Narodno blagostanje

Страна 46

Одговор на то питање нашли су читаоци већ у ранијим „бројевима „Народног Блгаостања“. Ми смо тврдили да ће рента Ратне штете у свом скакању морати повући и све остале папире, услед диспаритета рентабилитета. Извесна арбитража рентабилитета неизбежна је и ако је потпуно искључено да се успостави индентичност рентабилитета. Рента Ратне штете доноси данас заједно са шансима згодитака око 9%. Остали папири носе између 12% и 20%. Као што смо раније напоменули, искључено је да се рентабилитет Ратне штете изједначи са осталим папирима; он ће увек бити мањи из простог разлога што је најраширенији

и што све више добија карактер лутријског папира. Код.

ренте Ратне штете настала је стабилност што је и природно и паметно. Папир је и сувише дуго напредовао и једанпут је морао стати, Његов данашњи рентабилитет је чак врло сјајан, упоређен са сличним пласманима у земљи и на страни. При пуној сигурности и спокојству наши би капиталисти били потпуно задовољни са данашњим рентабилитетом Ратне штете. Код осталих државних и државом гарантованих папира рентабилитет је и сувише велик. Закон релативног изједначења рентабилитета морао је или Ратну штету 060рити или остале папире подићи. Ове се недеље тенденција колебала; на једној страни имамо скок папира, на другој пад курса Ратне штете у Загребу.

Нека нам наши читаоци не замере ту нескромност што ћемо подвући да смо овде били пророци са математичком - тачношћу. Ми смо још пре две недеље писали да ће на пример Беглуци, као други најинтересантнији шпекулативни папир, рапидно појурити на више. То је и било.

Обрт у ефектима у овој недељи:

1000

Врста динара 24) „% Ратне штете промпт 3.483 21| -% Ратне штете термин 233 тор Држ. Инвестициони зајам " 246 4% Аграрци | 31 6% Беглуци 1.916 7% Блер 158 8% Блер = 7% Селигман 271 Акције Народне банке 179 Акције Аграрне банке 13

Свега 6.286

Gornja tablica nam pokazuje da je obrt u Beglucima" bio 1.92 mil. Taj do sada neviđeni obrt u ovome papiru u jed-

noj nedelji prirodna je posledica berzanskog zakona da se pri

velikim promenama na više i na niže vrše jake realizacije. Pri.

skoku na više špekulanti realiziraju svoju zaradu prodajući papir. Interes za Beglucima bio je ove nedelje tako jak, da su

brahijalno otimani komadi od prodavaca. U atmosleri je БН“

tako mnogo optimizma da su kursevi skakali kao žabice. 11 o. m. kurs je bio dostigao visinu od 43.75 i popustio je do 43 pod

pritiskom velikih realizacija. Svi su izgledi da će kursevi odmah posle toga da krenu naviše. Pala je opklada u kojoj je.

jedan partner Moša Berzijanac. On je tvrdio da Begluci u Ovoj godini neće doslići visinu od 50.—. Moša Berzijanac je dobio opkladu krajem prošle godine, jer Šteta nije dostigla 300.— kao

što je on tvrdio. U stvari je dobio opkladu njegov partner, koji

је tvrdio da će pri kursu od 240.— Šteta otići na 300.—, jer od - 207. — do 300. mali je put, a da se htelo, mogao se lako napraviti kurs od 300.— Berzijanci smatraju da će se ovoga puta Moša Berzijanac prevariti, jer i pri kursu od 50.— Begluci nose rentu od 12%.

