Narodno blagostanje
5, јануар 1934.
у. DE
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 19
| PROBLEM SUZBIJANJA POLNIH BOLESTI
— Sa gledišta današnjeg stanja naše sanitetske službe) ij
1 Масејпе не ргојекћи такопа
Офта5зћ 5и једап од сезни цзтока зикођа među ljudima. Zbog toga su tvorci religija, proroci i moraliste morali da. obrate pažnju toj pojavi. Jedni su tražili potpuno ugušenje strasti, drugi su hteli da ih reglementiraju, treći da ih odlože (та onaj svet) itd. Međ štrastima se najčešće ističe sladostrašće, u Što spada i polni život čoveka. Polni snošaj je zasnovan na nagonu, a nagon je potsvesna kategorija, to jest pojav koji nema izvor u svesti. Sledstveno uzdržavanje Od polnog snošaja je protivprirodno. Ni Mojsije ni Hristos nisu umeli da se snađu kod ovog problema. Obojica su ne samo propovedali apšolutnu apstinenciju od O snošaja, već su ga šta više oglasili za najveći greh koji čovek može da učini. Po Starom Zavetu celo zlo, 'od koga раје ljudi od postanka sveta, leži u aktiviranju polnog nagzona odi strane prvoge čoveka i žene. Hrišćanska vera je takođe išla u krajnost postavljajući dogmu o „,neuprljanom (vanpolnom) začeću” Bogorodice. Hrišćanska vera stalno nateže sa tim problemom. Ona je vremenom
uvidela protivprirodnost apstinencije, pa je pokušala da
pomiri prvobitno učenje raznim kombinacijama, Као
što je obaveza celibata kod katoličkih sveštenika, za-
brana drugog braka kod pravoslavnih itd. Neosporno је da u tom. radikalizmu hrišćanske vere leži uzrok пјеzine relativne slabosti.
Najveličanstvenije stoleće u istoriji čovečanstva — XIX vek — istovremeno je i perioda velike polne raspasanosti — pod uticajem filozofije racionalizma,”
prosvećivanja iz XVIII veka i prirodnih nauka iz početka XIX veka. Kao što neumerenost u jelu ima često za posledicu obolenje od organa za varenje,, merenost u polnom snošaju izaziva obolenje polnih organa. Ali se ipak za to ne može reći, da je XIX vek najbogatiji brojem polno oboleli} pada vekovima velikih i O ratova, jer oni pretstavljaju perturbaciju sveza pa i seksualnos morala i seksualne ravnoteže čoveka.
Ono. što vera nije mogla da postigne svojim ı fa.
dikalizmom seksualno morala, to je prilično postigla medicina.. Dok je vera smatrala prostituciju i mnoge
druge vrste seksualnih odnosa za nemoralne, dotle je.
medecina ukazala na polnu bolest kao socijalno zlo, koje treba suzbijati. Ovde je polazna tačka bila realna i ostvarljiva i zbog loga je država imala u suzbijanju polnih bolesti mnogo više uspeha no А za пекоHiko hiljada godina u težnji da racionalizira polni nagon.
Obim sretstava i medoda za suzbijanje polnih Dbolesti vrlo je razan: uzan, širi i vrlo širok. Naš projekt zakona, koji je prošao već u prvom čitanju kroz Narodnu skupštinu, spada u najšire. On pre svega obuhvata sve. tako zvane karitativne mere, kao: obaveštenje u svima oblicima, davanja saveta i pouka u školi i od strane lekara, pripremu dovoljnog broja bolnica i
1) Svršetak članka. __ DJ. 16, 1033 2.
tako i neu-
Naprotiv, ta Čad DI
„Probleu ар ла polnih DOM
ambulanta i najzad besplatan pregled i lečenje. Ali pro-
jekat ide još mnogo dalje no možda i jedno zakonodav-
stvo, sem u nekoliko egzotičnih država. On sadrži i obavezu O prinudno smeštanje u bolnicama kod izvesnih slučajeva, kontrolu dece, kazne za lažne iskaze lekaru, kaznu za prenošenje bolesti i zabranu bračne mogućnosti za polno obolelog.
To je maksimalno sputavanje individualne slobode. Ono se ne slaže sa celim našim pravnim poretkom. Mi smo još uvek pretežno liberalna država, u nas su |OŠ uvek najvažniji akti čovečji ostavljeni privatnoj inicijativi. Dok u drugom svetu, оде је lekatska služba kolektivizirana, bilo. na privatnoj bilo na javnoj osnovi, za 90%, |oš uvek zahtev jače državne intervencije u pita-' nju suzbijanja polnih bolesti nailazi na jak otpor, dotle se kod nas, gde su lekarska služba i trgovina lekovima potpuno u privatnim rukama ili u javnim uz naknadu za svaku činidbu, predlaže sada u jednom sektoru krajni kasarnski sistem.
· |I Praktične smetnje
Ali i kad bismo prešli preko ove načelne primedbe, još uvek bi saldo novog zakona bio pasivan.
Mi nismo organizovani za izvođenje gornjeg projekta i nećemo to još biti za: 20. godina. Organizacija kod ovakvog zakona znači pre svega novac kao i u ratu. Pre svega naša je zemlja bez lekara: Kod nas ima Били 5 hiljada lekara, te prema tome jedan lekar dolazi.na 2800 stanovnika. Sva sela u našoj zemlji nemaju više lekara nego Beograd. U susednoj Grčkoj do-
'lazi na jednog lekara oko 1200 stanovnika. Znaitno је
povoljniji položaj i ostalih susednih zemalja. Kad bi svaki bolesnik bio lečen od strane diplomiranog lekara, onda nam ne bi bilo dovoljno ni 20 puta više lekara nego što ih imamo. I mentalitet lekarski, odnosno nje-. вомо. ИЕ ma pojav besplatnog lečenja, čini (и in-
slituciju iluzornom. Kod nas je danas lekarska usluga
onerozna; to jest ona se mora da plati. Naviknut na oVu praksu. lekar se u dilemi lako rešava prvenstveno za bolesnika koji plaća; a docnije mu postane navika zanemarivanje besplatnih pacijenata. Kad bi besplatna lekarska usluga bila praktikovana od lekara, kojima je zabranjeno uzimanje ma kakvog honorara, kojima je to jedino zanimanje i koji su za to dobro plačeni, onda bi u praksi pitanje besplatnog lečenja drugojačije izgledalo. Usred Beograda malazi se bezbroj bolesne sirotinje, koja nikad nije videla lekara. Tu skoro nam je. pričao jedan lekar, koji sa predanošću vrši dužnost besplatnog, lečenja sirotinje, slučajeve o Dolesti kod beogradske sirotinje, od kojih nam se koža ježi. | tom prilikom nam je taj isti lekar kazao, da je za sudbinu bolesne sirotinje sasvim svejedno, dali će dobiti lekarski pregled ili ne; jer ona živi pod tako očajnim higijenskim uslovima i njezina materijalna sretstva su tako kratka, da niti bi lečenje moglo da se izvede pod
takvim uslovima, niti ima para da kupi lekove — koji
su kod nas neobično skupi. Lekar, koji olako shvata svoju dužnost besplatnog lečenja, može mirno da nađe