Narodno blagostanje
1. јануар 1934.
наше повлашћене комисије, која је увек способна да закључи уговор са ма било којом државом. ... На жалост ми имамо људе, тако зване стручњаке, који су способни за сва питања. за финансије, за привреду, за трговину и индустрију, за спољну и унутрашњу политику једном речи за све
__ Тачно је да код нас формација комисије за тр-
говинске уговоре показује редак континуитет, Не.
може се порећи, Ja je joni пре рата био перманент· ни шеф те комисије један бивши министар, а као један перманентни члан један чиновник у Министарству народне привреде. После рата придружио им се био један бивши чиновник Министарства финансија и првих година после рата та су три човека имала закључење трговинских уговора тако рећи као једино занимање. Смрћу двојице од њих наравно да је морало настати обнављање комисије.
___БАаРОДНО_БЛАРОСТАЊЕ
Страна 5
Али и ту се стално показује веома конзервативна тенденција. |
_ Начелно овоме се не би имало што да замери, напротив, то је врло велика добит. Код свију послова, код којих техника игра велику улогу у толико је већа способност, у колико је дужа пракса. А преговори за трговински уговор имају своју технику, која се састоји делом из формалног трговиско-политичког материјала, а делом из тактике. Колико је нама познато, попуњавање комисије Је вршено из редова шефова појединих ресора двају најнадлежнијих министарстава (оних Трговине и индустрије и пољопривреде). Ми сматрамо да Це то најправилније попуњавање делегације. Формално дакле састав комисије и перманентност појединих чланова сасвим су у реду.
| (Наставиће се)
=
Sima Miljuš, Beograd:
SVINJSKASMAST ILI MLEKO?
— Priloš problemu žiziologije ishrane naših gradova —
U svim kulturnim zemljama se posvećuje sve veća pažnja regulisanju proizvodnje i potrošnje mleka i mlečnih proizvoda. Moderna fiziolocija hranjenja preporučuje njihovu veću pOotrošniu na račun mesa. Englezi se ponose što troše 80% svetskoos izvoza butera i 50% sira. Mleko u sebi sadrži velike količine belančevine, kvalitativno najbolje masti i drugih hranivih sastojaka, kao vitamina i slično. Fiziolozi smatraju, da bi svaki čovek trebao popiti dnevno najmanje pola litra dobrog mleka, ako želi da bude zdrav. Da bi se kapacitet njegove potrošnje povećao u mnogim zemljama organizuju pojedine ustanove гаznovrsnu propagandu:
Pilakatima, transparenfima, izložbama, javnim ртедамаnjima, danima mleka i besplatnom podelom mleka i mlečnih proizvoda. U Americi se svake godine priređuju dani mleka. Ove godine su Česi priredili dane mleka od 19—26 februara, pre nekoliko meseci su Bugari priredili dane sira, a i kod nas ie jesenas u Dravskoj banovini vršena velika propaganda za mleko: plakatima, predavanjima, izložbama i čak је deljeno besplatno po školama, mlekarama i javnim тезшта. ЏО Епgleskoj, Francuskoj, Nemačkoj i drugim državama dobivaju deca u školi za vreme odmora po šolju mleka. U talijanskoj vojsci je uvedeno, da se dva dana u nedelji troši sir mesto mesa. Ruzvelt je pre nekoliko meseci naredio, da američka vlada kupi za 75 mil. din. mleka i da se ono deli nezaposlenim radnicima. Pojedine države daju velike pomoći za podizanje mlekarske proizvodnje. Početkom 1932 god. švajcarska vlada ie zato dala 3 mil. franaka, a u decembru iste godine tu je pomoć podigla na 16 mil. franaka. Naročita je pažnja posvećena podizanju velikih i modernih mlekara. U Nemačkoj je pre nekoliko meseci podignuta u Lajpcigu moderna mlekara, koju upoređuju sa najmodernijom nemačkom mlekatom u Nirnbergu u Bavarskoj, sa dnevnim kapacitetom od 100.000 litara mleka. Povodom sveiskog kongresa mlekara, koji će se održafi ove godine u Italiji, proširuje se moderna mlekara u Rimu sa 140.000 litara dnevnog kapaciteta na 200.000 litara. Čak i na svetskoj privrednoj ·konferenciji u Londonu pokrenuo је pitanje mleka holandski ministar pretsednik Kolajn.
I u našoj javnosti se o mleku sve češće raspravlja. Poslednjih godina je beogradska opština sprovela ankeku o mleku. O njemu je dosta pisano, sastavljane komisije stručnjaka, do-
lazio iz Danske poznati specijalista g. Dr, Han i izradio. čitayu
studiju o pitanju snabdevanja Beograda mlekom. Pitanje |e pokrenuto i kod toga se zaspalo. Poslednjih dana se slična anketa vrši u Zagrebu. Tamo je došlo i do sukoba između raznih interesenata, a neke dnevne novine su donele vesti i O „mlečnoni ratu”. Međutim i ako smo mi dosta razvijena stočarska zemlja, prema podacima koje imamo pri rući, mi se u potrošnji mleka, naročito u velikim gradovima, nalazimo među poslednjima. Dnevna potrošnja mleka na glavu stanovnika u sledećim gradovima iznosi: Vašingtonu 1.10, Antverpenu 0.75, Bazelu 0.72, Štokholmu 0.58, Beču 0.43, Zagrebu 0.30, Beogradu 0.20 litara. A prema statističkim podacima prosečna dnevna potrošnja mleka jednog stanovnika u našoj zemlji iznosi 0.32 litara.
Kao sigurni potrošači većih količina mleka se nalaze u prvom redu veći gradovi. Prema statističkim podacima Beograd troši prosečno 50.530, a Zagreb 48.000 litara mleka dnevno. Način snabdevanja, naročito u Beogradu je primitivan i orijentalski. Mleko raznose prljave mlekadžije, pod skandaloznim higijenskim uslovima. Njih nekoliko hiljada razmile se po Beogradu. To je većinom ili zemlioradnik iz okolnih sela, koji na najprimitivniji način gaji mali broj krava za mužu ili prekupac, koji kupuje mleko po selu, pa u varoši preprodaje. Tek 20% Beograđana kupuju mleko od mlekara. Seljak niti zna kako treba higijenski raditi sa mlekom, niti usled slabog materiialnog stanja može nabaviti potrebne sudove i aparate za održavanje čistoće, niti ima higijenske štale. Kakva sistematska i sigurna kontrola takovog mleka je nemoguća. A u našoj državi imamo svega desetak dobro uređenih modernih mlekara, kao na. pr. u Belom Manastiru, državnog dobra Belje; Školioj Loci u Dravskoj banovini; Sisku; trapista u Banjoj Luci; Vojki kod Beograda itd. Koliko se kod nas uopšte malo pažnje posvećuje stručnoj naobrazbi za ovu privrednu granu, naibolji je dokaz, da imamo samo jednu mlekarsku školu u našoj državi, u Škofjoj Loci u Sloveniji. Pri prosečnoj maloj potrošnji mleka u zemlji, u mnogim našim krajevima seljak ima mleka u izobilju i njime hrani svinje. ,
1 ако је ргозесла робгобпја mleka po stanovniku kod nas relativno mala — u koliko se našim statističkim podacima sme verovati — sigurni smo da bi dobili ioš nepovoljniju sliku kada bismo imali podatke o prosečnoj potrošnji mleka na glavu stanovnika po pojedinim. krajevima. U najsiromašnijim krajevima broj stoke je minimalan. Ravnice su oskudne sa pašnja-