Čak i Blerove obligacije jednog i drugog tipa pokazuju znatan porast. Njih davi kurs dolara inače bi i kod njih bio veći porast.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _____ ___

_stvenici, koji su prodajom Ratne štete kupili

___Bpo 3

Iz gornje tablice vidimo da je obrt u Ratnoj šteti od početka ove godine iznosio 17.6 miliona. To je prema ranijem iskustvu prilično veliki obrt i nameće se pitanje, koji su fo koji još prodaiu Ratnu štetu? Odgovor je vrlo prosi: oni isti koji su delimično preprodavali i pre 31 decembra, naime veliki Sopдтисе državne hartije zbog mnogo većeg renfabiliteta. Može se reći da Rainu štetu danas pritska veliki rentabilitet ostalih državnih papira i da su gotovo sve realizacije toga porekla. Koliko budu jače i brže skakali kursevi ostalih državnih papira, u toliko će manji pritisak biti na Ratnu šte{u.

Situacija na našem novčanom {ržištu karakterisana je obilnošću. Narodna banka pokazuje u svom poslednjem nedeljnom stanju, kako se vidi iz današnjec broja, žiro-depozite u iznosu Od okruglo pola milijarde. Pored toga |e iznos blagajničkih zapisa kod Narodne banke, u Moje naše banke ulažu svoje gotovine, dostigao rekordnu visinu od 320 miliona dinara. Izlazi da samo kod Narodne banke ima gotovine koju je Dprivreda dala na čuvanje preko 800 miliona dinara. Iz današnjeg broja „Narodnog Blagostanja” vidi se da su depoziti obe vrste kod Poštanske štedionice dostigli rekordnu. visinu od kako опа postoji. Ulozi na štednju prešišali su preko 560 miliona: a čekovski dostioli okruglo milijardu 160 miliona, ukupno preko milijardu i sedam stofina miliona. Državna hipotekarna banka raspolaže do sada nečuvenim gotovinama. Daleko bi nas odvelo proučavanje uzroka ove pojave. To ćemo učiniti drugom prilikom. Ali velikim „detom uzrok leži u. najnovijoj kamatnoj politici kako Narodne banke tako i naših privatnih banaka. Narodna banka je na putu da spusti i kamatnu stopu za eslkont za pola procenta. Ona je merodavna za kamatu ostalih banaka. Prema tome nijedna banka meće moći platiti veću kamatu od 51), %. Nekoliko naših velikih banaka već su javile svojim komitentima da na novac po tekućem računu ne plaćaju više od 31,%. Sve su ove okolnosti od vajkada bile veliki podstrekač |. skakanje kurseva hartija od vrednosti u koje publika obično ulaže svoje kapitale. Prema tome {te okolnosti objašnjavaju i dosadanji porast kurseva i treba da budu u neku ruku garant za razviće u istom pravcu | u budućnosti, jer Као šio smo već nekoliko puta pomenuli i za privatne i za batike пета :деа јео | plasmana od onoga ı državne hartije; kad se u tome ne vidi nikakav rizik. Dali je ta orijentacija kapitala: пасјопајпо-еКопотski najbolia to je problem o kome se ne može da piše u izveštaju sa berze. Mnogobrojne okolnosti su od uficaja na samo novčano iržište. Berza će samo. biti korisnica tog razvića na novčanom {ržištu za koje ona nema nikakve zasluge.

_Na njujorškoj berzi bili su kursevi 7% i 8% Blera čvrsti, a 1 Seligman nešto su popustili:

7% Вег 3% Bler 7% Selig. 12 decembra 1933 20%, 221, 38: 2 januara 1934 195. OI 38: | 21— 23. 94 |

9 januara 1934 __ Ма рам5кој berzi imamo kod naših. papira sledeću sliku:

PARISKA BERZA

2 јап. Зал |: 5 јал. 5 јан. 6 јап.

40% 12 (8951. | 112 ___-о— = 595 1 19928 „JUL ||| 1007 7 || 12 Абе 2 1906. 400. ı 100, | 067 093 _ 100/.5% (а 1000 OM. 97. 00 _ 95.— 95. 1275 12.1918) | 1050 | | 10150. | 10:50) 105 108. 4.5% iz 1910 98— 98. | 109. 00. OZ. A1520.0. OM Og | 037 | 100 | 07. Od (тоа 12 1031 | /d5.. ___70B. || /255. | dO _ 72% —