Narodno blagostanje

našega buhača- i Како iznos јр. Ока Кадић au _Provredaom Glasniku” najveći deo i stare i nove robe već je izvezen. To je posledica Većeg interesovanja Amerike kao najvećeg Ккопгитепћа za naš buhač, Ovih dana boravili.su dva poznata naučnika stručnjaka u Splita u cilju: da 'ispitaju stanje i kvalitet našeg buhača, za koji se interesuju izvesne američke firme. Povećani inferes Amerike. za naš buhač ima i drugi razlog. Naime, ona je do sada uvozila iz Japana buhača u vrdnosti oko 60 mil. din.; a: usled zaoštrenih političkih + privrednih njihovih odnosa Као 1 usled pasivnosti našeg trgovinskog bilansa sa Američkim sjedinjenim državama, koji prvih 9 meseci O. g. iznosi 71 mil. din., ona sada nastoji da·poveća uvoz buhača iz naše zemlje, kao i drugih proizvoda (na-pr. vina). U tom duhu data je skoro i izjava američkog ·konzula· u Zagrebu. | Isto kao i kod šljiva, mi imamo i kod velikog broja lekovitih i aromatičnih biljaka, bilo· da-se one gaje kao kultura, bilo da rastu slobodno, izvesan prirodni monopol. Stoga treba nastojati, u koliko-je moguće više, da ga iskoristimo. Ali treba voditi računa:O stvarnosti i ne padafi u prečenjivanje i hiperbol:sanje, što je često kod nas slučaj kad se tretiraju pitanja pojedinih poljoprivrednih grana i kultura. Pitanje aromatičnoga i lekovitoga bilja je, kad se uzmu u obzir ostale naše poljoprivredne grane i kulture, od malog privrednog značaja, ali ipak mi konstatujemo da mu se i kao takvom posvetila vrlo mala pažnja

ен = Нова планирања у немачкој пољопривреди“

У броју од 7 октобра писали смо о новом закону у Немачкој о организацији стале- жа, који учествује у произпи водњи, преради и промету пољопривредних производа. На основу овога закона прво је извршено утврђивање цене пшенице, ражи и маргарина. Сада се отпочело са стварањем организација појединих група овога сталежа. Прво је спроведена организација млинске индустрије, која прерађује пшеницу и раж. Нова организација зове се: Привредни савез млинова за прераду пшенице и ражи. Његов је задатак да организује производњу и утврђује цене. Новим статутом млинској индустрији наметнуто је да у време главне сезоне мора имати веће лагере брашна. То је учињено у интересу лакшег спровођења житне политике, јер ће млинови морати, првих месеци после жетве, да откупљују већу количину сировине него ли до сада. Како ће извођење ове мере претстављати прилично оптерећење за млинове, то су им учињене концесије на другој страни. Две су најважније: прва је контингентирање производње појединих предузећа у циљу што боље репартизације искоришћавања постојећег капацитета, а друга увођење концесионог система. 1 септембар о. г. одређен је као датум после кога „отварање млинског предузећа подлеже концесији. Млинови, који су отпочели рад у периоду од 1 септембра до доношења статута млинске индустрије, мораће такође затражити дозволу. Ова мера има за циљ, да спречи отварање млинова „од стране .потрошачких задруга, Најзад, уведена је забрана проширења капацитета постојећих предузећа, сем по наро-

читој дозволи и то само у случају ако је у питању техничко

побољшање.

Статути; -Boeapabajy да се. производња има прилагодити потрошњи. Стога је стављено у дужност новој организа„цији да прво утврди величину потрошње, Важно. је, такође, "нагласити да се новом организацијом отклања и досадања конкуренција међу млипским предузећима. |

Други статут се односи на индустрију прераде воћа и поврћа. Организација носи назив: Економски савез индустрије прераде немачког воћа и поврћа. Како у. овој групи – сва предузећа нису хтела добровољно да приступе организацији, то је ова спроведена принудно. Задатак је организације

_ __HAPOJIHO BIIAFODI BM IN

да DO Dan производњу, прођу, цене и разлике међу ценама на појединим ступњевима: процеса промета добара (н, пр, из-

међу цене у трговини на велико и оне у трговини на мало). ·

Статути нарочито налажу да. се немачком воћу и поврћу, које ова индустрија прерађује, мора обезбедити пристојна цена. За одређивање цена одређен је нарочити одбор, који је састављен од шест претставника индустрије и по два трговине на велико, на малом произвођача сировина.

