja korporacija sindikati postali izlišni. Po |ednima sindikati su nasledstvo države koja je Dpriznavala klasnu borbu. Međutim, zamisao korporacije je da na mesto klasnih suprotnosti postavi prodiktivne snage pojedinih produkcionih grana. Korporacije, prema tome, treba da učine kraj sindikatima. Drugi kažu, da se italijanski sindikati već odavna ne mogu “upoređivati sa klasno-Dorbenim organizaci|ama poslodavaca i radnika drugih zemalja. Oni nisu više zastupnici dveju između sebe borećih se klasa, već pretstavnici određenih proizvodnih faktora. Oni su potrebni kao baza korporativnog sistema. Prilikom diskusije u Nacionalnom veću preovladalo je poslednje shivatanje.
Pored socijalno-političkih mnogo su važniji ekonomski zadaci korporacija i ako ovi u odnosnim zakonima nisu tačno naznačeni. U svom poslednjem govoru Musolini je naglasio, da је njihov žadatak da kOntrolišu proizvodnju i poffošnju. Komentarišući ranije za-
kone naglasio je, da se korporacije imaju starati za
dobru organizaciju proizvodnje, za pravilno uređenje i
ТАРОЈТНО БЛАГОСТАЊЕ
опа 5 бе 1асегезе svoga ро-'
ravnomerno razvijanje proizvodnih штапа Које
раји. Мита је, дакје, пате ти! пајуагту! i naite 1 da ograničavaju ili proširuju proizvodnju.
esto je pisano o stanovištu korporacija prema kar-
i i frestovima. Fašizam pritćipijelho dozvoljava obrazovanje kartela i trestova, ičf оу! отосисији гаcionalniju proizvodnju. Ali korporacije treba da onemoguće da postani država u državi. One će stoga postaviti direktive u Šranicama kojih se može višiti obrazovanijč istih, starajući se da koristi od racionalne proizуодије pripadnu i celini. U svakom slučaju korporacije бе Svoje zadatke u oblasti kontrole proizvodnie ı poTrošnje ispuniti samo tako, ako uspeju da dobiju uticaj na proizvodniu i politiku cena kartela.
„Uticaj korporacije neće Se pDroširivati na upravljanje preduzećima, koja će i dalje ostati u rukama privatnih i samostalnih preduzetnika pošto se želi da očuva Dprivatna inicijativa.
Nacionalno veće korporacija ера da bude zakonodavno telo, u prvom redu za zakone koji se tiču celine. Zakonodavni rad o pitaniima, koja tangiraju pojedine grane proizvodnje, spada u delokrug korporacija. Svakako ovo polje rada korporacija biće dosta ograničeno, ler pitanja kao što su ona regulisanje proizvodnje, Utvrđivanje cena i nadnica, ne tiču se samo pojedinih grana proizvodnje, već celokupne privrede. Od visine nadnica u pojedinim Zranama proizvodnje zavisi kupovna shaga radnika za robu proizvedenu u drugim отаnana. Cene sirovina i polutabrikata su odlučujuće za rentabilitet prerađivačkih industrija.
Može зе reći da i Nacionalno veće kao zakonodavno felo neće igrati neku naročito važnu ulogu. Ono se sastoji od zastupnika pojedinih korporacija, čiji će interesi u većini pitanja diverSirati. Drvna i cementna indusfriia zainteresovane su na Dr. za visoke cene, dok će građevna industrija zahtevati što niže cene. Prema tome, korporativni sistem se ne može drukčije zamisliti, nego kao telo zakonođavne delatnosti tukovođene sa najvišeg mešta, iz Ministarstva „korporacija. Saradnja korporaćija i Nacionalnog меса па хакоподаупот гади svešće se, prema tome, na savetodavnu delatnost. Kotporativni sistem zhači, dakle, vilo veliko snaženje države iznutra.
Siu-
Za eži Za-
ган
ДОГАЂАЈИ
= Друштво пријатеља уметности „Швијета Зузорић: организовало је у Уметничком павиљону од. 1-==5 0. м. изложбу књига, а ти дани су проглашени за Дане књиге. Око 2000 наших репрезентативних књига, од издања Академије наука до малих прича са сликама за децу, распродаване су по сниженој цени. Дакле, опет распродаја књига, како је „Народно Благостање“ назвало прошли сајам књига, само место имена сајам овога пута имамо изложбу. Измењена је форма, суштина је остала иста. Разлика је само у томе, што је целокупна овогодишња прођа знатно подбацила иза лањске, Стара пракса сајмова и изложби или јасније речено распродаје не успева, Дани књиге остају дани без књига, проблем кризе наше књиге остаје и даље отворен и поновно се поставља питање, како се може решити или бар ублажити. | | Утицај опште привредне кризе у пуној мери се одра-
Отпорисст кризе књиге
РАНЕ ЉЕШ A OFF Or Car arI TEA ri SO TOEEUEY3
ПРОБЛЕМИ
зује и на кризи књиге. Омањење њене потрошње због опадања куповне снаге изазвало је у нашој јавности о томе дискубију. У уводном чланку „Народног Благостања" од 8 јан. о. г., „Криза књиге“, нарочито је подвучено, да у брду наmica о тој кризи у нашој штампи нигде нису аналисани њени узроци. У том чланку су аналисани главни коњунктурелни и структурелни узроци те кризе, као и кризе квалитета, Као остварљива могућност отпорности према коњунктурелним узроцима кризе, == препоручено је појевтињење књиге, али, не само за неколико дана, како "се то ради за време распродаја и не самд за лошије књиге. Искуство са поновном неуслелом распродајом потврђује то гледиште. Код структурелне кризе, која је резултат померања у области штампане речи на штету књиге, у поменутом чланку је наглашена грешка у коју су упадали многи писци, који су расправљали 0 кризи књиге. Они су њену кризу идентификовали са кризом штампане речи уотиште, не водећи рачуна, да је књига посебни њен сектор и да има своје специјалне 'законе. Тамо је
| Бр; 50.