Narodno blagostanje
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____
Бр. 2
| Страна 6
| nosno 50 centi.
Ovaj sisten падтса ı u Vezi је за politikom Ката cije industrije i velikih gradova. Vođeno |e računa o tome da зе: niveliraju troškovi života čime bi зе. Ol. " олђа opasnost iluktuacije radne snage sa severa ka jndus-
pomoću visine падтса
= «такт ·centrima i velikim gradovima. | Najinteresantnija odredba u ovome zakonu' jeste пезц=
"Prijivo o zameni mašinskog ručnim radom. Zakoh veli da se upotrebi radne na mesto mašinske snage” „sprovodljivo i u saglasnosti sa zdravom priručnim- radom ne ograničava na pojedine grane proizvodnje.
mora težiti što Većoj аде god je to vredom i javnim interesima.”
iierh delu | 10: одпозпо 45 centi, а па severnom sektoru 1. _) Od. ·teHnički- napredak glavni uzrok ogromnoj nezaposlenosti rad· Pika: Mnogi veruju da bi ograničavanje mašine u proizvodnopi procesu “umanjilo nezaposlenost i bedu. Od mišljenja prešlo se
Do sada se sa mnogo sfrana čulo kako |e mašina. odnosno
i na delo. Prvo ograničavanje mašinskog rada putem zakona imali smo u-:Nemačkoj. Država Virtenberg ie upotrebu mašina
Za. 'proizvodnju cigareta žabranila. Proletos, u nekim krajevima : naše zemlje bila je zabranjena upotreba žefelica. Pre izvesnog vremena i u Egiptu je otpočela akcila da se zabrani upotreba
mašina u proizvodnji cigareta. Navedeni američki zakon, međufim, -u OVOm- pogledu. ide najdalje pošto zamenu mašinskog
ОБАВЕШТАЈНА СЛУ ЖБА
ПОЉ БОПРИВРЕДА
— Odelenje poreza Ministarstva Seanj rešilo. je da
proizvodnja vina podleže tečevini samo onda kada ima izra2 10 O karakter. | „Volkischer Beobachter” javlja da je prema statisti-
_ а popisu broj srednjin seoskih poseda od 5—125. hektara ·
porastao od 1925 godine do danas za 60.000, dok je broj i ve~likih i malih seoskih poseda u znatnom opadanju.
— Према подацима статистичке дирекције у Бугар_- ској, у 1933 г. површина под индустријским и уљаним биљ„ кама била је 143.162 ха. према 116.168 ха. у 1932 год. У
истом периоду принос ових култура порастао је са 913.131 на 1.341.233 метц. — Аргентина је забранила употребу хемијских срет-
_- става за побољшање брашна намењеног извозу.
— leva плану Управе државних монопола у току 1934 г. биће засађено 862 милиона струкова дувана, за: 63 милиона струкова више него у 1933 г. На вардарску бано-
-вину отпада 620 мил.; приморску 80 мил.; дунавску и мо-
равску по 66 мил.; дринску и зетску по 15 мил. струкова.
- Садилац дувана дужан- је засадити смо оно дуванско семе,
које. добије од надлежне дуванске станице и то бесплотно.
— У анкети,
=:=срипа за 340 хиљ. хектара, а повећају културе индустријског = =ебиња и сточне хране и то: шећерне репе, уљаних биљака,
лана, конопља, кукуруза за стоку, детелине и осталих пићних = = „биљака.