Организација обухвата сва предузећа, која су за време од 1 јула 1932 до 30 јуна 1933 била у погону и од тада нису прекидала рад. Отварање новог предузећа или пуштање у рад раније обустављеног може да буде само по нарочитој дозволи претседништва,

Претседништво организације располаже врло широким овлашћењима, Тако, оно може, у "интересу уравнотежења производње и потрошње, да контингентира производњу. Уз обештећење може да обустави производњу извесног артикла, да производњу једног предузећа ограничи само на

- одређене артикле па и да обустави предузеће. Овлашћено је

да спречава проширење појединих предузећа, ако би то во-

·„ дило поремећају равнотеже између производње и потрошње.

За земље увознице воћа и поврћа у Немачку важна је одредба статута, која предвиђа утврђивање количине домаће и иностране сировине за прераду. Тежња је да се што више употребе домаће сировине и да се ове, гаранцијом цена ослободе конкуренције иностране робе.

Нове установе претстављају принудне картеле, који су носиоци планске организације немачке привреде. Њима је, пре свега, ограничена приватна иницијатива с једне и искључена конкуренцја с друге стране. Ограничење прватне иницијативе огледа се у увођењу концесионог система, у одређивању процента искоришћавања капацитета, у везивању проширења предузећа за нарочиту одлуку итд.

Картел прераде воћа и поврћа има, поред горњега, још један циљ, а тај је да утиче на преоријентацију немачке аграрне производње. У једној одредби статута овога карте-

ла говори се искључиво о преради немачког воћа и поврћа.

Стога је очекивати да немачка, у границама природних могућности, прошири производњу воћа и поврћа.

штете (707 шјапор зетепја ! шјашћ Rumunija povećava proizvod- plodova u Nemačku poslednjih nju uljarica godina kretao se između 2.4—

2.6 mil. tona u vrednosti 320ни шеминамиишене | SO). mil. mi. UJVOZ, ie dOlaziO

· uglavnom iz azijskih i itropskih država. Međutim, kako Ne-

mačka sa ovim zemljama ima pasivan trgovinski bilans ona nastoji da svoj uvoz preorijentiše prvenstveno na evropske zemlje kod kojih misli da postoje još najpovoljnije mogućnosti za povećavanje izvoza. Kako uljarice pretstavljaju 8% ukupnog nemačkog uvoza fo će, pored ostalih proizvoda, i one biti upotrebljene kao kompenzacioni objekt za povećavanje nemačkog industrijskog izvoza. Iz fih razloga smatra se da će se uskoro otvoriti nemačko tržište za uljana semenja i uljane plodove iz evropskih zemalja. Prvi korak na preorijentaciji nemačkog uvoza pretstavlja nemačko-mađarski” sporazum, kojim je Mađarskoj obezbeđen uvoz znatnih količina ovih plodova. Posle toga mađarsko Ministarstvo poljoprivrede preduzelo je mere za povećanje proizvodnje uljarica. Sada je iste mere preduzelo i rumunsko Ministarstvo poljoprivrede, a Ministarstvo trgovine radi već na sklapanju kompenžacionog sporazuma i utvrđivanja izvoznih količina. Rumuni nastoje da obezbede izvoz od 200.000 tona lanenog semena u vrednosti oko jedne milijarde leja i to za nekoliko godina. Isto tako. biće povećana i proizvodnja osta-

„lih шјапса te će, usled toga, doći do strukturelnih promena u

obradivoj površini. Preorijentacija. na. proizvodnju uljarica biće izvršena na račun žitarica. ;

с-- ИЦ