'ИНДУСТРИЈА i — Jndustrija automobila i traktora u Sovjetskoj Кизу za prvih II meseci 1033 premašila je predviđanja plana. Proizve“deno je: teretnih automobila 36.167 ili 101.9%, osobnih auto-mobila 8.792. ili 1001 traktora: 65.782 -ili O predviđanja. — Hirtenberška fabrika oružja u 1932 pokazuje bruto -do-
bit 989.000 šilinga prema 396.000 .šil. u 1931 godini. Posle pla-
бепе poreze i otipisa' za dividendu je ostalo. 420.000 šil., koja iznosi 7.50 šil. po-akc |L ili: 10%. |
— Okružni sad u Travniku, potvrdio je likvidaciju šum-
kop preduzeća А
и Хамаомл би 1 ток је одгедеп а 12 jannay; | JI
imjiskih proizvoda, pod imenom „Savinja” 7. O. Z. — Mndtistrijalci altıniniuma
lozima: uprave „Nire” kod izrade .propisa o altiminiumu,* pa je
и: НЕ Džonson izjavio da се {e propise” dekretirati. : == Крајем децембра одржана је ванредна скупштина
Удружења млилске индустрије, на којој је
коју је извршила чехословачка влада 2 = пресријентацији пољопривредне производње у земљи, предло- --туеено је да се смањи, у току неколико година, култура жита-
— U Šmartnom kraj Celja osnovana je nova Табика ћеproizvoda u Nemačku zaključilo je 1932 god. sa u. Americi su зе ортан ргед--
поред унутрашактуелним пита=-
њих послова удружења. расправљано и о љима ове привредне гране. — Prestavnici japanske i engleske tekstilne industrije sa-
: staće se Ovog meseca u Londonu i pregovarati o regulisanju pitanja veštačke svile. Japan je izbegavao da odgovori na mnoge . dosadanje predloge engleskih indus'ri}alaca.
_ ТРГОВИНА _
— U Sošiju su .došii prets:avnici engleske industrije mesa sa namerom da ispitaju mogućnost izvoza bekona iz Bugarske. Engleski ndustrijalci se. obavezuju da nedelino izvoze u Englesku 400 kom. sv:nja, da osnuju odgajivačke stanice radi unapređivanja gajenja najboljih vrsta. Sličan projekat sa engleske
_ strane bugarska vlada odbila je 1929 god.
— Kontingent uvoza vina u Sjedinjene Američke Države za prv;h četiri meseca određen je na 2.663.000 galona. Od ovoga 95% dodeljeno je italiji, Егапсизкој, брату 1 Метаској. a-5% svima ostalim zemljama.
— Trgovina Poljske sa državama Male Antante pruža
ovu sl ku — u mil. zlota: Januar—Septembar
Uvoz Izvoz | 1 1932 1933 1932 1933 „Čehoslovačka · · 35.6 26.0 702 588 Jugoslavija 5.1 47 10.3. _ 938 Rumunija О. 5.3 18.0 10.5 Mala Antanta. 71 350 1065 481
— Uprkos veće potrebe za uvoz uglja zbog jake зе, austrijska vlada je neznatno povećala kontingcente težeći da se što više poveća potrošnja gorivog drveta.
5 2 Ттроуаскопдизћиузка Котога 17 Моуов Зада, па Žalbe mnogih trgovaca, tražila je od banske uprave, da se пај-
dalje 'za 2 meseca sasvim zabrani trgovcima prodaja na зајтоvima i 'dragm mestema, izvan radnje.
= Od 1 januara o. g. počinje da radi .uvsko- jugoslovenski opiumski biro, preko koo. će morati ići ceo izvoz opiuma 12
· obeju zemalja, koje su jedini izvoznici opiuma za Evropu.
_ U novembrtit iesecu ruske porudžbine u Engleskoj iznele su 0.81, prema 0.51 mil. funti u oktobru odnosno 1:33 mil. funti u novembru 1932 godine. ;
— „Obzor” donosi da u Sarajevu trgovci vode akciju za
osnivanje. društva, koje bi sakupljalo lekovito bilje.
__ „Derop” nemačko društvo za uvoz ruskih miheralnih gubitkom od 1.806.001 a za prvih devet meseci 19033 gubitak se ceni na
1,500.000 do. 1,800.000 maraka.
=== Између бугарске владе мн једне групе швајцарских
· банака закључен. је споразум о кредиту у висини 50 мил.